Ispovest promoterki – vreće za istresanje besa

Šta se krije iza osmeha lepih promoterki? Koliko su često na meti vulgarnih udvarača, zašto ih ljudi vređaju i šta sve moraju da istrpe? Uvek su na nogama, nasmejane i ljubazne, a samo one znaju kako im je. Luftika je već pisala o najgorim poslovima, tu smo uvrstili i promotere. Istovremeno, to može da bude i jedan od boljih poslova, naročito za studente/studentkinje, a sve zavisi od niza okolnosti.

Milica i Ljiljana, devojke koje godinama uz studije rade kao promoterke, kažu da taj posao ima i lepih i ružnih strana.

– Kada me pitaju gde radim i čuju da sam promoterka, reakcija ljudi je uvek ista: „Šta te briga, samo se smeškaš“. E, pa dragi moji, i nije baš tako. Uopšte nije tako! Posao promoterke jeste jedan od boljih poslova za vreme studiranja ali nije lak. Dva važna pravila ovog posla: sedenje nikad, osmeh uvek – iskrena je Milica Medan.

Radni dan promoterki traje od šest do osam sati. A posle tri sata noge postanu teške. Kome od vas bi tada bilo do osmeha? Milica se već četiri godine bavi tim poslom, i videla je i doživela svašta.

– Postoji izreka – 100 ljudi, 100 ćudi. Nemoguće je svakome ugoditi i prići kada je raspoložen. Ne ide lako, a ako mu priđes kad mu nije dan, onda nastaje haos. Suština ovog posla je da raspoložena i nasmejana zaustavljam i nudim proizvod koji je na promociji tog dana što većem broju ljudi. Tu bude divnih ljudi koji uvažavaju ličnost, saslušaju, kupe proizvod i još se našale. Sa takvima je dan na poslu divan. Drugi su, opet, nezadovoljni svojim životom, pa sam ja divna prilika da se „istresu“, da viču, dobacuju ili da budu vulgarni.

Milica kaže da ne podnose sve devojke jednako brojna šikaniranja. Neke brzo odustanu, druge plaču noćima, dok samo retke ostanu u tome više godina.

– To ponekad budu traumatična iskustva, kao da im nudimo ne-znam-ni-ja-šta. Prilično je neprijatna situacija kada neko na tebe urla, svi pogledi su uprti u vas, a ti ne smeš da odgovoriš. I uvek je promoterka kriva. Ponekad stojim među rashladnim vitrinama gde je uglavnom temperatura ispod nule, to je moj posao, ali, dragi ljudi, mislim da nisam zaslužila uvrede. Dovoljno je da kažete ’hvala’ i produžite – kaže Milica.

Ona najveći deo plate potroši na školovanje, poneki mesec ostane i za „šminku i krpice“. Honorari za promoterke su sve niži, ali i dalje su bolji od prosečne srpske dnevnice. To je jedna od lepih stvari ovog posla. Druga, monogo važnija – prijateljstva koja se grade godinama.

– Najlepša strana ovog posla je druženje sa mnogo divnih devojaka sa kojima se družim i privatno. Pored nekog lošeg iskustva sa ljudima, velikog umora i užasnog bola u nogama, ipak savetujem mladim devojkama brucošima da rade ovakav posao ukoliko im se ukaže prilika – kaže Milica.

Njena koleginica Ljiljana potvrđuje da je to lep, ali naporan posao.

– Ljudi su generalno postali nestrpljivi i netolerantni. Mislim da je glavni problem životno nezadovoljstvo, ali to nikako ne sme biti izgovor za nekulturno ponašanje. „Hvala“, „Nisam zainteresovan“ ili „Ipak ne bih“ je dovoljno, bez pogrdnih reči – kaže Ljiljana.

Teško je vreme i malo ko može da bira posao. Ove devojke znaju koliko je teško zaraditi dinar i kako izgleda kada dođu kući premorene, a ujutru imaju ispit. Iako su stalno nasmejane, nemojte ih vređati, jer nikad ne znate šta se krija iza tog osmeha.