Sećate li se aflatoksina? Sada podižemo dozvoljene vrednosti nivoa PM 2.5 čestica i vazduh nam je super

Agencija za zaštitu životne sredine SEPA menja kriterijume kako bi se zagađen vazduh klasifikovao kao prihvatljiv.

U prethodnom periodu, vazduh koncentracije čestica PM2.5 do 40 vrednosti klasifikovan je kao prihvatljiv, a prema trenutnim kriterijumima prihvatljiva je koncentracija čestica od 30 do 55 μg/m3.

U Srbiji ovakav odnos prema pretećim otrovima nije ni malo neobičan. Na identičan način rešen je problem aflatoksina u mleku.

Prema navodima Eko straže, Srbija problem zagađenja vazduha rešava veoma lako “samo edituju tabelu”.

“U prethodnim izveštajima vazduh se za vrednosti PM2.5 čestica klasifikovao ovako: PM2.5 od 30 do 40 prihvatljiv, PM2.5 od 40 do 90 zagađen i PM2.5 od 90+ jako zagađen. Da bi trenutno na sajtu u kriteriumima bilo ovako: PM2.5 od 30 do 55 prihvatljiv, PM2.5 od 55 do 110 zagađen i PM2.5 od 110+ jako zagađen. I sada kada je zagađenje recimo 52 to nije zagađeno već prihvatljivo, to mnogo lepše zvuči”, navodi Eko straža.

Eko straža je neformalna grupa građana koji prvenstveno imaju cilj širenja svesti o značaju borbe za zaštitu životne sredine, na prvom mestu vazduha.

PM čestice – suspendovane čestice – poznate kao nevidljive ubice iz vazduha prestavljaju prašinu manju od 10 mikrona, mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena.

Ove čestice nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. U priordi su prisutne i manje od 4, 2.5 pa i 1 mikron.

Uz PM10 uvek idu i PM2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale. PM2.5 čestice su veoma male i one mogu da se uoče samo pomoću mikroskopa.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ukoliko živite u mestu u kom je koncentracija PM2.5 čestica do 12 μg/m3, ono se može smatrati zdravim, dok je koncentracija do 35 μg/m3 nezdrava za osetljivu grupu kao što su deca, starije osobe, trudnice i ljudi sa osetljivim respiratornim sistemom.

Kad se prekorači granica od 55 μg/m3, govorimo o skroz nezdravoj sredini i velikoj izloženosti riziku.

Ovo, nije prvi put da se u Srbiji pomeraju dozvoljene vrednosti otrova.

Afera sa aflatoksinom potresla je Srbiju 2013. godine. Otkrilo se da su velike količine kukuruza i mleka zaražene tim otrovom. Aferu je okončala Vlada Srbije, tako što je podigla dozvoljeni nivo te supstance u mleku. Količina otrovne, kancerogene supstance – aflatoksin u mleku koje se pije u zemljama evropske zajednice iznosi do 0,05 mikrograma. U Srbiji, ona je pet puta veća 0,25 mikrograma po litru.

Gojković propuste Kriznog štaba pripisao ženama kupoholičarkama