Da vlasti Srbije iznova krše ljudska prava i demokratske slobode pokazuje slučaj prisluškivanja aktivista, a u istraživanju Amnesti internešenela.
Naime, nevladina organizacija Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) traži da srpske vlasti odmah obustave nezakonit digitalni nadzor i istraže sve slučajeve zloupotrebe, uključujući odgovornost pojedinaca u državnim institucijama. To saopštenje usledilo je nakon što je Balkanska istraživačka mreža BIRN objavila tekst u kojem se navodi da su bezbednosne institucije Srbije sistemski zloupotrebljavale špijunske softvere poput NoviSpy u Pegasus kao i forenzičkog alata Cellebrite, za nezakonito prikupljanje podataka sa uređaja novinara, aktivista i građana koji mirno izražavaju neslaganje sa vlastima.
Pored otg zahteva BCBP je u saopštenju naveo da zahteva da Evropska unija ozbiljno razmotri kako zloupotreba digitalnog nadzora u Srbiji utiče na proces evropskih integracija, posebno jer je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU, piše Nova Ekonomija
– Vlasti Srbije ne mogu očekivati evropsku budućnost dok sistematski krše osnovne vrednosti EU, poput vladavine prava, ljudskih prava i demokratskih sloboda. Istovremeno, međunarodna zajednica mora pojačati podršku organizacijama civilnog društva, aktivistima i novinarima kako bi mogli da rade bez straha od nadzora i represije, naveli su iz te organizacije.
Takođe, BCBP zahteva da Cellebrite i druge kompanije koje proizvode alate digitalnog nadzora prekinu saradnju sa srpskim vlastima dok se ne uspostavi pravni i transparentan okvir za korišćenje njihovih proizvoda.
Ovo saopštenje usledilo je nakon što je Balkanska istraživačka mreža BIRN objavila tekst u kojem se navodi da su bezbednosne institucije Srbije sistemski zloupotrebljavale špijunske softvere poput NoviSpy u Pegasus kao i forenzičkog alata Cellebrite, za nezakonito prikupljanje podataka sa uređaja novinara, aktivista i građana koji mirno izražavaju neslaganje sa vlastima.
Naime, špijunski softver NoviSpy instaliran je na uređaje aktivista tokom policijskih ispitivanja, dok je forenzička tehnologija Cellebrite korišćena za mapiranje društvenih mreža, presretanje komunikacija i analizu privatnih podataka demonstranata.
„To znači da tehnologije koje su razvijene za borbu protiv kriminala i koje bi trebalo da se koriste za za unapređenje bezbednosti građana, vlast u Srbiji koristi za gušenje glasova građana i zastrašivanje svih koji se usude da progovore“, naveo je BCBP.
Organizacija smatra da su bezbednosne institucije u Srbiji zloupotrebile novčanu pomoć „koju su pružili zapadni partneri“ za korišćenje najnaprednije tehnologije u borbi protiv organizovanog kriminala.
„Izveštaj ukazuje na zloupotrebu donacija koje dolaze iz inostranstva, a koje su omogućile srpskim vlastima pristup tehnologijama poput Cellebrite bez adekvatnih provera i zaštitnih mehanizama. To po ko zna koji put otvara pitanja na kakav način i sa kojim ciljem se troše donacije EU, njenih članica i drugih država. Ovaj slučaj pokazuje da se one koriste od strane korumpirane i autoritarne vlasti u Srbiji da bi se ugušila osnovna prava i slobode građana“, naveli su oni.
Kako piše BIRN, vlasti su uz pomoć alata Cellebrite preuzele sve podatke sa telefona aktivista Ivana Bjelića, Ivana Milosavljevića Bukija, Nenada Kovačevića i Nikole Ristića, uključujući poruke, kontakte i istoriju lokacija.
