“Sva bića drhte pred nasiljem. Svi se plašimo smrti, svi volimo život. Pogledaj sebe u drugima. Kome možeš nauditi? Kakvo zlo možeš načiniti?”, rekao je davno Buda i pogodio suštinu postojanja svih živih bića. Lako se podiže ruka na drugo biće bez pokušaja da se poistovetimo i uđemo u cipele žrtve.
Albanija je 2007. godine iznedrila jednu neverovatnu i istinitu priču o prijateljstvu dva živa bića koja su prema svim verovanjima morala biti krajnje neprijateljski nastrojena, u nemilosrdnoj borbi na život i smrt.
Verujemo da takav poredak vlada u prirodi, među divljim životinjama koje bez milosti ubijaju da bi preživele. Izgleda da je te 2007. čovek umešao prste dokazavši da u njegovoj blizini i u poređenju sa čovekom vuk može biti nevin poput laneta.
Seljaci nadomak planinskog mesta pod nazivom Patok uhvatili su te godine vuka, ostavili ga u životu i strpali ga u omaleni kavez da čeka epilog svoje sudbine. Meštani ga nisu odmah likvidirali, već su mu doturali hranu i vodu.
Ubrzo su odlučili da im magarac, koji ih je godinama služio i robovao im, noseći ogroman teret na leđima zarad sebičnih i sadističkih ljudskih potreba, više neće biti potreban.
Koliko je čovek mostruozan i oboleo u svom grehu, jasno je iz ovog primera. Seljaci koji su zarobili vuka, poveli su ostarelog magarca i zatvorili ga u kavez sa preplašenim vukom. Živog, pitomog magarca su uveli u kavez sa divljom životinjom.
Ujutru su umesto vuka i ostataka magarca albanski seljani zatekli neverovatan prizor. Magarac je i dalje bio u životu deleći prostor sa svojim novim prijateljem.
Vuk i magarac su umesto borbe na život i smrt, na koju ih je osudio čovek i njegov pojam humanosti, odabrali ljubav i razumevanje. Razvivši čvrstu vezu postali su prijatelji i saborci u zajedničkoj muci.
Vest o ovom neobičnom susretu ubrzo se proširila selom, a posredstvom telekomunikacionih sistema, čitava svetska javnost vrlo brzo je bila obavetena o dešavanjima u ovom albanskom naselju.
Pisane su peticije i albanske vlasti primile su mnogobrojna pisma sa apelima da se umeša i spasi vuka i magarca robije i sigurne smrti.
Ministar za životnu sredinu Albanije tada je odlučio da reaguje, naredivši čoveku da pusti vuka na slobodu.
Mediji iz Albanije kasnije su izveštavali da je magarac pušten i da na zelenim pašnjacima čeka svoju sudbinu. Priče su godinama kružile da je oslobođeni vuk umeo nekada da svrati i pozdravi svog starog prijatelja magarca.
Nisu svi ljudi zlo, ima i dobrih koji se bore za one koji nemaju pravo na svoj glas u ovom surovom univerzumu. Za slabije se valja boriti, od životinja valja učiti i korigovati neka navodna civilizacijska uverenja koja smo u međuvremenu stvorili i devastirali.
Dodaj komentar