Kolumne Srbija

Dve vrednosne elite, dve peticije: Za i protiv zakona o istopolnim zajednicama – kompromis, a ne pesnice

Najava donošenja Zakona o istopolnim zajednicama prolazi ispod radara zbog svakodnevnih pandemijskih vesti, broja zaraženih i umrlih, afere prisluškivanja, klana Belivuka i carinske mafije Slaviše Kokeze, kao i zbog svih drugih zatrpavanja medijskog prostora stvarima koje bi, u normalnim društvima, trebale biti u fokusu jedino Tužilaštva.

Zbog najave ovog zakona reagovale su dve vrednosno suprotstavljene društvene grupacije, koje su nekada možda imale čast da se nazivaju elitom jednog društva. Tradicionalnije nastrojeni akademici i profesori sa jedne strane, a naspram njih istupio je liberalniji sloj iste provenijencije.

I jedni i drugi skrojili su peticije, s tim što konzervativci predvođeni akademikom Matijom Bećkovićem i režiserom Emirom Kusturicom žele zaustavljanje takvog zakonskog predloga. Njihovu peticiju potpisalo je 212 intelektualaca koji smatraju da je zakon „nepotreban, loš i koncipiran kao zakon iz porodičnopravne materije“.

Ista grupacija smatra da je to „očigledan korak u pravcu legalizacije istopolnih brakova“ i upozoravaju da će takav akt „voditi ka mogućnosti usvajanja dece“ od strane homoseksualnih parova.

Ovaj predlog zakona vide i kao „novo nasilje nad javnim prostorom“, a da je zbog zadiranja u porodičnopravnu materiju ovaj predloženi zakonski akt protivustavan.

Valja napomenuti i da su se potpisnici ove peticije izjasnili za pooštravanje Zakona o zabrani diskriminacije smatrajući da ovakav zakon može u dovoljnoj meri koristiti LGBTI+ zajednici u ostvarivanju njihovih prava.

Sa druge strane, nekoliko dana kasnije pojavila se nova peticija kojom se podržava Zakon o istopolnim zajednicama.

Sve ovo podseća na Apel 100 i Apel 1000 pred prošle predsedničke izbore, čime je Vučić želeo da pokaže da mu je duži od Saše Jankovića, spisak podrške od strane javnih ličnosti.

Ovu peticiju, koja protežira društvene slobode i ozakonjenje homoseksualnih parova, potpisalo je više od 500 profesora, sociologa, novinara, umetnika i drugih javnih ličnosti. Pomalo je čudno što spisak potpisnika ove peticije nije lako naći, te se uveriti ko je sve na strani koja favorizuje ovaj predlog.

Agresivna retorika prisutna je sa obe strane, svako iznosi svoje argumente za i protiv, a nisu retka ni vređanja suprotnog tabora.

Predrag Azdejković, glavni i odgovorni urednik gej magazina „Optimist“, rekao je da su potpisnici peticije koja se protivi predloženom zakonu, „zaglavljeni u 18. veku“, te da oni predstavljaju „šačicu srpskih intelektualaca“ koja je „protiv seta progresivnih, ljudskopravaških zakona, što ne začuđuje kada pogledamo spisak“.

Osoba koja zahteva poštovanje svoje različitosti vređa osobe koje imaju suprotno mišljenje. Zanimljiva polazna osnova najpoznatijeg geja u Srbiji. Agresivnom kampanjom i primitivnim vređanjem neistomišljenika ne vidim kako će pridobiti neutralne građane u borbi za podršku ozakonjenja homoseksualnih zajednica.

Pitanje je svakako delikatno i neophodna je konstruktivna razmena mišljenja i debata na ovu temu, ali tako nešto odavno u ovoj zemlji ne postoji. Uvek je za ili protiv na krv i nož, a onda na scenu stupa jedan čovek koji donosi „najteže odluke u korist srpskog naroda“.

Ne razume Azdejković da taj histerični stav radi suprotno interesu homeseksualaca koji žele da zakonski regulišu status svog emotivnog odnosa sa partnerom. I u tome, što se mene lično tiče, ne postoji ništa loše. Da li se to može zvati brak ili ne, to je za diskusiju.

Da li mogu u perspektivi da usvajaju decu, takođe je za diskusiju, iako ja, ovako zaglavljen u „naprednom i progresivnom“ 21.veku, nisam za tako nešto, ali priznajem javno da nemam dovoljno informacija o psihološkom uticaju na dete kada ima dvojicu tata ili dve mame.

Sasvim je zdravorazumski reći da je neophodno o ovoj temi otvoriti širi društveni dijalog koji se nameće kao neophodan, te uključiti sve zainteresovane strane, pravnike, a što se usvajanja tiče i psihologe i pedagoge. Zašto bi bilo loše suočavanje mišljenja, iako je to izumirujuća praksa u Srbiji, naročito tokom vladavine ovog i ovakvog režima.

– Peticiju da se u Srbiji donese zakon o građanskom partnerstvu kojim bi se regulisala istopolna partnerstva do sada potpisalo više od 10.000 ljudi. U tekstu peticije se navodi da pripadnice i pripadnici LGBTI+ zajednice nemaju jednaka prava kao ostale građanke i građani Srbije, jer ne mogu uživati prava, obaveze i zaštitu koji proizlaze iz zakonskog uređenja odnosa između partnera – rekao je Azdejković za Danas.

