Ako bi Zrenjanin tražio novi simbol grada to bi mogla biti plastična flaša za vodu. Ona je najprisutniji artefakt i na ulici i u stanovima, najtraženiji artikl u prodavnicama i jedini izlaz za ovdašnje ljude koji decenijama nemaju ispravnu vodu za piće.
Voda iz ovdašnjeg vodovoda je zvanično zabranjena pre 17 godina zbog prisustva arsena u njoj, pa se deceniju i po Zrenjaninci dovijaju, svako na svoj način da utole žeđ, skuvaju ručak, operu sudove, istuširaju se…
Oni koji imaju novca je kupuju, oni koji nemaju snabdevaju se na takozvanoj eko-česmi gde se toči filtrirana voda (i sama sumnjivog kvaliteta), dok oni sa slabijim finansijskim mogućnostima ili oni koji nisu u stanju da idu do česme i tamo stoje u redovima, koriste onu koja im dolazi cevima, a ta voda nije dobra ni da se pogleda, a kamoli da se pije.
Zrenjaninska voda opovrgava ustaljeni opis da je to tečnost bez boje, mirisa i ukusa. Ima sve troje i ne zna se koje više odbija, dok je samo nevidljiv toksični arsen zbog čega je i zabranjena.
Kod javne ili eko-česme (jedine u gradu, još tri takve postoje u Melencima, Elemiru i Kleku) zatičemo nekoliko Zrenjaninaca koji u plastične balone od pet ili šest litara toče vodu. Smenjuju se na šest česama i ovaj put nije bila gužva, ali kažu kako se ponekad čeka i po pola sata pa i više dok se ne dođe na red. Neki je tovare na bicikl, drugi u automobile, a oni koji su u blizini nose je u rukama. Većina nije raspoložena za razgovor, dosta im je muke i žaljenja, jer su odavno shvatili da se njihov problem neće skoro rešiti pa su već sviknuti da usred Evrope u 21. veku izigravaju urođenike iz podsaharske Afrike.
Ni filtrirana nije dobra
Sava Cigrić se ovom gimnastikom bavi od 2004. godine.
– Dolazim dva puta nedeljno, natočim po tri velika balona i tako godinama. Skupa mi je kupovna voda, treba da izdvojim 190 dinara za pet litara, meni je to mnogo – kaže, dok tovari balone na bicikl.
Dragan Popov kombinuje i jednu i drugu, ali bi i njemu bilo skupo da se orjentiše samo na flaširanu vodu.
– Znam i da ova nije ispravna, samo je filtrirana, ali nemam mnogo izbora. Primetio sam kad malo duže stoji na dnu balona se uhvati nešto kao sluz, ali prekuvavamo je i koristimo za spremanje jela i pranje namirnica – veli Dragan.
Deset godina ovde po vodu dolazi i Mladen Melegi i to svaki drugi ili treći dan. I njegovoj porodici je skupa voda iz prodavnice. Bogoljub Rokvić na česmu dolazi svaki dan i nosi između tri i šest balona i tako radi deset godina.
– Četiri vode u kući koristimo. Ovu sa česme, „prolom“ zbog mojih bubrega, onu iz vodovoda za pranje i kupanje, a imam i vodomat. Voda me košta negde oko tri hiljade dinara mesečno – priča Bogoljub.
Mnogi Zrenjaninci su nabavili takozvane vodomate a jedan od naših sagovornika kaže da koristi isključivo tu vodu koju mu dostavljaju jednom nedeljno i to ga mesečno košta oko 1.800 dinara plus 800 dinara koje plaća Vodovodu za onu vodu koju je sanitarna inspekcija zabranila za upotrebu.
– Ovo je velika sramota. Kao da taj problem nije mogao da se reši. Ako Izraelci mogu da prečišćavaju morsku vodu, zašto mi ne bismo mogli ovu, ali sumnjam da ću ja to za mog života videti – ogorčena je penzionerka Nada Cvetićanin koja samo ponekad dođe do ove česme jer joj obično vodu donosi sin iz Vrdnika.
Balon od šest litara 60 dinara
Prema nekim procenama Zrenjaninci dnevno na kupovinu vode potroše između deset i petnaest hiljada evra, ali moraju da plaćaju i onu iz vodovoda koju faktički koriste kao tehničku. Mnogi su srećni što je i takvu imaju. Iz ovdašnjih supermarketa gotovo da niko ne izlazi a da ne nosi vodu. U jednom od njih izašli su u susret cenom pa prodaju balone od šest litara vode koja se proizvodi u Krnjevu za 60 dinara. Kažu da im tokom dana ode cela paleta.
Ivan Živkov iz organizacije „Građanski preokret, kaže da već godinama postoji studija koju je uradio Institut Jaroslav Černi o regionalnom vodovodu čije izvorište bi bilo kod Kovina i koji bi rešio problem vodosnabdevanja celog Banata pa i Zrenjanina, ali to niko ne pokreće.
Tekst Ranka Pivljanina u celosti pročitajte na Nova.rs.
Zrenjanin 17 godina bez pijaće vode, a grad za 448 miliona Linglongu gradi vodovod
Gradom vladaju besprizorni ljudi koji govore neistinu. Glavna je “vodena mafija” koju predvodi Regionalni Isus, građevinska mafija na čelu sa osuđenim bivšim ministrom, auto mafija sa darodavcem sendviča i prevoza na “spontane” mitinge… Regionalni je promućurno dogovarao da Zilio besplatno izgradi Fabriku vode koju će kasnije platiti građani kroz veću cenu. Nešto je dao i grad (država i pokrajina ni cvonjka) tek da bi se neko mogao ugraditi. Čak je i potekla voda bez boje, ukusa i mirisa, ali su neljudi zabranili rad posle izveštaja “stručne” komisija JKP Vodovod i analizacija. Ti stručnjaci su potrošili petogodišnji samodoprinos i milione od građana, a ništa nisu uradili. Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, što nas trujete i lažete. Znajte da vam decu nećemo oprostiti i da će to platiti vaši potomci do 7. kolena. A Zilio će sigurno dobiti milione evra kao odštetu. To treba da plate moćne bitange, a ne žedni građani. A kvalitet vode u prodavnicama bi mogla da kontroliše inspekcija. Većina balona sa raznim imenima se puni česmovačom, a “Zlatiborska” je “izvirala” u jednom novosadskom dvorištu.
Ne želim da mi iko išta poklanja. Želim da za svoje novce dobijem čistu vodu i da je pijem kao čovek. Ovo što nam sada prodaju je nekakva otrovna, smrdljiva, žuta smrtonosna tečnost koju bi izbegavali i u pustinji. Zbog toga je vlastodršcima jako neprijatno, već decenijama. Oni malo bolje stojeći će i dalje kupovati flaširanu vodu sumnjivog kvaliteta (inspekcije ne smeju da obilaze prodavnice i veletrgovce koji pretovaraju šlepere na sred Nušićeve), a oni siromašniji će i dalje piti otrov iz česme i davati svojoj deci. Zato bi bilo dobro da novinari pročešljaju ne samo vodenu mafiju, već i druge lopovčine. Tako su nedavno u olimpijskom Kleku, selu gradonačelnika, predsednika skupštine i najbrojnijoj ekipi direktora i političara po glavi stanovnika, išli od kuće do kuće i uzimali po 50-60.000 za izgradnju kanalizacije. Novce su podelili među sobom, a izgradnju kanalizacione mreže u Kleku je platila jedna lepa zemlja Evropske unije! Informacije o tome i drugim malverzacijama u gradu i okolini nema jer su preko noći zatvorili Radio Zrenjanin i Radio Kojot.