Magazin Srbija

Pelene, trovanja, seksualno zlostavljanje i druga neljudska poniženja radnika u Srbiji

Foto: Tanjug/Dimtirije Nikolić
Foto: Tanjug/Dimtirije Nikolić

Osnovna ljudska prava, među njima mnoga radnička prava koja bi u civilizovanom svetu našeg doba morala biti podrazumevana, normalna i neupitna – za mnoge radnike u Srbiji su misaona imenica. U halama domaćih i stranih fabrika da bi preživeli, radnici trpe stravnična zlostavljanja; od seksualnog, fizičkog, psihičkog do učestalih slučajeva mobinga.

Imamo primere najgrubljih kršenja prava, u kojim fabrike postaju moderni logori, a radnici se eksploatišu kao potrošna roba.

U strahu od otkaza, da bi primili minimalac, pregurali mesec i prehranili familiju, mnogi od njih o tome ćute. U njima kao žrtvama koje trpe krajnje nehuman tretman, postoji ukorenjen i strah od javnog istupa i duboki osećaj stida, da se ne bi izvrgli ruglu i javno osudili, što se u Srbiji često dešava. Prethodnih godina, zabeleženi su frapantni primeri gde radnici pod prinudom nose pelene, “dragovoljno” rade po 12 sati.

Takvi primeri vezani su još za 19. veka i doba kapitalizma. Od socijalizma, preko “demonkretenizacije” koja je kao podvala i “najveća kurva” modernog doba sa geslom “ljudska prava” služila samo u svrsi dovođenja do ponovnog, a današnjeg, ultimatvnog doba kapitalizma. Nekadašnje “pravilo”, tri puta osam – rad, odmor, slobodno vreme, kultura ili razonoda – danas je iščezlo kao dinosauri а među poslodavcima postoji kao raritet.

U tim kompanijama, koje država subvencioniše i u vlasništvu su stranih investitora beskrupulozno se zloupotrebljavaju ljudi i krše sva osnovna ljudska i radnička prava. Radnici se decenijama i vekovima, zalažu i bore za svoja prava, međutim ugroženo im je i dostojanstvo i lični integritet. Donosimo alarmante, potresne ispovesti i svedočenja radnika – najeklatantnije primere stravičnih kršenja ljudskih, radničkih prava i nečovečna postupanja iz “logoraških” firmi.

Aptiv, “dobrovoljci” rade zauvek

Ovo preduzeće u žižu javnosti prvo je dospelo nakon što je objavljena priča o tome da je radnicima dato da potpišu izjavu da „dobrovoljno žele da rade po 12 sati dnevno u periodu dužem od mesec dana“.

Preduzeće „Aptiv Contract Servies“ iz Leskovca u široj javnosti predstavlja oličenje beskrupulozne eksploatacije radnika. U javnosti je najpre buknula priča zaposlenih koji su bili primorani da potpisuju izjavu u kojoj se odriču prava na ograničeno radno vreme kod poslodavca. Ne samo to, lokalni lekar je uvideo nešto što je okarakterisao „sindromom Aptiv“, a koji je primetio kod izmorenih radnica te firme.

Zaposleni te kompanije se u toj izjavi, faktički odriču prava na naknadu štete za konsekvence koje proističu iz takve postavke radnog vremena. Takođe i posledicama, u vidu potencijalnog povređivanja radnika usled premora i neodgovarajuće zaštite u sistemu rada.

Rukovodioci su pronašli najoriginalniji mogući način da pokažu svoju humanu stranu. Rasporedili su dovoljan broj nosila za radnike koji kolabiraju.

Posle toga se saznalo i za „sindrom Aptiva“. Lokalni ortoped, Aleksandar Rangelov, tako je nazvao stanje kod „nove sorte“ bolesnika, a njih čine većinom mlade žene koje pate od išijasa, lumbaga, upale tetiva i tetivnih ovojnica i tako dalje.

Ovaj sindrom radnice Aptiva dobile su od iscrpljujućeg rada, procena je lokalnog ortopeda, a iznemogle radnice opisao ovako:

– Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo. Imaju podočnjake, nemaju osmeh – rekao je on.

Brzo nakon dospeća priče u javnost i medijskog pritiska poslodavac je prestao sa takvom radnom metodologijom i vratio radno vreme na osam sati.

