Balkan Magazin

Gradonačelnik koji je od Ljubljane napravio evropsko čudo je Srbin, levičar i ateista

Zoran Janković
FOTO: IGOR SOBAN/PIXSELL

Zoran Janković je gradonačelnik Ljubljane koji će se za koji mesec po peti put kandidovati za istu poziciju.

Hrvatski portal Telegram je uradio intervju sa njim, u kom je otkrio mnogobrojne manje poznate zanimljivosti iz života jednog od, ako ne i najuspešnijeg gradonačelnika u svim zemljama bivše Juge.

On je od Ljubljane napravio pravo evropsko turističko čudo. Ali, krenimo redom.

U kancelariji drži slike Vučića i Balaševića

Novinar Mladen Pleše objašnjava da je prostrana dvorana za sastanke u gradskoj kući Ljubljane prepuna fotografijama gradonačelnika Zorana Jankovića s poznatim domaćim i stranim političarima i javnim osobama te brojnim priznanjima.

Tu su, između ostalih, dokument koji potvrđuje da je predsednik Vladimir Putin odlikovao Jankovića najvišim ruskim odlikovanjem za prijateljstvo između dva naroda, povelja da je 2002. proglašen najboljim menadžerom u jugoistočnoj Europi, da je postao počasni građanin Sarajeva te da mu je predsednik Srbije Aleksandar Vućić dodelio visoko odličje.

Na suprotnom zidu su fotografije Jankovića s engleskom kraljicom Elizabetom II., bivšom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, bivšim predsednikom Slovenije Milanom Kučanom te s nekolicinom slovenskih političara iz doba socijalizma.

Tu je i fotografija Jankovića sa našim Balaševićem.

– Đorđe je u ovom društvu jer sam s njim prijateljevao više od četrdeset godina. Bili smo jako bliski i još uvek se ne mogu pomiriti s činjenicom da ga više nema. Uvek će živeti u mojoj duši – rekao je gradonačelnik Ljubljane ekipi Telegrama.

S obzirom na to da su na zidu i fotografije Jankovića sa srpskim predsednikom Vučićem te crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem, hrvatskog novinara je zanimalo me nema nikoga iz Hrvatske.

– S hrvatskim političarima nisam imao puno kontakata, upoznao sam nakratko Zorana Milanovića dok je bio premijer i sadašnjeg premijera Andreja Plenkovića – rekao je kratko i odmah se prebacio na hrvatsko primorje, gde će kaže i ove godine letovati.

Srbin iz Smederva, dete sa sela

Zoran Janković ističe da je “čistokrvi mešanac”, od majke Slovenke i oca Srbina.

Rođen je u selu Saraorci pokraj Smedereva u Srbiji, odakle se preselio u Ljubljanu kad je imao 12 godina, dakle pre skoro 58 godina.

Stoga ne čudi što u njegovom govoru preovlađuje slovenski jezik, mada tečno govori i razume i srpski i hrvatski.

Planirao s Miroslavom Miškovićem regionalni biznis

Pre nego što je postao gradonačelnik Ljubljane 2006., bio je potpredsednik i generalni direktor firme Emona te predsednik uprave slovenskog Mercatora u kojem je bilo zaposleno 15.000 ljudi. Bila je to najveća kompanija u Sloveniji koja je poslovala u Hrvatskoj, BiH, Srbiji…

Zajedno s Ivicom Todorićem i srpskim preduzetnikom Miroslavom Miškovićem nameravao je osnovati zajedničku kompaniju Herkul, koja bi, tvrdi, zavladala regijom, ali to se ipak nije dogodilo.

Svaki dan na poslu kao odmor

Nedavno je objavio da će se na izborima u novembru, nakon 16 godina, i po peti puta kandidovati za gradonačelnika. Čak i njegovi najveći protivnici ne sumnjaju da će opet uverljivo pobediti u prvom krugu. Iznenadio se, međutim, kad na pitanje da li se već umorio obavljajući funkciju gradonačelnika puna četiri mandata.

– Od čega bi se umorio – odgovorio je, pa dodao:

– Imam 44 godine radnog staža, u dobroj sam kondiciji i svaki dan se osećam kao da sam na odmoru. Imam sreću da uživam ujutro dolaziti u Magistrat gde me čekaju sjajni saradnici s kojima se najbolje osećam. Imam najbolju ekipu kojom se ponosim.

