Magazin Svet

Fotografije žena koje sanjaju da im deca idu u školu su dokaz licemerija zapadnog sveta

avganistanske zene
Foto: Time/ National Geographic

Verovatno ste makar jednom videli čuvenu fotografiju avganistanske devojčice objavljene u „Nacionalnoj geografiji” 1984. godine – devojčica krupnih zelenih očiju gleda direktno u objektiv nevidljivog fotografa. Pozadina sive boje, žarkocrvena haljina, pocepana i pohabana na više mesta, i upečatljive zelene oči pune straha načinile su ovu sliku ikonom užasa izbeglica koje su bežale od sovjetske okupacije.

Međutim, priča iza nastanka ove nagrađivane slike je nešto drugačija. Avganistanka uhvaćena na ovoj fotografiji je Šarbat Gula, u tom trenutku dvanaestogodišnjakinja. Izraz njenog lica odražava ljutnju i preneraženost jer je fotograf sa Zapada gledao u njeno lice, što je protivno pravilima njene zajednice. U intervjuu iz 2002. godine, Šarbat Gula je izjavila da je bila ljuta što je bila fotografisana i što je fotografija objavljena bez njenog pristanka.

Šarbat vodi težak život poput mnogih žena iz ruralnih predela Avganistana. Udata je kada je imala između 13 i 16 godina. Rodila je četvoro dece, od koje je jedno umrlo kao beba. Njen muž je preminuo od hepatitisa C. Porodica živi u migraciji između Pakistana i Avganistana, zavisno od stanja u Avganistanu. Njena najveća želja je da njena deca mogu da se školuju. Rekla je da nikada nije bila bezbedna, i da je to što je preživela „Božja volja”. O talibanima misli da su bolji od drugih, jer su makar doneli zemlji mir i red.

Druga poznata fotografija Avganistanke je fotografija Bibi Ajše, načinjena 2009. godine, 25 godina posle fotografije Šarbat Gule, u vreme druge okupacije – američke(slika levo).

Bibi Ajša je bila udata kada je imala 12 godina, koliko je imala i Šarbat Gula kada je slikana za „Nacionalnu geografiju”, kako bi se vratio dug koji je njena porodica imala prema muškarcu kome je prodata. Kada je imala oko 18 godina, pobegla je od nasilnog muža svojoj porodici. Međutim, talibani su upali u njeno selo i presudili joj zbog „preljube”. Dok ju je njen dever držao, njen muž joj je odsekao nos i uši. Ostavili su je da iskrvari i umre. Međutim, Bibi Ajša se probudila, kako kaže, „jer je počela da se guši u sopstvenoj krvi” i odvukla se do kuće svoje babe i dede, koji su odbili da joj pomognu iz straha od talibanske odmazde. Talibani su hteli od nje da naprave primer kako drugim ženama ne bi nešto slično palo na pamet. Poslednjom snagom, nekako se domogla američke baze, gde joj je pružena medicinska pomoć.

Uz podršku američko-avganistanske organizacije za pomoć ženama, oporavila se i napustila Avganistan. Njena fotografija pojavila se u časopisu „Tajm” 2010. godine uz naslov „Šta će se dogoditi ako napustimo Avganistan”. Kritičari fotografije smatraju da je reč o emotivnoj uceni i propagandističkoj slici, jer koristi patnju avganistanskih žena da bi opravdala imperijalističku politiku Amerike i njenih saveznika. Sa druge strane, nacionalni suverenitet uvek će, u svetu muškaraca, biti daleko bitniji nego oslobođenje žena. Mnogi Avganistanci i mnogi zapadni levičari u američkom napuštanju Avganistana vide antiimperijalističku pobedu, sa malo ili nimalo obzira kako će se talibanska vladavina odraziti na žene, ili čak smatraju ukazivanje na ugroženost ženskih prava u Avganistanu vrstom „crvene haringe”, jer tog problema zapravo ni nema.

Kao i uvek, za ratove koje započinju bogati i moćni muškarci, vode i raspiruju muškarci, najveći danak plaćaju nevini – žene i deca. Imperijalizam i feminizam su dijametralni, tako da je u najmanju ruku naivno verovanje nekih feministkinja da je američko prisustvo dobro za žene. Onaj koji je učestvovao u stvaranju problema nikada ne može biti rešenje tog problema. Voajerski i fetišistički pogled američkog fotografa stvara od svakodnevne patnje običnih žena vrstu rijaliti programa za konzumaciju dušebrižnika udobno zavaljenih u svojim foteljama. Na kraju, san o demokratskom Avganistanu, slobodnom i od talibanske i od zapadne imperijalističke represije, u kom će osnovna ljudska prava biti zagarantovana svima, u kom će deca Šarbat Gule moći mirno da se školuju i u kojoj devojke poput Ajše neće biti prodavane u seksualno roblje i ubijane ako pokušaju da se pobune, ostaje samo – san.

Autor: Ženska solidarnost

Žena koju bičuju jer ne nosi burku ili je bez muške pratnje je budućnost koju Talibani donose Avganistanu

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


generic vignette (DESK luftika.rs)
674 Shares
674 Shares
Share via
Copy link