Kažu veštica nisi ako imaš više od 50 kila, jer ne možeš leteti na metli.

Žensko ste. Dosadno vam je. Tim povodom, sklopili ste pakt sa Nečastivim – sa Interneta ste skinuli adekvatne bajalice, optrčali goli par krugova oko bloka, škrabnuli potpis krvlju, i sav taj džez.

Sada je vreme da odete na svoju prvu, debitantsku paklenu orgiju, gde ćete opštiti sa Satanom lično, lascivno se trljati o divlje životinje, pridružiti se klubu ljubitelja ljudskog mesa; uopšte, radićete sve što su optuženi za veštičarenje u prethodnim vekovima drage volje pripovedali inkvizitorima, uz samo malo motivacije u vidu vrelog gvožđa i španskih čizama. Pripremili ste se dobro: skinuli goli, zajahali metlu, i nestrpljivo čekate poletanje. Metla, međutim, miruje.

vestica 1

Trebalo je lepo da pretvorite komšiju u leteću svinju, i bog da vas vidi. Preuzeto sa artflakes.com

Zašto, pitate se? Da li smeta to što je žuta i slamena, a ne tradicionalna grančasta? Teško – famozna Margarita Nikolajevna letela je i na plebejskoj četki. Da li vas je starac na pijaci zakinuo za kvalitet drške? Čkiljite u nju urokljivo.

Suočeni sa tako ozbiljnim životnim nedoumicama, odgovore moramo potražiti u nauci: šta je, dakle, čudnovati sastojak koji je veštičje metle činio prevoznim sredstvima? Odgovor je, zapravo prilično jednostavan, i zasniva se na tome da veštičarenje, naime, nisu samo orgije, zvona i praporci. Potrebno je poznavati i finese zanata, poput drevnog travarstva i suptilne farmakologije.

tasta-zet-vestica
pixbay.com

Wytches’ Brew

Poznato je, svakako, da medicina u srednjevekovnoj i nešto kasnijoj Evropi nije baš cvetala: naši vrli preci lečili su se proverenom kombinacijom sujeverja i bilja. Premda je sujeverje pomagalo retko, za raznorazne travke i danas znamo da poseduju određena korisna svojstva. Međutim, u doba kada se skoro celokupno zdravstvo zasnivalo samo na prirodnim lekovima, izvesno je da se nisu konzumirali samo čajići od lipe i majčine dušice: otrovne biljke sa visokim sadržajem alkaloida koristile su se, u malim količinama ili lokalno, kao analgetici ili sredstva protiv astme.

No, pošto ni naši preci nisu bili dokoni, psihoaktivne i halucinogene osobine ovih biljaka takođe nisu prošle nezapaženo. Evo kako je jedan dvadesetovekovini (i posve nemagični) eksperimentator, folklorista Vil Erih Pokert, opisao svoja iskustva sa dobitnom mešavinom bunike, velebilja i tatule:

Imali smo divlje snove. Lica su mi plesala pred očima, isprva zastrašujuća. Onda sam odjednom imao osećaj kao da letim daleko kroz vazduh. Let je bio isprekidan velikim padovima. Najzad, u poslednjoj fazi, slika orgijastične gozbe sa grotesknim senzualnim ekscesima.

zena i macka ljubimac 1

Priprema za poletanje, relativno čedna s obzirom na stvarne okolnosti. Preuzeto sa alastairmcintosh.com

Zvuči poznato? To je zato što zastrašujuća lica, divalj let, i najzad orgijanje, upravo zvuče kao standardan opis veštičjeg prepuštanja đavolu. Naravno, pošto su sva sačuvana svedočenja optuženih veštica obojena kako užasnim uslovima ispitivanja, tako i fanatičnom fantazijom samih inkvizitora, droge majčice prirode svakako nisu jedino, niti definitivno objašnjenje. Sem toga, kako se u celu ovu priču uklapaju famozne metle?

Ponovo je u pitanju osobenost ovih halucinogenih supstanci: oralno konzumiranje, na primer, bunike, u najboljem slučaju može da dovede do žestokih stomačnih tegoba, a u najgorem – do žalosne smrti. Srećom, narodna se mudrost dosetila: psihoaktivne komponente biljke mogu da prodru u telo i utrljavanjem u tanku kožu pazuha (skrivenu srednjevekovnim slojevima garderobe), ili pak (relativno dostupniju) sluzokožu kakva se nalazi u rektumu ili vagini. Ako vam još nije jasno kakve to veze ima sa metlama, evo zgodnog citata sa istrage veštice Elis Kiteler, 1324. godine:

Pretražujući gospojin ormar, našli su flašicu melema kojime je podmazivala palicu na kojoj je vazda kaskala i poskakivala kako joj je bilo drago

A, ako vam još nije jasno šta se zapravo desilo, evo odlomka iz petnaestovekovnog zapisa Đordana de Bergama.

No, prost narod veruje, a veštice priznaju, da određenim danima ili noćima jašu na pomazanoj palici do naznačenog mesta, ili se pomazuju ispod ruku i na drugim maljavim mestima.

Zašto, dakle, savremene metle ne lete kada ih zajašete? Jednostavno je: zato ih ljudi mahom više ne podmazuju mešavinom psihoaktivnog bilja, te ne guraju u raznovrsne zabavne telesne otvore. Pitanje veštičjih metli jedno je od onih na koje priželjkujete da nikada niste potražili odgovor, naročito ako u vašoj neposrednoj blizini obitavaju radoznala dečica koja se upravo prvi put i upoznaju sa letećim tetama iz bajki. Intrigantna je i činjenica da iako ove biljke imaju efekte srodne savremenim ilegalnim drogama, sve se one mogu naći na našim prostorima bez većih poteškoća, i sve su potpuno legalne. Zakonodavstvo, čini se, računa na zdrav razum stanovništva: rizik od fatalnog trovanja bunikom daleko je veći nego pri korišćenju, primerice, sintetičkog LSD-a.

Ako vas posle svega ovoga ipak zanima idealna mešavina famozne veštičje mackalice, bojimo se da vam ne možemo otkriti više od Šekspirovog posve fiktivnog prikaza zlih veštica kraj kotla, koje kuvaju čorbu nesrećnom Makbetu; ovde ga nećemo citirati, jer postoji zabavna (i od šarolikog rasizma očišćena) verzija benda Omnia, uz koju se može i otplesati – čak i bez famozne palice među nogama.

Izvor: kulturkokoska

Više o vešticama

 

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here