Najbolji dokaz koliko mu je lepo na poslu je to što nema stresa niti ružnih stvari.

– Doduše, ima prepreka i izazova, ne može sve uvek ići glatko, ali sve to uspešno rešavamo za dobrobit naših građana, a ono što je bilo loše brzo se zaboravi.

8 puta pred sudom dokazivao svoje poštenje i to uspešno

Jankoviću ipak u životu nije sve išlo glatko. Policija ga je nekoliko puta istraživala, među ostalim, i zbog sumnji da je pogodovao svome sinu. No nikada mu ništa nezakonito nije dokazano. Zato je Janković, kaže, morao odlaziti na sud kako bi dokazao svoju nevinost.

Od osam sudskih sporova, od kojih su dva još iz razdoblja Merkatora, šest ih je završeno u njegovu korist. Ostala su još dva iz razdoblja otkad je gradonačelnik i očekuje da se i oni uskoro završe. Naravno, u njegovu korist.

– Nije nimalo ugodno odlaziti na sud, ali osobno vjerujem da je sud jedino mjesto gdje je moguće doseći pravdu, a ne ulica – kaže Janković.

Ne smetaju mu, tvrdi, ni godine.

– U januaru ću napuniti 70, bio sam na pregledima i doktori su utvrdili da sam dobrog zdravlja. Zašto bih onda išao u penziju, šta bih radio. A s druge strane imamo toliko planova koje još moramo realizovati.

Realizovao 2.400 projekata u glavnom gradu Slovenije

Nema sumnje da Janković želi i po peti put da bude gradonačelnik kako bi zaokružio svoju političku misiju.

Ističe kako se u Ljubljani, koja broji oko 288.000 stanovnika, otkako je on na njenom čelu, realizovalo čak 2400 projekata.

– Bilo bi ih više da nam 17. januara 2006., kad sam prvi put ušao u ovu zgradu, tadašnji premijer Janez Janša nije uzeo četvrtinu budžeta, 57 miliona evra godišnje. Zbog toga smo u 16 godina izgubili skoro milijardu eura. Da smo imali te novce, sagradili bismo čak i podzemnu železnicu iako to nije u nadležnosti grada – kaže on.

Svaki od 380 miliona evra proračuna odgovorno se troši, napominje Janković. Ljubljana je dobila preko stotinjak raznih domaćih i međunarodnih priznanja i nagrada. Među ostalim, Evropska komisija ju je 2016. godine proglasila zelenom prestonicom Evrope i svrstala ju među najsigurnije gradove Evrope.

Takođe, to je grad koji ima najveću pešačku zonu u Evropi od 17 hektara, a uskoro će se dodati još dva hektara gradskih površina bez automobilskog saobraćaja. Ali to ni izdaleka nije sve. Ljubljana ima najviše zelenila u Evropi po glavi stanovnika, čak 560 kvadratnih metara.

Smeće sortiraju na kućnom pragu

Fudbalski stadion Stožice uvršten je među tri najlepša stadiona u Evropi, a u višenamenskoj dvorani priređuju se sportski događaji najvišeg ranga te brojni koncerti.

U februaru turisti su, ponajviše oni iz SAD-a, Italije, Nemačke, Austrije, ali i Hrvatske, proglasili Ljubljanu najboljom destinacijom u Evropi. I na kraju Ljubljana je dobila prvu nagradu Evropske unije zbog toga što se čak 77 posto smeća separira već na kućnom pragu. Što je, svakako, razlog da mnogi drže Ljubljanu jednim od najčišćih gradova Evrope.

Janković priča kako mu je gradonačelnik Beča, koji ima budžet od 15.000 eura po glavi stanovnika, a Ljubljana samo 1.200, kazao da o takvim brojkama, što se tiče separacije otpada, može samo sanjati.

– Kod nas dolaze i Japanci proučavati kako prikupljamo i obrađujemo smeće – ističe Janković. Napominje kako će u septembru u rad biti pušten plinsko-parni blok koji će zameniti dva od tri bloka na uglje.

Trenutno se 65 posto grejanja osigurava ugljom iz Indonezije, 19 posto plinom iz uvoza i 16 posto biomasom.

