devojka pivo
Magazin

Zašto dama pije sama, zgražavaju se svi!

Prošle nedelje, na fejsbuk stranici Ženska posla, naišla sam na diskusiju koja se povela oko teme „Da li je prihvatljivo da žena sedi sama za šankom i pije piće?“.

Zbog onih komentara u kojima se takva žena doživljava kao manje vredna i isključivo zainteresovana za kitu, napisala sam svoj osvrt na zatucanost koja još uvek grčevito želi da ženu smesti sa čašom soka za niski sto, sa nekoliko drugih žena, da bi za oči posmatrača i sredinu sve bilo „ok“.

Sama za šankom sedim poslednjih desetak godina i nikad do sada nisam sela da bih dobila mušku pažnju ili polni organ. To imam i kod kuće. Par puta sam, čak, zbog neke situacije koju imam sa čovekom koji pomenuti deo tela nosa, sedela sama za šankom. Tako da mi u tim momentima dodatni apsolutno nije trebao.

Prethodnim rečenicama sam dokazala da nisam dama, jer dame kako navode neki balkanski „stručnjaci“ u komentarima ne sede same za šankom. Za šankom po njihovom mišljenju sede uglavnom kurve koje su se tu uspentrale jer hoće mušku pažnju i seks.

Nije mi najjasnije zašto se misli da žene za stolom, u društvu, koje piju sokić ne žele seks? Od kada se potreba za seksualnim činom i muškom pažnjom određuje pozicijom u kafiću, brojčanim stanjem ljudi oko sebe i pićem koje se pije?

Kojoj je do seksa, ta će ga i naći, sedela sama za šankom i pila pivo (0,5l) ili kuvala kod kuće podvarak sa suvim mesom, pijući domaću zovu sa strane.

Uostalom, ne vidim problem ni u tome da žena stavi do znanja da želi seks ili samo razgovor sa nepoznatim muškarcem. Bolje i otvoreno, nego femkanjem. Preseravanje nas je i dovelo do litice. Navlačenje za društvo poželjnih maski. Lažno predstavljanje radi ugođaja zaostalom društvu.

Uostalom, šta ima kome da smeta čak i da je neka sela za šank i naručila pivo jer želi da privuče muškarca? Tuđe potrebe ne bi trebalo da budu predmet naše pažnje.

Šank sam uglavnom birala iz sasvim drugih pobuda. Da bih na primer sredila haos u glavi o kome mi se ne priča sa bilo kim osim sa sobom. Kad sam za šankom sama, onda hoću da ćutim i kuliram. Onda sređujem misli. Gledam u jednu tačku. U prašnjave kristalne čaše. U konobarove ruke koje mehanički slažu šoljice na tanjirić i u njegovo zadovoljno lice jer ove godine prvi put vodi ženu na letovanje u Grčku.

Čitam novine. Posmatram ljude oko sebe sa kojima činim celinu ali sam ipak tako sama za šankom nekako izdvojena. Pravim strategije. Razmišljam o svom životu i gde sam se zajebala. Često očajavam. Pa se podižem, nazdravljajući sebi bez povoda, nekad i u jedan popodne.

Nikada nisam sela za šank sa drugom namerom, osim da iskuliram sa sobom. Ne penjem se na tu visoku stolicu da bih nekome pokazala da sam „urbana i slobodna“ (kako neko napisa u komentarima). Mada sudeći po komentarima ispada da sam itekako oslobođena zatucanih balkanskih ubeđenja po kojima je jedino prihvatljivo da sedim u ženskom društvu i pijem nes ili đus.

O utisku koji ostavljam dok ispijam piće sama za šankom, nikada nisam razmišljala, jer znam da u ispijanju pića za šankom nema ničega lošeg. Nikoga ne diram. Ne započinjem kavgu. Ne zavodim tuđe muževe. Ne lupam čaše. Čak ne pravim ni buku kakva često dolazi od stolova za kojima sedi pet žena.

Znači, totalno poželjan gost. Ako me neko pored nešto pita, uljudno odgovorim. Uglavnom su to muškarci, jer kako smo zaključili „ženama nije mesto za šankom“ i dosta njih se pridržava tog pravila.

Bilo je „filozofa“ koji su naveli da je lepota takvih žena „obezvređena“, a one „manje vredne“.

Viđam strašne ribe za šankom, od harizme puca drvo i čaša i njihova lepota mi se ne čini ni najmanje obezvređenom, čak mi nekako dobijaju na mističnosti, kurčevitosti i odvažnosti. Što zaista i jesu u paučinastoj sredini gde se još uvek veruje da žena nema šta da traži sama u kafani, kao i na ulici posle deset uveče.

Sa ovakim razmišljanjima nije ni čudo što još uvek imamo nasilje u porodici kao gorući problem, što je svaka žena koja je ostavila muža sa decom „kurvetina“, svaka koja ne želi u brak „sebična karijeristkinja“, a ona koja sedi u muškom društvu u kom nije njen muž „drolja“. Ovde se žena smešta za niski sto, dakle, na položaj niže.

Ovo su strašne osude i predrasude i pre svega kočnice za empancipaciju žene i društva.

Mi bismo da budemo empanciovani, a još uvek sa gađanjem i osudom gledamo na svaku ženu koja se „drznula“ da živi izvan balkanskog sindroma, koja je sela za šank i naručila pivo.

Jer, za „ženu je da bude dama“. I da nikad u kafani nije sama. I posebno kad je sama ne sme da naruči pivo, koliko god da joj se pije. Nek ga pije kod kuće.

Ono što je posebno zanimljivo je da ženu koja sedi sama za šankom u većoj meri osuđuju žene, jer se muškarci nekako ponadaju „da ih želi“ i da će tu biti „posla za niih“.

Kad biste ih pitali „Da li bi takvu ženili“, 90 odsto bi odgovorilo „Jesi li ti lud?“, dodajući da njima treba „uzorna supruga, majka, domaćica“, a ne neka koja se „uspicila gledajući Seks i grad“.

Tako da obrni okreni, ovo društvo još uvek nije sazrelo za žene koje same sede za šankom i piju piće.

Ono što je jedino dobro je što takve žene uglavnom nije briga za to.

Svetski mediji preneli da je Srpkinja rodila u 60, ali bolje da ne čita komentare sunarodnika

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

2 Comments

Klikni da komentarišeš

  • neki dan sam sedela sama doduse ne za sankom vec za stolom , cekajuci drugarice da idemo u bioskop, pijuci naravno pivo, koje bas volim. 🙂 nisam ni malo iznenadjena osudama jer sam svesna gde zivim…
    ali kao sto i ti dodade najbolje od svega sto nas takve bas zabole 🙂

    p.s.: niko mi nije prisao. a taman sam se ponadala da ce neko i prici…tako da demantujem jedan od tih komentara :))