Kompanija Aptiv je 2019. godine iz budžeta Srbije dobila 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2.000 radnika – a 2020. ponovo dobija subvencije u istom iznosu, s tim da tada zapošljava 700 radnika.

Radnici robovi u pelenama

Pre nekoliko godina Srbiju je šokirala priča o stanju radničkih prava u kompaniji Jura, kada su mediji objavili da radnici u toj firmi nose pelene jer im se ne dozvoljava da idu u toalet na radnom mestu, naime tu preporuku su dobili od poslodavca. Tada su mnogi sindikalci istakli da kompanija Jura u Leskovcu ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji.

Pored toga da su morali da nose pelene, radnici nisu mogli da dobiju jedan neradan dan, ali i trpeli užasno fizičko i mentalno zlostavljanje, pojedini radnici su tvrdili da su tamo radili kao „robovi“.

Prema tadašnjim tvrdnjama sindikalnih lidera radnike u Juri su tukli metalnim palicama, a žene su navodno seksualno napastvovali.

– Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć – svedočenje je jednog sindikalnog lidera.

U Boru zaposleni otrovani

Incident sa trovanjem olovo-oksidom radnika Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM) u Boru, koji rade uzorkovanje za kineski kompaniju Ziđin, a koje se desilo u novembru 2019. godine i početkom 2020. Naime, najteži oblik trovanja imao je radnik koji je u krvi imao 25 puta više olova od dozvoljenog.

Pretpostavlja se da je otrovano oko desetak radnika, a jedan od njih je za Nova.rs podelio i svoju zdravstvenu dokumentaciju. Inače do trovanja je došlo ne samo u odeljenju za uzorkovanje nego i u susednim kancelarijama.

Trovanje radnika u Boru ispituje i Osnovno tužilaštvo u Boru i to po krivičnoj prijavi koja je podneta protiv Mileta Bugarina, direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM), Jelene Petrović, glavne koordinatorke laboratorije IRM-a i jedne N.N. osobe odgovorne za zaštitu na radu.

Radnici u tom institutu su se dugi niz godina žalili na stanje i opremljenost sredstvima za zaštitu i zdravlje na radu. Direktor tog instituta je, prema ranijim tvrdnjama našeg izvora, u februaru 2020. poslao radnike na detoksikaciju gde su bili oko desetak dana, a na radnike je vršio pritisak kako bi navodno zataškao ovaj slučaj.

O tom slučaju govorili su i predstavnici beogradske advokatske kancelarije Batić koji zastupaju jednog od radnika i koji su naveli da aktuelni direktor Bugarin zatvara oči na postojeće materijalne dokaze i da ta kancelarija ima saznanja da je 15 ili 16 osoba otrovano i da za to postoje medicinski nalazi.

– Da je to izolovani slučaj zbog nenošenja opreme naše klijentkinje zašto su se onda ti silni radnici otrovali pa čak i u kancelarijama koje ne vrše kupelaciju uzoraka – naveli su za Nova.rs iz ove kancelarije.

Horor u Jazakiju

Najveća japanska grinfild investicija u Srbiji, kompanija Jazaki, našla se u žiži javnosti nakon što je Nova.rs objavila priču o otpuštanjima radnika u toj firmi. Broj otpuštenih još se zvanično ne zna, a neke procene idu i do 300 ljudi. Kompanija, lokalna vlast, ali i pojedina ministarstva i dalje ćute o ovom slučaju. Mnogi otpušteni radnici otkrili su kakvi su uslovi rada u toj kompaniji, a pojedini radnici otkrili su i da su žrtve mobinga, a neki i seksualnog uznemiravanja.

Jazaki je kompanija otvorena 2017. godine. Na otvaranju predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da japanska korporacija ne bi došla u ovaj grad da Srbija nije ponudila „najbolje moguće uslove“. Vučić je tada istakao i da je Srbija učestvovala u realizovanju tog projekta sa 10,1 milion evra.

Stotine radnika doživelo je u kompaniji Jazaki „istu sudbinu“ uz „prinudno potpisivanje sporazumnog raskida ugovora uz novčanu nadoknadu“. Iako radnici ne kriju da je poslodavac obezbeđivao prevoz, hranu i prihvatljivu platu, mnogi su se žalili na uslove rada u toj firmi.