– Cilj nam je koristiti 60 posto plina i 20 posto biomase, a 20 posto uglja imali bi na zalihama, u slučaju nepredviđenih događaja. Izgradnjom plinsko parnog bloka korištenje uglja u Ljubljani smanjiće se za više od 70 posto. Ceo projekt koštaće 133 miliona evra –  pohvalio se Janković.

Omiljena pešačka zona

Početkom jula Janković je pozvao gradonačelnika Beča Michaela Ludwiga kako bi Ljubljančanima preneo iskustva u gradnji čak tri spalionice, od kojih jednu u centru grada, u blizini bolnice. Janković ističe kako će u spalionici u Ljubljani koristiti najsavremeniju tehnologiju koja je trenutno dostupna i koja će zadovoljiti najviše standarde i zaštite prirode i zdravlja.

Pobrinuće se takođe da cena na računima bude pristupačna građanima. Posebno je ponosan na projekt izgradnje velikog natkrivenog olimpijskog bazena koji će koštati oko 50 miliona eura.

Iako nerado govori o tome koji mu je projekt najdraži jer, kako navodi, svaki je projekt nekome važan, nije teško zaključiti da je to ipak pešačka zona u središtu grada.

– Nije bilo lako zatvoriti centar grada u kojem se odvijao intenzivni automobilski i autobuski saobraćaj. Trgovci i ugostitelji su se bunili da će propasti, stanari su pitali kako će donositi stvari i hranu do svojih stanova – priča gradonačelnik Ljubljane.

No, nakon što je izgrađena velika podzemna garaža u kojoj stanari plaćaju najam za parkirno mesto samo 60 eura mesečno i nakon što je sagrađeno čak 11 mostova preko reke Ljubljanice, više se niko nije bunio. Pogotovo što se od 6 do 10 sati ujutro može dostavljati roba, a uveden je i električni voz, te šest električnih vozila Kavalir koji besplatno razvoze putnike po središtu grada.

– Uveren sam da bi danas 95 posto ljudi bilo protiv ukidanja pešačke zone i zato ćemo ju uskoro proširiti za još dva hektara – napominje Janković.

Cilj: grad zanimljiv i turistima

Prelaskom Ljubljanice kod Tromostovlja kao da ste se vratili u daleku prošlost, nalik na filmove koji prikazuju život početkom 20. veka. Budući da nema automobila, autobusa i motora, sve izgleda nekako usporeno, nema buke, vlada gotovo nestvarna tišina.

Taj pitoreskni ambijent prepun je kafića i malih restorana i prodavnica. Ima tu svega i svačega: od specijalizovanih trgovina za, recimo, prodaju tartufa ili soli iz Piranskog zaliva do prodavnica satova i zlata što potvrđuje visoki standard glavnog grada Slovenije.

Uređenost i lepota središta Ljubljane samo potvrđuju da su glavni grad Slovenije i Zagreb, premda su udaljeni svega 130 kilometara, po mnogo čemu dva različita sveta. Gradonačelnik Janković priča kako je Ljubljana 2019. imala milion gostiju i 2,2 miliona noćenja.

– Naš je cilj privući miloun gostiju koji bi ostvarili 3 miliona noćenja- kaže, te objašnjava kako je od prvog dana njegova vizija Ljubljane bila da grad postane zanimljiv i turistima.

Ponuda prilagođena domaćinima

– Nismo želeli industriju pa nam se činilo najbolje orijentisati se na turizam. Vučemo korene s više strana: nasledili smo austrougarsku organizaciju, marljivost i kvalitet rada, a imamo balkanskog i mediteranskog šarma pa kad se sve to skalupi, onda je jasno da smo vrhunski domaćini. Imamo čak više turista godišnje od Beograda koji ima 2 miliona stanovnika – kaže Janković

Janković je insistirao da ugostiteljska ponuda i trgovina budu pre svega namenjene domaćinima, pa ako su oni zadovoljni, onda će se dobro osećati i turisti.

– Kad je sve podređeno strancima, onda svi samo gledaju kako će na brzinu zaraditi, a ovako svi se trude održati najveći kvalitet ponude. Na to ih tera i velika konkurencija.

Zameraju mu populizam

Gradska kuća Ljubljane, gde stoluje Janković, koju još nazivaju Magistrat ili Rotovž, sagrađena je krajem 15. veka. Pročelje zgrade odražava venecijanski uticaj, a unutrašnjost zgrade odražava odnos Ljubljane prema istoriji, kulturi i umetnosti.

