Ležim na podu skučene sobe. Znoj mi kapa sa čela i sa nosa. Majica mi je potpuno mokra. Napolju čudno prigrijava. Sunce me udara po licu, ali mi ne pada na pamet da se maknem odavde, navučem zavesu, skinem majicu i pljusnem hladnom vodom.

Već dva dana se vučem po stanu. Ako se ne vučem, onda ležim ovde, dole. I nisam bolestan, daleko bilo. Mlad sam ja i jedar momak, u punoj snazi što bi se reklo. Nešto drugo se sa mnom dešava. Nije nikad bilo ovako, pa sam prilično zbunjen.

Ležim evo već satima i razmišljam o devojci koju sam pre dve noći upoznao. I lepo mi, bokte. I što je najčudnije ne želim da prestanem. Vrtim sve iznova i iznova, i nikako da mi dosadi. Čini mi se da kada bih i hteo da prekinem, ne bih mogao. Ušla je kroz ove zenice, kroz uši i jagodice i mislim da sam pod njenom apsolutnom kontrolom. Ona je poslednjih 48 sati moj gospodar.

Ja, veliki zavodnik i nedodirljivi frajer, osećam se kao mala beznačajna spužva s kojom bi mogla da radi šta god poželi, da briše kadu na primer il još bolje svoje telo dok se tušira. Okupljanju me svakakve misli. Ko da ludim, bokte.

mladic

Jutros nisam ustao da jedem. Šta će mi hrana. Iovako sam nagurao preko zime osam kilograma. I sve se nastanilo oko pupka koji se više ni ne vidi. Moraću da oslabim ako mislim da je osvojim. Nije mi, doduše, delovala kao devojka koja pada na fizički izgled, došla je na tu proslavu sa nekim prijateljem koji je, brat bratu, imao 180 kg. Delovala je baš srećno kraj njega. Lepo se videlo da on priča nešto što je zasmejava. Odmah sam je primetio. Mislim da je to bilo zbog tog ogromnog druga koji je svojom debljinom privukao pažnju svih u prostoriji. Ali, ja sam posle par sekundi video samo nju. Crvena kosa do ramena koja se krajevima blago odbijala od njih, tirkizne oči naglašeno uokvirene plavom bojom senke il čim već one iscrtavaju oko. Preko vitkog tela klizila je haljina kao kombinezon. Imala je duge lepe noge i visoke potpetice. Al, sve to je bilo jedno veliko ništa u poređenju sa osmehom kojim je ozračila gotovo pola sale.

Ja, već sabijen vinjakom koji sam gasio kolom, otereznio sam se u momentu. Raširile su mi se zenice, kao da sam gledao smrti pravo u oči. Samo što ona nije bila smrt, već nešto najčarobnije što sam ikada video. Prošlogodišnji som od skoro metar dužine, upecan na jednom kanalu, bio je golo govno u poređenju sa njom. Kada sam je video, momentalno sam zaboravio prvo pijanstvo, prvi fenomalan seks sa starijom komšinicom na klupi u parku, i svaki naredni, a bilo ih je. Zaboravio sam i kako se zovem, čini mi se da bi se odazvao na bilo koje glupo ime, i baš me je bilo briga kako ću da se vratim kući za koju, u tom terenutku, nisam znao ni gde se nalazi. Bilo me je baš briga. Pojavilo se čudo i ja sam želeo da ga dodirnem.

Posle pola sata krenuo sam kao manijak za njom u wc. Čekao sam ispred vrata sa ukucanom pločicom žene. Bila je nakrivljena. Prethodno sam uleteo u muški wc koji je neverovatno smrdeo i zapljusnuo se vodom da zagasim tremu. Kidala me je. Mislio sam da ću da se srušim, kada je izašla i stala ispred mene. Noge su mi totalno otkazale.

Gotovo, postajem invalid, ko zna koliko koštaju kolica, kako ću se penjati na sprat, ulaziti u prodavnice, ova država ne olakšava mnogo invalidima, hoće li me ona hteti u kolicima… rojile su mi se misli dok je ona čekala da se pomerim da bi mogla da prođe. Stajao sam kao ukopana mutava kretenčina.

“Jel tebi dobro?“ pitala me je glasom koji je obećavao ulazak u raj, direktno.

Naravno da mi klecaju kolena, zar ne vidiš kako deluješ na mene, postaću invalid i ti ćeš biti odgovorna, pomislio sam.

“Hvata me neka slabost, možda od vinjaka”, izbacio sam na prvu.

“A, da se umiješ možda ili izađeš na vazduh? Unutra je mnogo zagušljivo. Ja se pripremam za beg od kada sam došla. Prezirem duvanski dim”, rekla je, nameštajući razlabavljenu bratelu haljine.

Molim te Bože da sklizne sa ramena, molim te da sklizne sa ramena, ponavljao sam. Svaki razgolićeni deo njene kože bio je kao trgnuti vinjak.

„Hoćeš da im umaknemo zajedno?”, uspeo sam nekako da promrmljam.

“Šta kažeš?”

O, ne, ne, ne …ali, zašto, zašto, nikada ne čuju ono za šta nam treba petlja da izgovorimo…

“Hoćeš da odemo zajedno?”, ponovio sam i umro.

„E, može, super, prijatelj iovako ne planira da ide do jutra. Živim samo dve ulice niže, mogao bi da me otpratiš ako si u stanju”, nasmešila se.