– Radimo punom parom u firmi. Pretoplo je, nema vazduha, ljudi se onesveste na traci niko na to ne obraća pažnju, pošalju te kući i nikom ništa. Ima ljudi koji i ne jedu na radnom mestu ili sa pauze trče da završe tablu. Ljudi se tamo deru, odzvanja cela fabrika – rekla je bivša radnica.

Mnogi radnici su otkrili i da je u toj kompaniji bilo i više slučajeva da je radnicima pozlilo na radnom mestu.

Kako su ranije rekli radnici kada nije bilo posla, uzimani su im dani godišnjeg odmora, a mnogi su se žalili na to da se u firmi nezasluženo napreduje ili sumnjivim putem bez kvalifikacija, dok mali broj njih zasluženo bude unapređen. Prema svedočenjima radnika, pojedini tim lideri se utrkuju i grade svoju karijeru na tome ko će imati više kablova:

– Linija se odvrne da se kabl uradi za 3 minuta, mi smo posle izvesnog vremena dekoncentrisani, to je stalno trka, a kada dođe kontrola iz Nemačke i Turske, linija se smanji i onda sve kao ide polako i to je prava brzina, a onda kada oni odu sve kreće ponovo i ljudi padaju u nesvest – jedan od radnika je prepričao tu scenu.

Seksualni predator uznemiravao radnicu

Jedna bivša radnica je iznela potresno svedočenje o mobingu i seksualnom zlostavljanju koje je trpela na radnom mestu, a rad u toj fabrici je opisala kao mučenje.

Nju je stariji kolega, kako je rekla za Nova.rs, udario rukom po zadnjici dok je radila na mašini i to više puta.

– On bi mene tako u prolazu dok radim na svojoj mašini, gde mogu da ostanem bez ruke, zakačio rukom po zadnjici. Jednom ili dvaput to može biti slučajno, ali treći put to ne može više da bude slučajno. Ja sam otišla i rekla tim liderki, iako je ona mlađa, da porazgovara sa njim, ali mi je ona tada rekla da ne zna šta da radi i da on može da joj bude deda. Ali šta onda ja da radim da ih pustim da mi sedne na glavu? Je li to normalno? To su ti moji buntovi prema njima, on je jedanput prošao i stavio mi prst u uvo, nakon toga sam mu zapretila, a liderka nije reagovala, pitam se šta bi radila da je tako neko dirao njenu majku. Ja sam ovo krila od porodice – kazala je bivša zaposlena Jazakija.

Pored toga trpela je i mobing na radnom mestu , kako tvrdi, od tim liderke.

– Iz treće smene smo izlazili i otišla sam da dam krv, čak iz zdravstvenih razloga moram da dajem krv. Odspavala, otišla i dala krv i obavestila je o tome. Rekla sam joj da ću joj poslati potvrdu po kolegnici, na šta mi je ona odgovorila SMS-om sa pitanjem zašto je nisam obavestila o tome 15 dana ranije. Nije stvar što radim u Jazakiju, ali ja već 10 godina dajem krv. Tada sam joj odgovorila da ću je obavestiti na vreme – ispričala je ona.

Nakon toga je prebačena kod „još gore tim liderke“, a tamo je obavljala poslove za osobe koje ne prođu trening centar.

Na kraju je zbog teškog posla i zdravstvenih problema zbog stajanja morala da leči kičmu, a bolovanje je prekinula kako bi se vratil u firmu i nakon toga je dobila otkaz.

Izvor: Nova.rs

Premijerko, pola godine radnici Fijat plastika štrajkuju jer porodice hrane od minimalca, toliko nam dobro ide

Redakcija Luftika.rs

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • Nema šanse da Srbi koriste mozak, nauče iz grešaka, počnu da se udružuju, počnu da reaguju kad okolina maltretira nekoga… Ne, svi pocrkajte, samo da se vidi kako je meni dobro. A onda, kad se meni desi, svi ste mi krivi. Ako. Nikad Nemac ne bi dozvolio šikaniranje. Ni kolege. Samosvest. Civilizacija. Ali Srbi. Ne mrzi nas svet, mi mrzimo i svet i sebe. Sve se vraća zasluženo, najzavidnijem narodu u Evropi. A meni su stranci posao, pa znam. Nema napretka bez zdrave samosvesti.

generic vignette (DESK luftika.rs)
379 Shares
379 Shares
Share via
Copy link