Ako je vaše dete najgore pred vama, vi ste sretna mama

Da li su i vaša deca najgora kada ste vi oko njih?

Kukanje, plač, bacanje igračaka, vešanje po vama čim uđete kuću. Poznato? Ma vi ste zapravo jedna sretna mama.

Dolazite po svoje dete u vrtić i vaspitačice ga hvale kako je samo dobar, mio i poslušan. Ostavite ga malo kod bake i ona je oduševljena njegovom dobrotom te se u čudu pita zašto se vi stalno žalite na njegovo ponašanje.

Radite i dete je ceo dan s tatom – dobro, zabavno, poslušno, kolegijalno – sušta suprotnost onom ponašanju kada je s vama. U čemu je kvaka?

Zar zaista toliko ne vole svoje mame da ne propuštaju nijednu priliku kako bi vam malo zagorčali život?

Da li ste se već sto puta uhvatili za glavu u pitanju – “Zašto? O, zašto?” Znajte da je to zato što vas vole najviše, piše portal Pozitivan stav.

Sigurna luka i „kanta“ za sve negativno

Vi ste njihova sigurna luka i iako vam se ponekad čini da ste im ujedno i kanta za sve njihove negativne emocije. To je zato što je to upravo tako.

Nema veće sigurnosti od majke koja voli i koja razume. Od one koja se trudi da svom detetu pomogne. Kada nema mame u blizini, deca u sebi jednostavno skupljaju sve svoje proživljene doživljaje i čekaju samo vas da vam ih istresu.

One dobre emocije koje su ih okupirale, nedostajanje koje su osećali, njih će ispoljiti zagrljajem, poljupcem i skakutanjem oko vas. To vam sigurno neće smetati.

To će vas i više nego usrećiti no već sekundu nakon, započeće kukanje, plač, cmizdrenje, bacanje igračaka, vešanje po vama uz krikove… Situacija koja vas ubija u pojam jer ne razumete šta se to upravo dogodilo da su baš sada tako poludeli.

Drage majke, dogodilo se to da je došla njihova sigurna luka. Luka u koju će kao brod balastne vode izbaciti sve što ih je dosad ljutilo i mučilo. S vama je došao i osećaj da sada konačno mogu otpustiti kočnicu i osloboditi svoje osećaje.

Pustite „divljaka“ da se izduva

Neka vas ta mora ne mori. To samo znači da dete u vama vidi nekoga ko mu dozvoljava da bude prirodno, da pokaže svoje osećaje, da se uteši. I zato kada vas vaše voljeno dete sledeći put već na vratima dočeka kao mali divljak, ne ludite i ne ljutite se – pustite da se izduva.

Vi ste možda njihova kanta i vreća za udaranje, ali ste im ujedno i najveći oslonac u životu.

Okrilje u kojem će ceo svoj život imati posebno mesto gde mogu biti najiskreniji i najprirodniji. Mesto gde će prvo početi da razvijaju svoju emocionalnu inteligenciju. Pred vama će prvo izražavati svoja osećanja, te na temelju toga razvijati i svoje samopouzdanje.

Znajte da vaše dete nije razmaženo niti zločesto, ono samo čeka vas da vam sve ispriča. Nisu ni tate daleko od toga. Čisto da se zna, jer kada njega dugo nema pa se odjednom pojavi i on će verovatno dobiti poštenu porciju gromoglasnih otpuštanja osećaja.

Tu stoga leži i odgovor na ono pitanje zašto su deca u prisustvu roditelja lošija nego kada ih čuva neko drugi.

Povratak u ritam

Ako situacija u vašoj porodici nije takva, verovatno postoje samo dva adekvatna odgovora – ili ste baš stalno s njima ili deca u vama ne vide svoju najsigurniju luku. A to baš i nije dobro za njih.

Dakle, kada se sledeći put vraćate kući već se pred vratima pomirite s tim da će vas vaše dete zasutim svim svojim proživljenim emocijama.

I nemojte zato ludeti. Dočekajte ih širom otvorenog zagrljaja da se što brže istresu i što brže vrate svom ritmu. Da što pre budu utešeni i sretni što su vam baš sve ispričali.