Digitalni svet je počeo toliko da zaokuplja roditelje da oni više nisu u stanju da pripreme decu za život, smatra nemački dečji prihijatar Mihael Vinterhof i upozorava da deca takvih roditelja izrastaju u nesposobne odrasle osobe.

Godine 2015. komisija nemačke izdavačke kuće “Langenšajt” proglasila je reč “smombi” (Smombie) najpopularnijom u omladinskom žargonu, a Vinterhof smatra da je ona mnogo više od kovanice nastale od rači “smartfon” i “zombi” i da ukazuje na zabrinjavajući društveni fenomen.

“Smombiji” smo mi – čim ustanemo proveravamo elektronsku poštu, prekidamo važne razgovore zato što nam telefon vibrira, a pre odlaska na spavanje još jednom pregledamo poruke na Fejsbuku.

Žrtve ovakvog našeg ponašanja su pre svega deca, upozorava stručnjak.

– Od 1995. godine primećujem da su ljudi sve manje u stanju da trpe hirove svoje dece i da im zato brže-bolje daju ono što hoće, samo da bi bila mirna – objašnjava on.

To je godina kada je počela digitalna revolucija, a digitalni svet toliko zaokuplja roditeljsku pažnju da su prestali da pripremaju decu za život. Oni više nisu u stanju da ih nauče da ne može uvek sve da bude kako žele.

– Odrasli danas više nisu sposobni za akciju. Oni samo reaguju: na svoj pametni telefon, na računar, na dete, i to odmah – ističe je ovaj stručnjak.

Konstantno smo izloženi mnoštvu nadražaja i moramo brzo da donosimo odluke. U tako stresnoj situaciji nastojimo da smirimo decu što pre, a u najgorem slučaju iz smestimo ispred televizora ili računara kako bi neko vreme imali zanimaciju, objanjava Vinterhof.

U svakodnevnom životu smo često izloženi situacijama koje nam nisu najprijatnije. Sposobnost da podnesemo ono što nas nervira zove se tolerancija na frustraciju. Ona nam omogućava da podnesemo zastoj u saobraćaju, čekanje u raznim službama i sl.

Međutim, ona nam nije bogom dana, već mora da se razvija kod dece od malih nogu, a svako dete trebalo da je ima već u uzrastu od osam-devet meseci. To znači da do tada treba da nauči da ne može odmah sve da dobije istog trena, samo ako dovoljno dugo kenka.

Ako se takav trend nastavi i posle osmog meseca – dete kmeči, dete dobije šta hoće – onda to može imati ozbiljne posledice u odraslom periodu života, smatra Vinterhof.

tviter

Danas imamo skoro 60 odsto mladih odraslih osoba koje nemaju osećaj za tačnost, niti entuzijazma za rad, a o spremnosti da se žrtvuju da i ne govorimo, a u budućnosti će ih biti još više, tvrdi on.

Postoji samo jedan način da se stane na put ovoj društvenoj pojavi, objašnjava stručnjak: odrasli, a to znači roditelji, babe i dede i vaspitači moraju da regenerišu psihu.

Veoma je važno da ljudi u savremenom svetu nađu oazu u koje će se povući kako bi ponovo postali smireniji i opušteniji.

– Za nekoga je to joga, za nekog šuma. Važno je samo da se nekoliko sati nedeljno odvojite od ubrzanog, digitalnog sveta – objašnjava on.

Samo tako odrasli mogu da povrate intuiciju, tj. osećaj za to kada detetu treba da daju ono što traži, a kada, možda, treba da ga puste da se dere.

Samo tako dete može da nauči šta znači naći mir u sebi kako kasnije ne bi postalo “smombi”.

Kako otkriti šifru za zaključani Wi-Fi i uvek imati besplatan internet 

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here