U predvorju se nalazi kasnogotička ploča s grbom te kip Herkula s lavom s kraja 17. veka. U arkadama dvorišta je fontana Narcisa, delo Francesca Robbe. Tu se nalaze i četiri atrija u kojima se predstavljaju gradski projekti te se održavaju izložbe.

Kad se pak izađe iz zgrade na zadnji ulaz, tada se odmah nađete usred šume pa je i to jedan od razloga zašto je Ljubljana proglašena Zelenom prestonicom Evrope.

I najveći protivnici Jankovića priznaju da je on gradonačelnik koji je u istoriji, uz Ivana Hribara koji je bio na čelu grada između 1896. i 1910. i koji je obnovio Ljubljanu nakon zemljotresa 1895., najviše učinio za grad. Deo njih doduše smatra da svoje premoćne pobede Janković dobija zahvaljujući populističkom ponašanju.

Janković, međutim, odbija takve optužbe jer za razliku od populista, tvrdi, on uvek otvoreno razgovara sa svima i nastoji ispuniti svoja obećanja.

– Stalno sam u kontaktu s građanima, svakome se javim na telefon, jednom mesečno vrata moje kancelarije otvorena su građanima i već sam ih primio više od 30.000. Nastojim odgovoriti na svako pitanje te objasniti zašto nešto radimo, a zašto ne. Ako se nešto ne može učiniti, to otvoreno kažem.

Biračima nevažno levo ili desno

Nema, priča, razlike između velikih i malih projekata, ako nekom kvartu napraviš igralište, za te građane je to najveći projekt. A takvih igrališta u Ljubljani ima 250.

– Znate, 20 posto ljudi uvek je protiv svega. No puno je više onih koji mi veruju i znaju da ćemo napraviti ono što smo obećali, a u treću kategoriju spadaju oni koji veruju, ali ih je strah. Takve umirujem odgovorom zašto bih u mojim godinama radio nešto što je loše po njih i grad. Konačno, i ja s porodicom živim u ovom gradu.

Objašnjava kako je velikom broju njegovih birača manje važno jesi li levi ili desni, važnije im je jesi li im sagradio vrtić, pločnik, kanalizaciju… Puno mu pomaže što je izabran na neposrednim izborima jer mu to daje maksimalnu političku težinu i slobodu delovanja. Uostalom, tvrdi da će njegova predizborna kampanja biti kratka, jer je stalno u njoj, a u budućnosti ništa neće menjati već se ponašati kao i do sada, a na ljudima je da se odluče.

‘Moja ekipa je najbolja’

Svoje saradnike birao je po stručnosti, a ne po političkoj podobnosti ili stranačkoj pripadnosti pa i u tome leže razlozi za uspešnost njegove vladavine.

– Kod saradnika mi je važna njihova profesionalnost i međusobno sudelovanje, nikada nisam dozvolio da neko napravi nešto što je dobro za njegov deo, a za druge je loše. Takvo ponašanje sasekao sam u korenu. Najbolji smo samo ako delujemo zajedno, povezano i kao tim. A moja ekipa je najbolja.

Da bi ilustrirao atmosferu u gradskoj upravi, Janković je ispričao kako je nekoliko dana pre službene objave kandidature sazvao 150 vodećih saradnika.

– Kazao sam im da ću se ponovno kandidovati, dobio sam velik aplauz, a onda sam ih zamolio da tu vest zadrže za sebe. I niko od tih 150 ljudi to nije dojavio novinarima premda ima i onih koji pripadaju različitim političkim opcijama.

Levičar i ateist

Zaista, nije se lako složiti s tvrdnjama da je Janković jeftini populista. U Sloveniji, na primer, levica ima marginalni uticaj, no uvek i na svakom mestu Janković ponavlja da je levičar. I to mu ne šteti rejtingu.

U zemlji u kojoj se velika većina građana deklariše kao vernici i katolici, Janković ne propušta priliku naglasiti da je ateist i da jednako poštuje sve veroispovijesti. Iako nije rođeni Ljubljančanin, Janković na svakim izborima pomete sve svoje konkurente.

