Magazin Srbija

Novosadski musketari oduvali publiku na otvaranju 4. pozorišnog Viminacium Festa (FOTO)

Tri musketara predstava
Foto: Branka Pavković

Četvrti po redu Viminacium Fest, pod sloganom „Mitovi stari i novi“ svečano je otvoren juče, 21. juna, brodvejskim mjuziklom „Tri musketara“ u izvođenju ansambla Pozorišta mladih iz Novog Sada.

Ovaj spektakl izveden je pod vedrim nebom, u jedinstvenom ambijentu starog rimskog amfitetatra (arene) areheološkog parka Viminacium, na opšte oduševljenje publike.

Svrha i cilj ove kulturne manifestacije je, pre svega, promovisanje pozorišnih vrednosti i uzdizanje glume kao glumačke profesije i kao kolektivnog umetničkog čina, kao i promovisanje Viminacijuma kao značajnog kulturno-istorijskog lokaliteta.

Festival organizuju grad Požarevac, Centar za kulturu iz ovog grada i Arheološki park Viminacijum, a umetnički direktor, selektor i autor festivala je Mihajlo Nestorović, direktor Pozorišta mladih u Novom Sadu.

Jedinstveni spoj antike i modernog

Zaista, sama poseta ovom istorijskom lokalitetu je priča za sebe i jedno neponovljivo iskustvo. Stari rimski grad i vojni logor, otkriven je u poslednje tri decenije 20. veka, iskopavanjima na području atara sela Stari Kostolac i Drmno.

Već na samom prilazu ovom lokalitetu, svedočimo gotovo nestvarnom postapokaliptičnom okruženju, jer se nalazi u neposrednoj blizini termoelektrane Kostolac.

Dok prolazimo pored džinovskog postrojenja, sa gotovo pretećim dimnjacima, koji podseća na scene iz Pobesnelog Maksa, pred nama se u ataru odjednom ukazuje prelepa arena, a zatim i čitav kompleks najvećeg očuvanog rimskog naselja u ovom delu Evrope.

Iskopavanja, na kojima radi interdisciplinarni tim stručnjaka se svakodnevno vrše, te iz atara stalno izranjaju novi ostaci ovog nekada velelpnog grada.

Pre Rimljana prostor naseljavali mamuti i Kelti

Do sada je samo nekropola otkrila grobove preko 13.000 ljudi, a ostaci nekadašnjih hramova, kupatila, pozorišta, mauzoleja i amfiteatra samo govore o značaju i veličini arheološkog blaga iz rimskog perioda.

Područje Viminaciuma, glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije, u antičko vreme je naseljavala populacija od preko 30.000 ljudi, koji su branili severne granice rimskog carstva, gotovo da nije bilo imperatora koji ga nije posetio, jer se nalazio na raskrsnici puteva.

Grad je razoren u najezdi Huna u sredinom V veka, i nakon toga nikad više nije obnovljen, dok je kao vojno uporište obnovljen za vreme cara Justinijana tokom narednog veka.

Posebno je interesantna poseta objektu Domvs Scientiarvm, koji predstavlja rekonstrukciju nekadašnje rimske vile, sa velelepnim dvorištem, muzejskim i radnim prostorom, kao i smeštajnim kapacitetima.

Još jedan razlog za posetu Viminacijumu su i ostaci savršeno očuvanog skeleta mamuta na lokalitetu „Pećina“, starog 1.000.000 godina, jednog od dva ovakva očuvana primerka u Evropi.

Nađen je u slivu pradelte reke Morave, koja je nastala prilikom povlačenja Panonskog mora, a smatra se da je bio star oko 60 godina i težio preko 10 tona. Nazvan je Vika.

Na istom lokalitetu se nalaze i ostaci keltske nekropole, koji svedoče da je ovaj narod naseljavao ovo područje pre dolaska Rimljana.

Jedinstven doživljaj izvedbe predstave u nesvakidašnjem ambijentu

Dok smo se šetali prostorom Limes parka, koji predstavlja replike rimskih baraka, specijalno projektovanim da podsećaju na rimski logor pronađen na ovom lokalitetu, naišli smo na novosadskog glumca Danila Milovanovića.

On tumači lik musketara Portosa u predstavi „Tri musketara“, čiji smo početak nestrpljivo očekivali, pa smo iskoristili priliku da proćaskamo sa njim o tome kakva su mu očekivanja od izvedbe u ovom nesvakidašnjem i nestavrnom ambijentu.

– Ovu predstavu nismo igrali u ambijentalnom prostoru, igrali smo je na sceni Pozorišta mladih, ali prošle godine smo imali priliku i čast da igramo „Kosu“. To je bio jedan veliki poduhvat. U ovakvom ambijentu oživeti takav prostor pozorišnom predstavom, to je jedan fenomenalan spoj – kaže nam Danilo.

Prilika za glumce i publiku da se izmeste iz pozorišne ušuškanosti

On stiče da je ovaj festival značajno dobio na popularnosti tokom proteklih godina, kao i da ga posećuju ljudi sa raznih strana, ne samo iz Požarevca i okoline. Smatra da je to sjajna prilika da se iskoristi potencijal koji ovaj prostor nudi, jer svi na kraju budu oduševljeni – kako učesnici, tako i posetioci.

