„Mnogo fin lik“ je najpristojnija osoba na srpskom Internetu, toliko je fin da je to već pravi humor. Za mesec dana dospeo je do 20 i kusur hiljada pratilaca na Fejsbuku, a kako kaže, ideja je da se ljudi trgnu iz apatije i shvate da sve može biti i drugačije. Pesme pisane ćirilicom, u svesci na linije, zaista popravljaju dan, a „Mnogo fin lik“ priča za Luftiku o ideji, vaspitanju i potencijalu da svi budemo makar malo finiji.
Kada i kako je počela cela „Mnogo fin lik“ priča? Kada je to preraslo u FB stranicu?
– Ako smem tako da kažem, a da ne budem pogrešno protumačen – čitava priča je počela pre dvadesetak godina, u mom najranijem detinjstvu, kada su roditelji počeli da me uče nekim osnovnim pravilima lepog ponašanja. Zatim se to kuvalo kroz godine školovanja i interakcije sa drugim ljudima, gde sam video da neke od stvari koje su me roditelji učili ne funkcionišu baš tako u praksi i da ljudi nisu baš tako fini jedni prema drugima.
Sve te godine i sve proživljene situacije su ostale tu negde, u nekim skrivenim dubinama mog mozga. Početkom novembra 2016. sam, rešen da konačno pobedim kreativnu blokadu, koja je (potpomognuta mojom lenjošću) trajala već gotovo dve godine, uzeo olovku i svesku i počeo da pišem. Želeo da ponovo doživim taj osećaj pošto sam baš dugo pisanje povezivao jedino sa tastaturom. Napisavši nekoliko prvih redova, pomislio sam da možda postoji još ljudi koji prolaze kroz slične životne situacije i razmišljaju slično poput mene, pa sam rešio da podelim te svoje misli preko Fejsbuka i eto nas sad ovde – mesec dana i 20 hiljada Fejsbuk, odnosno 10 hiljada Instagram pratilaca kasnije.
Koliko brzo se širila publika? Jesi li imao neka početna očekivanja? Kakav uticaj priželjkuješ? Šta je cilj stranice?
– Iskreno, predosećao sam da će to što pišem naići na dobar prijem kod „publike“, mada nisam pretpostavljao da će cela priča eksplodirati toliko brzo. Ovim putem bih se zahvalio na podršci i velikoj pomoći ekipama koje stoje iza stranica „Ne budi govedo“, „Pomazimo konje Zvonka Bogdana“, „Pujo šotka“, „Vragolaž“ i naravno ekipi sa stranice „Neguj mo srbski jezik“. Bez njih se priča ne bi ovoliko brzo zavrtela na Fejsbuku.
Nakon dve nedelje rada na Fejsbuku, javio mi se jedan dečko (veliki pozdrav za Jovana) koji mi je predložio da napravim Instagram profil. Tek tada sam shvatio koliko je Instagram brži od Fejsbuka i koliko je prijemčiviji mlađoj publici. I dalje sam blago sablažnjen i, naravno, pozitivno iznenađen reakcijama tinejdžera (naročito tinejdžerki) na ovo što piskaram.
Drago mi je kad vidim da se nekome dopalo nešto što sam napisao ili kada vidim da neko prepoznaje svoje misli u onome što sam ja napisao na papiru. Mnogo ljudi se javlja i piše mi kako sam im popravio dan i kako ih moje misli zasmejavaju. Ako osim toga nekoga podstaknem na neko dodatno razmišljanje ili eventualno inspirišem da i on sam počne da stvara nešto, biće mi puno srce.
Sa druge strane, moj mali, sebični cilj u vezi „Mnogo finog lika“ je da se trgnem iz apatije u koju sam upao i da teram sebe da svakog dana napišem bar nešto, pošto bih voleo da pre nego što odem sa ovog sveta iza sebe ostavim makar neki pisani trag, nešto što će nastaviti da živi i posle mene. Mislim da će svi koji se bave pisanjem razumeti osećaj o kom pričam.
Zašto je stvaran identitet „Mnogo finog lika“ misterija?
– Moj identitet je „misterija“ zato što mi trenutno tako odgovara i pošto mislim da fokus ne treba da bude usmeren na onoga koji piše, već na ono što je napisano. Ali, ko zna, možda se u budućnosti nešto u meni prelomi i rešim da budem Internet „celebrity“, mada smatram da ih već ima i više nego dovoljno…
Zbog čega se izražavaš kroz pesme? Odakle crpiš svakodnevnu inspiraciju?