– Ima onih kojima smeta moje poreklo, ali na njih se ne osvrćem, to su ljudi bez ideja i vizija. Nemaju mi ništa drugo predbaciti nego da nisam rođen u Ljubljani.

Da je populista sasvim sigurno ne bi dodelio restoranski prostor u zgradi Magistrata deklarisanim pripadnicima LGBT zajednice homoseksualnih, biseksualnih i transrodnih osoba. Takođe, ne bi uskoro kao gradonačelnik obavio i treće venčanje istospolnih partnera.

‘Kultura je investicija’

Svoju kandidaturu objavio je 9. maja, na Dan Ljubljane i Dan oslobođenja i pobede nad fašizmom i nacizmom, za koje kaže da je najveće zlo 20. veka.

Okupljene je pozdravio s “Drage drugarice i drugovi, Ljubljančanke, Ljubljančani”. Zahvalio je i Partizanskom zboru koji je, kako je kazao, otpevao neslužbenu himnu grada Hej brigade!. Okupljenima je kazao kako se ne srami reći “da su Titovi partizani bili ti koji su nam omogućili nastanak naše nezavisne države Slovenije”.

– Narod koji ne poštuje svoju prošlost nema ni dobru budućnost – zaključio je Janković.

Ljubljana u svom vlasništvu ima 4500 stanova koje daje u najam socijalno ugroženim porodicama koje plaćaju najam od 3,5 eura po kvadratnom metru.

– Planiramo sledeće četiri godine izgraditi još hiljadu stanova.

Ljubljana godišnje izdvaja 11 posto budžeta za kulturu pa ne čudi što je ona UNESCO-ov grad literature, a 2010. je bio čak svetska prijestolnica knjige.

– Kultura je investicija i ne trošak – ističe Janković i s ponosom dodaje kako su lani obnovili nekadašnju fabriku šećera i u njoj uredili savremen galerijski prostor – Cukrarna.

Putinova odlikovanja

Investiciju od 24 miliona evra sufinansirala je EU i država. Tokom letnjih meseci Ljubljana je prepuna raznih kulturnih manifestacija. Vrhunac događanja je Ljubljanski festival koji ove godine slavi jubilarnih 70. godina svog postojanja. To je prava poslastica za poznavatelje umetnosti jer na festivalu učestvuju vrhunska svetska imena.

Nakon što je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu, od Jankovića se počelo tražiti da se odrekne odlikovanja koje mu je dodelio Putin.

On je to odbio tvrdeći da su Ljubljana i Moskva gradovi pobratimi te da je priznanje dobio zbog prijateljstva između oba naroda, da se s Putinom sastao tri puta te da su Rusi na Vršiću podigli kapelu, a u Ljubljani spomenik vojnicima koji su poginuli u Prvom i Drugom svetskom ratu boreći se protiv fašizma.

Posvećenost sportu

Janković objašnjava kako je već ranije i Kijevu ponudio da s Ljubljanom postanu gradovi pobratimi te da je siguran da će se to dogoditi čim se završi rat u Ukrajini. Razgovarajući o spomenicima, hrvatski novinar je pomenuo i kip Vuka Karadžića u Ljubljani.

– Pitali smo Srbe šta žele, a oni su rekli da bi spomenik Karadžiću ispred Pravoslavne crkve. Zauzvrat u martu je u Beogradu podignut spomenik slovenskom lingvisti Jerneju Kopitaru koji je stvarao slovenski jezik te pomagao Karadžiću da oblikuje srpski jezik – odgovorio je.

Janković je od rane mladosti posvećen sportu. Bio je fudbaler, potpredsednik košarkaškog kluba Olimpija, vodio je rukometni klub Krim Electa, bio je predsednik Rukometnog saveza Slovenije, a za njegovog mandata Slovenija je osvojila srebro na Evropskom prvenstvu 2004., dok je Krim Mercator bio dvostruki prvak Europe.

– Gradonačelnička funkcija slična je trenerskom poslu u ekipnom sportu. Za svakoga moraš naći pravu poziciju na kojoj će dati najviše, moraš ga motivisati i zaštititi kad treba.

Ana Marković

Štreber i boem. Bosanka i Banaćanka. Novinar. Hodajući detektor laži i emiter istine. Omiljenost - miris uštipaka u 9 ujutru, selo, leto i grlati petao, crk'o dabogda.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

306 Shares
306 Shares
Share via
Copy link