Studiranje u stranoj zemlji svakako je zanimljivo iskustvo koje se pamti ceo život, ali nije uvek lako kupiti avionsku kartu, ostaviti porodicu i prijatelje i otići. Međutim, olakšavajuća okolnost može biti ta ako novi grad neodoljivo podseća na vaš stari, i ako ste sa sobom poveli nekog prijatelja, a tamo upoznali još njih koji dolaze iz vašeg grada.
Petoro studenata sa Univerziteta u Novom Sadu je provelo godinu dana na razmeni studenata u Portugaliji, a tri članice te ekipe su bile raspoložene da se za naš portal podsete kako je to biti student na razmeni u Portugaliji. Osim toga, zamolili smo ih da prenesu svoje utiske o tome da li su i u kojoj meri Novi Sad i Aveiro slični gradovi, i zašto uprkos brojnim razlikama nisu uvek imale utisak da se nalaze tako daleko od kuće.
Takođe, budući da i ove godine postoji konkurs za razmenu studenata u tom istom gradu, zainteresovanima bi bile korisne informacije i zapažanja od onih koji su iskusili Aveiro iz prve ruke.
– Aveiro i Novi Sad, kao univerzitetski gradovi imaju slično uređenje, svi departmani su na jednom mestu, sa studentskim kafićima i menzom koja se nalazi u blizini. Studenti se okupljaju u centru kao kod nas na fontani u parku. Isto tako, početak akademske godine se tradicionalno obeležava žurkama, kao što je slučaj i u Novom Sadu, sa brucošijadama – počinje priču Jovana Mitrović, apsolventkinja Fakulteta tehničkih nauka.
Njena koleginica, Novosađanka Milica Jovičić nastavlja priču i kaže da studentske organizacije i tamo funckionišu po istim principima, ali da se sami studenti grupisani oko istog smera ipak malo više druže i organizuju zajedničke večere i druženja, a prema njima su svi oni bili predusetljivi. Slično mišljenje ima i Nela Cvetković, sada diplomirani inženjer menadžmenta, koja je sa Jovanom i Milicom provela godinu dana u Portugaliji.
– Studenti su se trudili da se osećamo kao da stvarno pripadamo tamo. Ljudi su isto komunikativni kao i ovde, vrlo lako upadneš u neku veću ekipu, a pošto je to isto studentski grad, gde god da odeš bio si okružen studentima – kaže Nela i kroz smeh ističe još jednu sličnost.
– I Novi Sad i Aveiro imaju lepu plažu, mi štrand, a oni… Pa dobro, oni imaju okean – priča nam Nela.
Sve tri devojke se slažu da im se stil života nije uopšte promenio, zapravo su dani bili ispunjeni sličnim obavezama kao u Novom Sadu.
– Dan se svodio na odlazak na fakultet i druženje sa prijateljima posle toga. To je zanimljivo, jer i u Aveiru postoji trg koji je po konceptu sličan našoj ulici Laze Telečkog. Trg se zove Praça do Peixe i tu su smešteni jedan do drugog nešto opušteniji lokali za izlazak koji rade samo malo duže od naših. A posle njih, kao i ovde, postoje klubovi kojima je radno vreme do zore. Takođe, običaj okupljanja kod nekoga pre samog izlaska nije stran ni u Portugaliji, pa su nam druženja najčešće tako počinjala – kaže Milica i dodaje da je i tamo, slično kao i ovde, nepisano pravilo da studenti najviše izlaze četvrtkom. Osim toga, prema njihovim rečima, čak su i cene pića slične.
Na pitanje da li su stekle utisak da su mladi ljudi zabrinuti za svoju budućnost, Jovana odgovara da nisu, niti misle o tome toliko. Kaže da to ima neke veze sa njihovom prirodom i prihvatanjem okolnosti, budući da su jako opušteni, iako je mladima teško da se zaposle.
Međutim, ni njih tri po uzoru na tadašnje sugrađane, nisu mislile o lošim stvarima. Takođe su imale način kako da se izbore kada bi ih uhvatila nostalgija, što je, prema nihovim rečima, bilo retko.
– Bilo je momenata kada se mi iz Novog Sada izolujemo, okupimo kod nekoga, pa onda gledamo naše domaće serije, puštamo našu muziku, pa onda uopšte nisam imala osećaj da sam u Portugaliji, nego u Novom Sadu – priča Nela, a Milica dodaje da se osećaj zajedništva samo povećao tokom vremena.
– Nismo se osećale kao smo daleko od kuće jer smo stalno bile zajedno, pričale smo našim jezikom, a tom osećaju pomoglo je i prisustvo drugih studenata sa Balkana, najviše iz Hrvatske – završava Milica priču o sličnostima.
Trenutno su na Univerzitetu u Aveiru otvoreni konkursi na nivou master i doktorskih studija u oblastima istorije, filozofije i etike, sociologije, geografije, hemije, matematike, arhitekture itd.
Ako želite da se prijavite na studije u inostranstvu, proverite znanje engleskog jezika
Dodaj komentar