Za razliku od čuvenih anegdota iz vojske, onima o drugovima do groba i stražarskim satima, retko ćete naići na čoveka koji želi da priča o svemu što je proživeo i preživeo tokom odsluženja zatvorske kazne. Teško da neko od nas ne poznaje makar jednu osobu koja je u nekom periodu života završila iza rešetaka, ali je sigurno da o tom iskustvu uglavnom ne govori sa osmehom na licu.
Svi su složni u oceni da u zatvorima vlada potpuno paralelni svet, sistem u kojem nema mesta za slabe, podjednako fizički i psihički, te da se čovek mora brže bolje prilagoditi na novonastale okolnosti. Srpski zatvori i uslovi u njima tek su posebna priča.
Tako je jedan bivši zatvorenik O.K. govorio za portal Mondo o svojim zatvorskim danima i zašto ne želi više nikada da se vrati u KPZ Sremska Mitrovica.
On je zbog pljačke osuđen na pet godina robije, a na slobodi je već pune tri godine.
– Niko ne želi da se seća zatvora i svaki put me uhvati jeza kada mislim o tom periodu. Ali ponekad mi treba da se podsetim zbog čega više nikada ne smem tamo da završim – započeo je O.K. svoju ispovest.
Istraga je u njegovom slučaju trajala tri i po meseca, a kako mu je to bilo prvo suđenje očekivao je blažu kaznu. To je bio jedan od razloga zašto nije odlučio da pobegne iz zemlje i izbegne služenje kazne.
– Kada sam shvatio da moram da provedem pet godina u zatvoru uplašio sam se i padalo mi je na pamet da pobegnem iz Srbije. Ali, kada sam razmislio, shvatio sam da nema smisla da se ceo život krijem, da živim po nekim šupama, da idem u inostranstvo bez para. Rekao sam sebi preživeću i to, samo da izađem čitav. Poneo sam par osnovnih stvari i oprostio se sa dotadašnjim načinom života – nastavio je.
Kao i svi, i on je slušao različite priče o tome kako izgleda život u zatvoru, ali priznaje da ga ništa nije moglo pripremiti na surovu realnost koju je sam morao da iskusi.
– Sve je kao neka nestvarna scena iz filma. Prvo, naši zatvori izgledaju kao da je vreme stalo, imaju dugačke hodnike, zatvorenike koji stoje i gledaju te dok ulaziš, neki nešto i dobacuju. Sve me podsetilo na slike iz kafilerije, tako je bilo grozno. Kada te sprovode dok dolaziš, možeš da vidiš bodiljikavu žicu i kamere koje su svuda. Onda sledi čuveno pretresanje, da vide da li imate drogu… – kazao je O.K. i zatim detaljnije opisao ulazak u “novu normalnost”.
– To znači, skineš se do gole kože. Onda tako potpuno go čučneš sa raširenim nogama, dok proveravaju da li imaš nedozvoljene supstance. Zatim te sprovedu do ćelije, i tek tada vidiš gde si došao i da odatle nema izlaska – posvedočio je bivši zatvorenik.
Po pričama koje je slušao i svedočenjima drugih ljudi, nije imao taj luksuz da otvoreno iskaže prestravljenost. Iako se sve vreme trudio da izgleda jako i hrabro, da izrazom lica ne otkriva strah, po sopstvenom priznanju to je bilo izrazito teško, jer se plašio kao nikada pre.
– U sobi je bilo nekoliko muškaraca po krevetima. Svi su naravno pogledali u mene, ‘skenirali’ me. Takvi pogledi umeju da dovedu do tuče i nategnute situacije čak i u kafani, a kamoli u zatvoru. Kada ste u maloj prostoriji zaključani sa ljudima za koje ne znate zašto robijaju, to je čudan osećaj. Posle sam shvatio da me je u prvi mah izvuklo to što sam krupan, jer one koji deluju slabije, uglavnom odmah počnu da maltretiraju i da se iživljavaju… – objasnio je.
Atmosferu u zatvoru O.K. opisuje kao depresivnu, ali uz svakodnevne borbe za opstanak. Kako kaže, tamo vlada “otimačina” za gotovo sve.
– Ima nekih koji leže na krevetu i ne pomeraju se, ignorišu sve, u potpunoj depresiji. Gde god da se okreneš, sve je odvratno i svuda je smrad, prljavština, kuknjava. U početku se gadiš od svega što moraš da pipneš. Na nekim zidovima vide se tragovi krvi. Kada se desi da nemaš svoj krevet pa da moraš da legneš na pod, to je tek užas. Nakon što dobijete pravo da idete u šetnje hodnikom i po dvorištu postane malo lakše – prepričao je nekadašnji zatvorenik iz Mitrovice.
Ubrzo shvatiš da to nije neprijatnost koja će proći za nedelju dana, već mesto gde si trajno.
– Tada sam mislio da ću poludeti. Ipak, mi ljudi smo jači nego što mislimo i dovoljno nam je nekoliko dana da se prilagodimo. Važno je samo da zaboraviš ko god si bio napolju. Tamo vladaju drugi zakoni i pravila koja moraš da poštuješ jer je tako najbolje za tebe. Imao sam sreće sa prvim cimerima i to je jako važno – naveo je O.K.
Neka od pravila u zatvoru su da je glavni u ćeliji onaj ko je tu najduže. Takođe, preporuka je da budeš dobar sa komandirima koji mogu da srede sve što može da ti zatreba.
– Novac unutra je jako važan i može dosta da ti olakša boravak tamo. Unutra vlada nestašica i beda. Redovno izbijaju tuče zbog telefonskih kartica, slatkiša, keksa, slušalica za telefon, pa čak i knjiga. To sve tamo jako vredi jer inače možeš da se ubiješ od dosade. Ako ti treba alkohol, nož ili neko oružje, možeš i to da dobiješ za novac. Generalno, mislim da polovina zatvorenika ima neki mentalni poremećaj. Mene je spaslo što sam svaki dan trenirao i radio vežbe – prisetio se jezivih situacija sa petogodišnje robije.
Ipak, koliko god da se snađeš, kad-tad moraš naići na problem, tuču ili nešto još ozbiljnije. Nekada je dovoljna jedna pogrešna reč ili to što si cimer sa nekim, pa da te neko udari, izbode ili napadne.
– Ima tu osveta i raznih gadosti. Od podmetanja kod komandira, do uriniranja po jastuku i sipanja svačega u hranu. Važno je da znaš kako da reaguješ, kada da se povučeš, a kada da uzvratiš. Inače, ubeđen sam da većina tuča u zatvoru nastaje zato što je ljudima jako dosadno, svaki dan je isti, slušaš iste priče iznova i iznova – dočarao je O.K.
Dobra stvar je što većina zatvorenika ima pravo da koristi učionice, biblioteku, crkvu i radionice u okviru zatvora. Tu imaš malo vremena da se isključiš iz svega.
– Unutra imaš mnogo vremena za razmišljanje, što ume da bude i dobro i loše. Mislim da je najteže biti u samicama, da bi tamo većina ljudi poludela. Ja sada, nakon izlaska, održavam samo par kontakata sa ljudima koje sam upoznao tamo. Ponekad se čujemo, ali se retko viđamo jer ne želimo da se sećamo zatvorskih dana. Samo da se više nikada ne ponovi – zaključio je ovaj bivši zatvorenik.
Sofija dobila 10 dana zatvora jer je Goranu Vesiću odnela smeće koje je očistila iz reke
Dodaj komentar