Da li je to rešenje? Da protivnici skupe milion protivnika ovakvog zakona, a nije da ne bi uspeli kada bi krenuli da prikupljaju potpise po ruralnim sredinama gde politička korektnost ne postoji i gde se koriste drugačiji termini prema LGBTI+ osobama.

Ovakvi promoteri LGBTI+ sasvim sigurno deluju kontraproduktivno, ali to je stvar njihovih udruženja i zašto biraju takve promotere da budu najistureniji kada se govori o njihovim ljudskim pravima.

Tekst peticije javnih ličnosti, koje podržavaju osporavani predlog zakona, ima sasvim pristojniji i umereniji ton. Oni su lepo obrazložili zašto smatraju da je zakon koristan.

– Zakon treba da omogući da ove osobe imaju jednako pravo da vole i budu voljene, da grade zajednički život sa voljenom osobom, da nasleđuju imovinu svojih partnera i partnerki i da uživaju sva ona prava i odgovornosti koje heteroseksualne osobe uživaju bez dovodjenja u pitanje. Donošenjem ovakvog zakona LGBTI+ osobe neće dobiti nikakva posebna niti drugačija prava, nego pravo da žive život koji je za većinu pripadnika društva uobičajen – stoji u saopštenju.

Potpisnici smatraju “da je to deo borbe za bolje društvo zasnovano na jednakim ljudskim pravima kao civilizacijskoj tekovini, u kom nijedan njegov član neće biti stigmatizovan i diskriminisan”.

Savim razumljivo i sasvim pristojno obrazložena ideja ovakve peticije. Neupitna je činjenica da se društvo u kojem živimo svi, konzervativci i liberali, nalazi u potpunoj dezintegraciji, da su institucije urušene kao i društveni autoriteti oko kojih većina može stati pod kišobran javnog interesa.

Vreme za donošenje ovakvog zakona, oko kojeg je civilizovana debata više nego neophodna, nikad nije bilo gore, te se nameće pitanje zašto baš sada ide kampanja i predlog rešenja jednog ovakvog problema? Činjenica je takođe, da kod nas nikada nije dugotrajan mir i neometan razvoj.

Ako nije pandemija, onda je rat, bombardovanje, terorizam, sankcije, inflacija, atentat i ko zna šta nam još nisu ponudli. Posmatrajući iz te tačke gledišta, šta pravi razliku da li je koronavirus ili građanski rat za prava jedne LGBTI+ zajednice.

Jasno je da postoje gej lobiji koji su finansijski izuzetno moćni, da svoje ideje promovišu i na mala vrata uvode u društva poput našeg. Pa 2001. godine je bila opšta tuča prilikom Prajda, kada su slike krvavih glava iz Beograda obišle svet.

Lično sam iste godine, igrom slučaja, bio prisutan u Amsterdamu tokom gej parade koja je izgledala poput Diznilenda u poređenju sa slikama iz Beograda.

Neka paradira ko kad hoće, da li su litije ili gejevi, ili neka potpuno treća grupacija potpuno je nebitno, jer se u demokratskom društvu različitosti neguju i ne osuđuju.

Samo dvadeset godina kasnije mi pričamo o Zakonu o istopolnim zajednicama, u državi u kojoj je, makar po onoj šarenoj laži zvanoj Ustav, višegodišnja i aktuelna premijerka lezbejka koja je uzgred postala i roditelj jednog dečaka.

Niko od LGBTI+ pripadnika nisam video da je postavio agresivno pitanje kako to Ana Brnabić ima pravo, kako joj je to dozvoljeno, a ostalim pripadnicima nije?! Tradicionalisti su progutali ovu “gorku pilulu” i Brnabićeva vodi Vladu već četvrtu godinu.

Ako ovo nisu dvostruki aršini, i gej populacije i tvrdokornih tradicionalista koji ćute kao zaliveni na ovu činjenicu već godinama, onda nemam više argumenata.

Cela ova tema  je samo jedno od pitanja koje zahtevaju kompromis u ovom kolektivitetu. Ne uvrede, ne pesnice i batine, nego kompromis.

Ako jedno društvo nije naučilo na kulturu dijaloga, kako očekivati da će prihvatiti drugačiju seksualnu orijentaciju i njihova, zakonom regulisana, partnerska prava?!

Pospešuje se mržnja svakim danom, tolerancija je ugrožena kategorija, a dok je agresivne retorike Vučića, Brnabić i Azdejkovića ne može se očekivati da će običan čovek sa “zidarcem” u ruci biti tolerantan i otvorenog uma za različitosti koje mu i nisu najjasnije.

P.S.

Nemojte se iznenaditi ako, u ovom besmilu i rasulu, na kraju balade o istopolnim zajednicama, prvorođeni pusti svoje Vučićeviće da na sav glas zalaju: “Ovo je napad na Vučića!”

Crna Gora legalizovala istopolne brakove

Avatar

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

Share via
Copy link