Da li se sećate “nevidljive fabrike” u Kuršumliji za koju je lokalni odbornik ponudio kafanu na poklon onome ko je pronađe? A sve nakon što je potpredsednik Skupštine Srbije izjavio da ona uveliko radi? Odbornik i dalje drži kafanu, dok kompaniji Wood Feel ni prijemi u opštini ni ponuđene subvencije nisu pomogli da stane na noge. Tadašnji predsednik opštine Radoljub Vidić, koji je investitoru iz Izraela prvi poželeo dobrodošlicu, sada kratko kaže – bolje je da ode.
Posle mnogo godina krize, pre tri godine pojavila se nada u Kuršumliji – prva strana investicija. Šansu joj velikodušno pružaju svi. Nude subvencije, za koje sada tvrde da nisu ni bili u prilici da ih iskoriste.
Tadašnji predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić investitora iz Izraela ugostio je tada u opštini. Gost je obećao i pet puta više radnika u odnosu na najveći broj koji su ikada zaposlili – ćetrdesetak. Danas ih ima – samo tri.
– Posetili ste fabriku, jedna od najboljih kreacija u Srbiji je ovde. Ostajemo ovde, ne planiramo nigde da idemo. Ovde smo da proizvedemo najbolje proizvode u oblasti nameštaja na svetu – kaže vlasnik fabrike Wood Feel Ran Avijad.
N1: Ali, gde su radnici?
– Ne vidite radnike zato što što smo u poslednje dve nedelje blokirani od strane bivših radnika da nastavimo proces rada i dovedemo nove radnike, jer su oni potpuno fizički blokirali dolazak i odlazak robe, kamiona, dobavljača… Zato što su verovatno oni vlasnici – odgovara Avijad.
Ovo su neki od doskorašnjih, koji tvrde da su tokom oktobra dobili obaveštenje preko društvenih mreža da još od jula u fabrici, zapravo, ne rade.
– Radio sam do kraja avgusta. Međutim, nama je naš poslodavac u nedelju popodne poslao poruke na WhatsUp grupi da smo dobili otkaze – kaže Milašin Stević.
Vlasnik fabrike tvrdi da se ova grupa radnika zapravo od jula bez objašnjenja na poslu ne pojavljuje, te da ih još nije odjavio jer ih ne viđa. Oni kažu da izmišlja razloge da im ne plati zarade za jun i jul, nekima i više. Nejasno im je zašto ih je u oktobru firma obaveštavala da prestaju da rade od jula, ako zaista nisu nastavili da rade posle jula kao što vlasnik tvrdi.
I dok ove zavrzlame vijore u vazduhu, u to da je Izraelac zaista nameran da ostane i radi, pokušava da nas uveri čovek koji se predstavio kao jedan od tri zaposlena u fabrici.
N1: Uveli ste nas ovde, otkud Vam ovlašćenje da nas uvedete ovde?
– Ne, ja Vas uveo nisam… Mašine se ne isteruju, kao što vidite. Uveo Vas jesam da Vam pokažem da su mašine tu – kaže on.
Dva dana kasnije, vlasnik dolazi na dogovorenu izjavu za N1. Kasni 45 minuta.
– Nažalost, imali smo situaciju da su mi se svi zaposleni nasmejali u lice i nestali. Moramo da napravimo novi tim u Kuršumliji – navodi Avijad.
Milašin Stević ukazuje da je od prvog dana sa Avijadom „odnos bio malo čudan, jer je on malo takav čovek, ne zna šta hoće.
– Recimo, dva sata mu je sve lepo, sve super, sve ‘hepi’. I, odjednom, istera sve napolje – ‘ajde, idemo kući, ‘go home’ i ćao. I dešavalo se tako – istera nas kući i posle pola sata zove da se vratimo – priča radnik Zoran Kostić.
Od vlasnika Wood Feela nismo uspeli da saznamo šta ga je, zakonski i formalno, sprečilo konkretno da ih na vreme odjavi, ali jesmo da ima velike planove ovde i u Despotovcu, gde mu se nalazi još jedna fabrika, prenosi N1.
Nama ova priča uopšte nije čudna…valjda smo navikli.
Ha…nema veće tragedije nego biti rodjen u tom nesrećnom gradu…ako se Kuršumlija uopšte i može tako nazvati…Ljudi napuštaju Blace…pa se neki vraćaju…napuštaju Prokuplje pa se neki vraćaju…napuštaju Kosovo pa se neki vraćaju…ko je otišo iz Kuršumlije taj se više ne vraća…grad ili bolje reći kolokvijalno selendra u kojoj nema ničega…tu se decenijama ne dogadja ništa…sve što vredi otišlo je odavno i zaista je žalosno videti onu omladinu gde čami…tu je glavni fazon ko će da popije više rakije a još jači je fazon kad nečija žena malo prošvrlja…i to je sve verujte mi…ja sam Kuršumliju napustio odavno…dodjem ponekad i nemam reči da kažem koliko mi je žao drugova koji su tu ostali kad vidim u šta su se pretvorili…