– Moj lični problem je što sam ponekad preveliki perfekcionista i onda bi mi sređivanje i „ulickavanje“ nešto dužih, proznijih formi oduzelo previše vremena, a verovatno na kraju opet ne bih bio sasvim zadovoljan onim što sam napisao. Valjda mi nedostaje malo samopouzdanja, ne znam…
Što se inspiracije tiče, ona je, da kucnem u drvo, još uvek tu negde pored mene. Pretpostavljam da će u nekom trenutku presušiti, pošto je crpim iz baš tih svakodnevnih situacija u kojima se nalazim i iz interakcija koje imam sa drugim ljudima, a s obzirom na to da živim pomalo ekremojevrićski „kuća-pos’o“ život, nema tu baš puno materijala. Srećom, tu su i ljudi koji se javljaju i predlažu neke svoje „mnogo fine“ situacije, pa onda pokušavam da zamislim kako bih se ja osećao u takvoj situaciji.
Da li je teško biti „Mnogo fin lik“ u Srbiji?
– Da ne bude da previše kukam, ali realno jeste teško biti „Mnogo fin lik“ u Srbiji. Da me ne shvatite pogrešno, nisam ni ja u svim životnim situacijama baš toliko fin kao što je fin lik kroz čiju perspektivu pišem misli koje plasiram na društvenim mrežama, ali se trudim da budem što finiji… I da, mislim da bi Srbija bila mnogo lepše mesto za život kada bismo se svi trudili da budemo malo finiji, malo ljubazniji jedni prema drugima. Ali, to ne važi samo za Srbiju, već i za čitav svet, koliko god to nestvarno i idealistički zvučalo… Nisam siguran koliko u praksi postoji potencijala i želje u ljudima da budu ljubazniji jedni prema drugima i koliko su ljudi spremni da „razumeju i onu drugu stranu“ u konfliktima. Valjda smo prosto tako programirani, naučeni da gledamo samo sebe i da sebično grabimo samo za sopstvenu korist. Nadam se da ćemo nekada uspeti da pobedimo taj program i promenimo način na koji funkcioniše svet…
Možeš li da izdvojiš najdraže i najuspešnije postove? Ili su ti svi kao deca?
– Čini mi se da su najuspešniji oni postovi sa ljubavnom tematikom, mada ne bih mogao da izdvojim neke koji su mi posebno dragi. Svaki od pravaca u kojima se kreće moje „stvaralaštvo“, ako smem tako da se izrazim, a da ne zvučim nadmeno, ima neke svoje draži i ima svoju „publiku“. Neki u sebi prepoznaju mnogo finog lika u razgovoru sa svojim životnim saputnikom; nekima je bliži onaj mnogo fini lik koji je možda i previše fin prema svom šefu; dok se neki prepoznaju i najviše im se dopada odnos mnogo finog lika i nepoznatih ljudi na ulici, u prevozu, u redu u pošti… Mislim da je to sasvim u redu.
Može neka anegdota u vezi sa celom „Mnogo fin lik“ pričom?
– Meni je lično najzanimljivije to što nisam želeo da ljudi „provale“ ko stoji iza „Mnogo finog lika“, pa nisam rekao za to što radim nikome sem svojoj lepšoj polovini. Međutim, koleginica sa posla je shvatila da je reč o meni zbog mog „ženskastog“ rukopisa, a vremenom su i neki drugari i bivše kolege shvatili da sam to ja na osnovu humora i načina na koji pišem. Mislim da trenutno identitet „Mnogo finog lika“ zna najviše desetak osoba i voleo bih da tako ostane još neko vreme, mada mnogi (naročito tinejdžerke sa Instagrama) žarko žele da saznaju ko je ta osoba koja stoji iza tih loših fora napisanih ćirilicom u svesci na linije… Kao što već rekoh, mislim da bi i trebalo tako da bude, da fokus bude na onome što je napisano, jer je upravo to što stvaramo ono što će ostati da živi dugo nakon našeg odlaska sa ovog sveta… – kaže Mnogo fin lik za Luftiku i dodaje poruku svima koji su pročitali, ili pak samo preskrolovali, tekst: „Stvarajte što više! Pronađite svoj talenat i prionite na posao!“
Dodaj komentar