Danilo Milovanović
Foto: Luftika

– To daje neku posebnu čar, jer igrate na nekom lokalitetu koji je dopola iskopan, zaboravljen – ne kažem da se ne radi na tome, ali prosto sredstva sigurno nisu dovoljna. Ovo je odlična prilika da se izmestimo iz naše pozorišne ušuškanosti, iz tih sala, glumcima predstavlja izazov i prosto je drugačije. Mislim da doprinosi živosti predstave, jer iako naravno imamo probu, moramo da prilagodimo neke stvari, izmenimo i vidimo na koji način to funkcioniše u nekim realnim, životnim okolnostima – objašnjava Danilo.

Spoj antičkog i modernog sveta

Smatra da je faktor izvođenja predstave na jednom mitskom mestu, poput antičkog teatra, dodatno pojačan činjenicom da se u pozadini arene nalazi moderna termoelektrana, koja sa sobom nosi taj postapokaliptični vajb.

– Taj mitski faktor, sa ovom termoelektranom u Kostolcu daje neki poseban šmek, zato što se nekako spaja ta renovirana rimska arena i taj neki moderni, futuristički svet. Kada smo igrali „Kosu“, nekako pričate tu priču o svim živim ljudskim slobodama, govora, mišljenja seksualnosti – prosto života, i nekako sav taj fašizam, koji je u povoju u Evropi, dobija nekako drugu konotaciju.

Tera vas da se zapitate, u stvari, kada nastupate u tom prostoru, izvorno pozorišnom, spojen sa dimom koji kulja svuda okolo – da li mi tom našom igrom teramo taj dim, ili će on na kraju da postane deo predstave i da nas potpuno proguta. Predstava zaslužuje takvu scenu na otvorenom, poput Gloub teatra. Stvarno se nadam i mislim da će ova predstava najbolje da funkcioniše u ovakvom ambijentu – završava razgovor Danilo.

Publika ovacijama nagradila novosadske glumce

Zaista, kako se približavamo Areni, prolazeći pored nepreglednih polja suncokreta i pšenice, shvatamo tačno na šta je Danilo mislio.

Prilikom ulaska u amfiteatar pozdravlaju nas „pravi“ rimski legionari i dok se smeštamo da zauzmemo najbolja mesta, uz pogled na pozornicu, u pozadini kulja dim iz termoelektrane koja nam, onako osvetljena, uz smiraj dana, dobija neku preteću konotaciju.

Međutim, svaka pretnja nestaje kad je ansambl Pozorišta stupio na scenu, jer smo se momentalno preselili u svet Dartanjana i njegova tri saborca, u borbi protiv zlog kardinala Rišeljea.

Tri musketara predstava
Foto: Branka Pavković

Mladi glumci prosto briljiraju pozornicom, a fenomenalni kostimi i muzička podloga samo doprinose opštem doživljaju publike, koja svesrdno bodri naše junake u želji da zaštite francusku kraljicu od spletki manipulatora i pokvarenjaka koji žele da joj naude.

Nakon dva sata uživanja u bravurama novosadskih glumaca, slede ovacije publike, uz sjajan vatromet. Jedina zamerka se može uputiti na prerani tajming ispaljivanja raketa, jer su glumci bili uskraćeni za nekoliko minuta zasluženog, dodatnog, aplauza, kojima su prisutni želeli da ih nagrade.

Ukoliko već niste to učinili, ne propustite priliku da ovu sjajnu predstavu, autorke Aleksandre Glovacki, a čiju režiju potpisuje Darijan Mihajlović, obavezno pogledate u Pozorištu mladih.

Dodela nagrade Darko radojević
Foto: Luftika

Poseban kuriozitet predstavlja da je za najboljeg glumca, po odluci žirija odabran mladi glumac Darko Radojević, mada ne bi bilo nezasluženo ni da se bilo ko od njegovih kolega okitio ovom nagradom, jer su svojom izvedbom zaista ostavili publiku u ekstazi.

Vinimicium fest traje do 27. juna, zatvara se u ritmu diksilenda

Publika na Viminacijum Festu će narednih dana imati priliku pogleda još pet predstava, u  izvođenju pozorišnih ansambala iz Srbije i regiona.

Kako navodi Mihajlo Nestorović, selektor i autor festivala, prilikom selekcije predstava bio je vođen konceptom i osnovnim kriterijumom da one budu zasnovane na mitskim događajima, da se bave mitom, te pojavama i ličnostima koje vremenom postaju mit.

Tako će već danas, 22. juna, publika moći da uživa u predstavi „Kod večite slavine“, u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Centra za razvoj vizuelbne kulture Novi Sad, a sutra je na programu „Jugoslavija moja dežela/Jugoslavija moja otadžbina“ u koprodukciji Gledališća Koper Teatro Capodistria, Pozorišta Prijedor i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung.

U petak, 24. juna, na programu je „Okamenjeno more“, u izvedbi Pozorišta „Bora Stanković“ iz Vranja, subota je rezervisana za „Kaštel u jezeru“, Narodnog Pozorišta Sombor, dok je za nedelju planiran „Zaljubljeni Šekspir“ u izvedbi Beogradskog dramskog pozorišta.

Festival traje do 27. juna, kada će za svečano zatvaranje biti zadužen The Belgrade Dixiland Orchestra. Svi sadržaji na festivalu počinju u 21 čas.

Ovako živeše Bata Stojković: Prvo pozorište, pa kafana i tek onda kuća

Stanislav Beti

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

67 Shares
Share via
Copy link