Amnesty International je do novembra 2024. forenzički analizirao više od 20 uređaja članova civilnog društva, uglavnom Android uređaja. Potvrđena su četiri slučaja korišćenja NoviSpy softvera između februara i novembra 2024, a na dodatnim uređajima pronađeni su tragovi neuspelih pokušaja instalacije NoviSpy softver. U bar tri slučaja Cellebrite alati korišćeni za otključavanje telefona.
Tehnički dokazi ukazuju na daleko širi obim nadzora, jer je u samo jednom mesecu generisano i potencijalno instalirano više od 20 jedinstvenih uzoraka NoviSpy špijunskog softvera.
U izveštaju Amnesty International-a navodi se da je Ministarstvo spoljnih poslova Norveške doniralo Cellebrite UFED tehnologiju, a Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) upravljala nabavkom za norvešku vladinu donaciju Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.
Takođe, naveli su da ni Ministarstvo spoljnih poslova Norveške ni UNOPS nisu sproveli adekvatan proces „dužne pažnje“ kako bi procenili i ublažili potencijalne rizike ove tehnologije za ljudska prava i obezbedili zaštitne mere protiv njene zloupotrebe.
„S obzirom na slabo regulativno okruženje za digitalni nadzor u Srbiji, zabrinutosti u vezi sa nezavisnošću pravosuđa i stalne izveštaje o pretnjama civilnom društvu i nezavisnim novinarima, norveška vlada i UNOPS imaju odgovornost da vrše nadzor i sprovedu dužnu pažnju prilikom nabavke visoko invazivne tehnologije i njene predaje srpskim institucijama. Neuspehom u tome, omogućili su i doprineli kršenju prava ljudi u Srbiji na privatnost, slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja putem nezakonitog digitalnog nadzora“, naveo je Amnesty.
Iz Amnesty-ja su podsetili da kompanije i druge strane imaju obavezu da poštuju ljudska prava gde god da posluju i u svim svojim aktivnostima, pa tako treba da imaju dužnu pažnju u oblasti ljudskih prava, „kako bi se identifikovali, sprečili i ublažili potencijalni rizici po ljudska prava na koje kompanije mogu doprineti“.
„Amnesty International je otkrio da brojne kompanije nisu ispunile svoje obaveze prema ljudskim pravima“, podseća se u izveštaju.
Kao odgovor na detalje nalaza, Ministarstvo spoljnih poslova Norveške je izjavilo da smatra „alarmantnim da su digitalni forenzički alati, kupljeni kroz projekat finansiran od strane Norveške, možda zloupotrebljeni za ciljano praćenje članova civilnog društva u Srbiji,“ i dodalo da bi, „ako je tačno, (ovo) bilo u jasnoj suprotnosti sa osnovnim principima norveške razvojne pomoći i dogovorenom svrhom podrške srpskim vlastima u to vreme.“ Ministarstvo je dodalo da se od UNOPS-a, koji je bio odgovoran za sve projektne aktivnosti, očekuje da sprovede temeljnu istragu o navodnoj zloupotrebi.
Podsetimo, prema pisanju BIRN-a, Srbija je tokom protekle decenije uvezla više od 20 IMSI kečera, uređaja koji omogućavaju prikupljanje podataka sa svih mobilnih telefona u određenom području.
IMSI (International Mobile Subscriber Identity-Catcher) kečeri, imitiraju legitimne bazne stanice mobilnih operatora, identifikuju i lociraju korisnike, a zatim masovno prikupljaju komunikacije sa svih mobilnih telefona u radijusu od nekoliko stotina metara.
Prema nalazima BIRN-ovog istraživanja, Srbija je tokom protekle decenije uvezla više od 20 ovakvih uređaja, ali, kako navode stručnjaci, za sve to vreme nije usvojila zakone koji bi regulisali njihovu upotrebu.
U oktobru 2023. godine, kompanija NeoSoft iz Ciriha isporučila je dva uređaja – jedan srpskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, a drugi obaveštajnoj agenciji BIA. Ministarstvo je za svoj uređaj platilo 1,95 miliona švajcarskih franaka, odnosno nešto više od dva miliona evra.
Izvor: Nova ekonomija
Dodaj komentar