Umro je Vladimir Matijanić, novinar portala Index.hr.
Od čega je umro Vladimir Matijanić?
Kaže hrvatski ministar zdravlja Vili Beroš da će medicinska inspekcija to otkriti.
Hoće li medicinska inspekcija zaista otkriti od čega je umro novinar Matijanić ili će ovo biti SAMO još jedna smrt “od posledica korone” koju je kućnim testom Vladimir otkrio 2. avgusta nakon čega je krenula njegova borba za život.
Kako izgleda kad se boriš za život?
Odeš na hitni prijem infektivnog odeljenja gde nakon dva sata čekanja u hodniku kažeš da imaš koronu, da si imunokompromitovan, da imaš Sjogrenov sindrom, infesticijsku bolest pluća i sumnju na još dve autoimune bolesti, da nisi vakcinisan, da imaš temepraturu i da se osećaš loše. Onda ti oni na sve to kažu da se vratiš kući i da nemaju zalihu leka koji bi sprečio ozbiljne komplikacije, ali da ga imaju, tebi bi ga kao imunokompromitovanom pacijentu sigurno dali. Na pitanje kako se lek zove, kažu ti da je nevažno jer ga nigde nema. Saznaš da ga ima u Dubrovniku, ali nemaš snage da ga tražiš, jer ćeš umreti za dva dana, samo to još uvek ne znaš.
U naredna tri dana, ako se nisam zabrojala, Matijanić i njegova devojka Andrea takođe novinarka, zvali su Hitnu deset puta, vrlo uljudno iako je bio slab i iskašljavao bronhijalnu sluz, Matijanić je pozvao doktora na infektivnom koji mu je u razgovoru rekao da nije imunokompromitovan jer tek jedan dan uzima terapiju, a na odgovor da nije vakcinisan, doktor je rekao: E, jebi ga”, dodajući da se javi za pet dana ukoliko mu se stanje pogorša i ne bude mogao da diše u mirovanju.
Šta ako se zakomplikuje, ako budem imao posledice?
Ja to ne znam, nisam vidoviti Milan. (kaže doktor)
Svakog sata bilo mu je lošije, svaki segment borbe za život koja je vrištala “HOSPITALIZUJTE ME!” opisala je javno njegova devojka koja je otkrila i neke od saveta zbog kojih sam poželela da odem u pizdu materinu i tamo, ako je dovoljno daleko, jedem bobice, trave, a kad se razbolim, umrem na sopstvenu odgovornost jer sam otišla tamo gde u stanju bola, nepokretnosti, iskašljavanja komada pluća neću čuti ono što su čuli Matijanić i njegova devojka.
Recimo:
“Nek piša u posudu pa to prolijte!”, na Andreinu molbu da ga hospitalizuju jer ne može od slabosti da ode do kupatila.
Ili:
“Nek pije puno tečnosti i jede slane štapiće”, na molbu da ga hospitalizuju jer ne jede ništa, ne uzima tečnost. Uz bonus savet: “Nek se natera”
Ili:
“To Vi odlučite, ja Vas ne vidim”, na pitanje da li treba u bolnicu.
Ili
“Infuzija može da se da samo u bolnici”, na molbu da mu se da infuzija jer više ne može ni da se pomera, znoji se, lokva je na posteljini, Hitna je tu, pored njega, sve vide, ali ne može druže infuzija, jer smo kod tebe u stanu, a ne u bolnici. A u bolnicu ćeš onda kada procenimo da si za bolnicu, za sada ovo su samo normalni simptomi kovida, znojiš se od leka koji si uzeo.
Daju mu injekciju kortikosteroida i odlaze, ne prateći kako će je on kao imunokompromitovan pacijent podneti kortikosterodi, tačnije njegova pluća.
Dva sata kasnije dolaze ponovo, jer je stanje takvo da su Matijaniću noge plave, hladne, ne može da diše, oni mu traže da se povuče, tako nepokretan do kraja postelje da bi ga lakše prebacili u stolicu… nakon čega on umire. Reanimiraju ga, ubacuju kiseonik u pluća, Andrea sve vreme iza vrata uspaničena sluša kako mu pumpaju vazduh u pluća, ali džaba. Umro je.
U međuvremenu, ona dva dana od prvog odlaska na hitno odeljenje infektivne do smrti bilo je prema rečima Andree ko zna koliko poziva, molbi da ga prime u bolnicu, i ko zna koliko saveta izbačenih iz rukava.
Postoji čak i snimak razgovora Matijanića sa doktorom, osobljem na Hitnoj, jer je kao novinar imao snimač koji automatski snima razgovore.
Da beda i jad budu još veći, nakon smrti Matijanića na fejsbuku se oglasio i Hrvoje Tomasović, splitski hirurg, pripadnik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i ekstremni desničar koji je sa koleginicom dogovarao uzimanje mita od pacijenta.
Objavio je komentar u kom je napisao:
Da je bio neki drugi novinar koji je dobar sa mnom sigurno bi me nazvao i ja bih sve napravio da mu pomognem i to pod odmah! On očito nije bio dobar ni s ovim njegovim jugo doktorima pa nije imao niti koga zvati osim hitne. Pa mene su samo ovo leto zvali najmanje jedno 5 puta zbog sličnih stvari. Možeš smatrati da je na kraju umro zbog svojih kvazi poštenih stavova kako mu ne trebaju protekcije i onda nema koga zvati za pomoć. Prijateljstva i postoje da se pomogne jedan drugome, ali on očito nije imao prijatelja niti među svojima! A ja kao desničar svakome pomognem odmah kad me nazove!“, napisao je on.
Dakle, uz slane štapiće, pišanje u posudu i brufen za bolove u mišićima nužno je da imate jako prijateljstvo sa moćnicima jer jebi ga (što bi rekao dr za Matijanićevo nevakcinisanje) ako ideš pošteno, bez protekcija, očekujući da ti zdravstveni sistem pomogne i održi te živog, najebao si.
Umro si.
Nema te.
Nestaćeš u pretragama medicinske inspekcije za nekoliko dana, možda nedelja ako javnost bude vršila pritisak, ali sve to,
neće te vratiti u život,
a izvesno je da neće niko ni odgovarati,
i još izvesnije da se još smrti, od ovoga ili onoga, može očekivati u godinama “blagostanja” koje dolaze.
Moj savet za nas u Srbiji, za koji me niko nije pitao: za život ćeš morati da se boriš tako što ćeš nogom otvarati vrata, koja god treba, opasaćeš bombu, kupi kod Kineza neku fejk ako nemaš pravu, uzmi pištolj od ovih što ga ilegalno poseduju, pa kreni na vreme, dok još nisi slab, put bolnice ili ministarstva zdravlja, kod moćnika kući da im na njihovom jeziku objasniš da ne želiš da jedeš slane štapiće, pišaš u posudu i piješ brufen za bolove… jer osećaš da UMIREŠ.
Uz dužno poštovanje čestitim i predanim zdravstvenim radnicima, ovakav razgovor se vodi isključivo tamo gde se ne naiđe na ispunjavanje Hipokratove zakletve kao najbolja preventiva smrti.
Nema na čemu.
Moja poruka doktorki iz Hitne pomoći koja se sinoć javila na liniji 1
Dodaj komentar