Deset minuta kasnije koračao sam na svojim slabašnim nogama kraj najsavršenijeg bića ikad viđenog. Kunem se, ona je bila čudo koje su zaboravili da ubace u enciklopediju “1000 Zašto, 1000 Zato”.

ruka-mladica

Rekla mi je da živi sa ocem i dedom, da joj je majka umrla pre godinu dana od raka jetre. Otac je od tada zatvorio vrata svoje sobe i izlazi samo kad mora do toaleta, hranu mu valjda donosi u sobu. Ona studira psihologiju, treća godina, i radi vikendom za šankom jednog kafića. Tu je stala, nije htela da me opterećuje svojim problemima. Pitala me je gde živim, čime se bavim. Budući da i dalje nisam znao kako se zovem, a kamoli od čega živim, slagao sam da sam privatnik koji drži mali dućan mešovite robe u prizemlju svoje kuće. I da svako jutro u pet odlazim u nabavku. I da dajem ljudima da nose hranu na veresiju.

Ona je rekla kako je to baš lepo.

“Imaš li devojku?”, pitala je ko iz topa. Tad sam već osetio da mi se desna noga u potpunosti oduzima i da ću pasti na pločnik paralizovan i poražen. Ona će stajati nadamnom i nemo me posmatrati, ne želeći da me vidi više nikad. Imala je previše obogaljenih u svojoj kući.

Nisam mogao da joj kažem da sam trenutno u šemi sa pet devojaka, da mi služe samo za seks, verovatno kao i ja njima, da ih ne vodim u bioskop, na kokice, sladoled, i da mi udata dolazi kad joj muž ima turu do Ukrajine.

O, ne, otkrivanje mog promiskuitetnog života nije dolazilo u obzir. Ona je bila divno osećajno stvorenje, a ja bezosećajna gnjida koja nije znala gde joj se nalazi srce, osim kad bi me žignulo na promenu vremena.

Sada me je žigalo, al vreme se nije menjalo. Nebo je i dalje bilo vedro, sve zvezde na broju, Danica, veliki, mali medved, nije duvalo, nije mirisalo na kišu. A opet, osećao sam neko peckanje sa leve strane grudi.

Jebote, koji mi je, šta se događa? Prvo noge, sad i srce. Ja umirem pred njenim očima sporo i temeljno. Ko zna šta će biti sledeće dok u potpunosti ne izdahnem.

A ona se samo smešila tim svojim prelepim ustima i treptala kao neko lane zagubljeno duboko u mračnoj šumi. Po logici stvari ja sam bio ta jebeno gusta i mračna šuma.

devojka

Nisam pošteno uspeo ni da se saberem, a ona je već stajala na pragu dotrajale prizemene kuće koja je, tako mi Boga, mirisala na neku tugu. Deda bez jednog oka je virio kroz prozor. Klimnuo sam mu glavom. Nije uzvratio.

„Hvala ti, nadam se da će ti nogama posle malo odmora biti bolje” rekla je, uhvatila me za ruku i poljubila u obraz, al bliže usni nego bilo čemu. Nasmejala se i ušla u kuću.

Deda me je još neko vreme posmatrao kroz napukli prozor. Učinilo mi se da me je provalio. Matori je sigurno znao da sam hulja koja štiklira žene po zidu, koja ih posle seksa zamoli da se obuku i odu same svojim kućama.

Nije matori pogrešio, bio sam. Al, večeras se desilo nešto što nisam mogao da objasnim. Verovao sam da je vinjak kriv za sve i njegove haluciogene moći.

Iako i dalje nisam bio siguran gde stanujem, pustio sam stopala da me po navici odvedu. Ušao sam u stan, bez prizemlja, bez dućana mešovite robe i sveske sa imenima dužnika. Keva je hrkala u svojoj sobi, a ja sam zapucao pravo u wc. Obilno sam se zapljusnuo vodom i mokrog lica i majice legao na krevet.

Čini mi se da sam čuo ptice, iako one nikada ne zalaze među stambene zgrade. Svanjavalo je. I ja sam se budio, iako mi je telo bilo slomljeno. Oči su mi bile širom otvorene. Blejao sam u plafon. Razmišljao sam o njoj, o njenim rečima, njenoj borbi, osmehu, bledoj koži, mladežima načičkanim na levom ramenu, plavom pogledu.

Nisam mogao da je izbacim iz pijane glave. Još sam na dlanu osećao dodir njene male šake. Prsti su joj bili hladni i dugi. Bile su to najmekše jagodice koje su me ikada dodirnule.

Dok su mi ptice i dalje cvrkutale u glavi, prstima sam dodirnuo mesto gde me je poljubila. Umislio sam da je vrelo i da su na njemu još uvek vlažni tragovi njenih usana, gornje punije i donje malo tanje.

Od tada su prošla dva dana. Dve neprospavane noći. Dva netuširanja. Dva ne seksa sa bar dve neznanke. Dva ne uzimanja hrane.

Vinjak je odavno ispario. A mene je i dalje peckalo sa leve strane. Prvi put posle 28 godina.

Nisam joj znao ni ime.

Jebote, ja sam zaljubljen.

Vredi li tražiti onog ko te je ostavio? >>

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Podeli
Jovana Kešanski
Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Osim ponekad, kad poželim. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene. Ja nisam vaš glasnogovornik, osim ako to poželim.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here