Zašto „stare majke“ savetuju da ne nosimo bebu u rukama?

Ako ste se tek porodile, pripremite se da u narednim mesecima svakodnevno slušate najomiljeniju savetodavnu rečenicu „starih majki“: „Nemoj da navikavaš bebu na ruke!“. Komšinice, svekrve, babe, tetke, sve one žene koje vam je upućuju ne misle time ništa loše. One su zapravo do srži uverene da vam time daju savet zlata vredan koji će sačuvati vaša leđa, krsta, ruke i koji će učiniti da beba bude „disciplinovana“ i sposobna da se sama umiri. Svako uzimanje bebe u ruke, smatraju „stare majke“ može učiniti da beba postane razmažena i pravi mali manipulator.

Ovo je jedan od najučestalijih i i vrlo pogrešnih saveta koji se majci daju!

Kako navode stručnjaci, kontakt sa majkom ima brojna blagotvorna dejstva na bebu koja se u njenim rukama ili na grudima oseća sigurno, što stimulira njen napredak. Deca kojoj manjka bliskosti često imaju slabiji imunitet, češće se razboljevaju i duže boluju, obično zaostaju u razvoju i duže su psihički zavisna od roditelja.

Evo još nekih prednosti potvrđenih brojnim istraživanjima:

-Bebe koje roditelji često nosaju u naručju mentalno i fizički se brže razvijaju.

-Nošenje u položaju koji pogoduje bebinim kukovima, na primer na majčinom kuku, ili raširenih nožica u marami na leđima (ili na grudima) kako to inače čine majke u Africi deluje pozitivno na razvoj kukova jednako kao i široko povijanje. Dok se nosi, dete na majčinim rukama sedi u položaju koji mu anatomski odgovara i istovremeno trenira mišiće i motoriku celoga tela, jer mora održavati ravnotežu. Iz ovog razloga, nošene bebe se brže razvijaju, brže propuzavaju i prohodavaju od dece koju su roditelji često ostavljali u ležaljkama.

-Kad je na majčinim grudima ili u očevim rukama, dete gleda poznato lice, sluša glasove roditelja, oseti kucanje njihovog srca, čuje kako dišu. Dete se tu oseća spokojno, brže se smiruje, oseća se zaštićeno, manje plače (čak 46 odsto manje od dece koja nisu nosana) i stiče predstavu da je svet toplo i sigurno mesto. Dete koje roditelji nosaju sigurnije će kročiti u život i među ljude, brže se osamostaljuje, manje zavisi od majke i njene konstante pažnje, lakše će komunicirati sa zajednicom.

-Novorođenčad i mlađa odojčad nemaju sposobnost samostalne termoregulacije. Stoga, kad god držite bebu uz sebe, vi joj pomažete da dostigne optimalnu telesnu temperaturu. Ako joj je telo hladnije, svojim telom joj podižete temperaturu, ukoliko je previše zagrejano, snižavate joj telesnu temperaturu.

– Kretanje, kao i toplina, mekoća i miris tela, ritam disanja i otkucaji srca deluju umirujuće na bebu, ublažavajući joj tegobe izazvane refluksom, pre svega bolove i grčeve u stomaku.

–Bebe od tek nekoliko nedelja ili meseci nemaju sposobnost manipulacije tako da je sasvim sigurno da ono ne može manipulirati roditeljima niti se „naviknuti na nosanje“. Ono još uvek nije mentalno sposobno da shvati da će dugotrajnim plačom brže dozvati mamu. Do ovog mentalnog napretka dolazi tek u osmom, devetom mesecu kada dete postaje svesno da roditelji, na primer, nisu kraj krevetića i tada počinje da shvata uzročno posledičnu vezu između svog plača i odgovora roditelja.

-Deca koja nisu mnogo nosana, kasnije pokušavaju na raznorazne načine (plačom, vriskom, bacanjem stvari…) privući pažnju roditelja koja je manjkala onda kada je bila najpotrebnija.

– Nosanje deteta ima blagotvorno dejstvo i na majku koja se brže oporavlja nakon porođaja, smanjuje se rizik od postporođajne depresije, procesi lakatacije su brži zbog stalne prisutnosti bebe na majčinim grudima.

Vrlo je važno da osluškujete detetove potrebe kad je reč o nosanju. Neka deca vole više i češće da se nosaju, neka brže otkriju čari samostalne igre i ne vole baš da se mnogo nosaju. Poštujte njihove želje i svoj unutarnji majčinski instinkt i sigurno nećete pogrešiti!

I ne zaboravite da još uvek nisu izmišljene igračke, nosiljke, ležaljke ili kolica koja mogu detetu zameniti ili simulirati roditeljske ruke, roditeljski glas ili pesmu, roditeljsko nunanje i prisutnost.