Kolumne

Kada se organizuje vakcinacija u kladionicama i koji glumac će zaraditi svoj moralno čist honorar?

kladža
Printscreen

Nakon što je najavljeno da će se vakcinacija protiv koronavirusa vršiti i u tržnim centrima, pitanje je trenutka kada će se imunizacija sprovoditi i na mestima koja su tipičan primer propadanja ove države i društva. Naravno, reč je o kladionicama i kockarnicama koje u protekle tri decenije zauzimaju i unesrećuju svaki naseljeni ćošak Srbije.

Kockarski biznis cveta i buja u opštem beznađu. Protivprirodni blud je da ovu društvenu pošast zajednički promovišu uspešni sportisti, poznati glumci, starlete i pevačice i navode stanovništvo na „siguran dobitak“. Ukoliko već ne postoje zakoni koji ovakav vid destruktivne razonode mogu da obuzdaju ili zabrane, onda je reč o moralnim osnovama zbog čega jedan Rale Milenković, na primer, svoje ime stavlja u službu jednog zla koje izjeda čitavo društvo?

Rale je čovek koji se godinama bori protiv primitivnosti i bahatosti ovdašnjih moćnika, ali je svojom poslednjom glumačkom rolom ipak skrenuo sa tog dobrog puta borbe za istinu. Razume se da kladionice poseduju ogroman kapital kojim mogu da kupe svakoga čije vrednosti imaju cenu, ali ovakav potez Milenkovića rastužuje u sveukupnoj rasprodaju svega vrednoga i postavlja pitanje – šta nas još čeka?!

Niko od nas nije bezgrešan. Svako se, ko je iole sklon introspekciji, nekada posramio svojih postupaka, a još ako je nešto svesno pogrešno učinio samo zbog novca, onda to čoveku još teže pada. Glumci glume, pevačice pevaju, radnici rade, novinari izveštavaju, političari lažu, crkveni velikodostojnici daju primer duhovnosti i skromnosti… Nekada je bilo sve prosto i mnogo logičnije. Sad više ništa nema veze sa izvornim značenjem, dobro, osim političara i njihovim (pr)opisanim dužnostima.

Glumci najmanje glume, više indukuju mladost na kriminal i kocku, pevačice otvaraju usta jer glas nije ni bitan, već golotinjom nadražuju čulo vida, a ne čulo sluha. Novinari oblikuju stvarnost i selektuju informacije, čime direktno ispiraju mozak narodnom stadu koje odbija da se probudi iz hipnoze, a crkvenjaci uživaju u svim blagodetima modernog doba, plivaju u zlatu i raskoši dok njihov narod odršpan i gladan posrće u svakom pogledu.

Sramna je ovo država, a sramni smo, pre svega, mi koji pristajemo i ćutimo. To je gore i od najgore torture, mučenja i iživljavanja. Taj nedostatak otpora, jasnog stava i požrtvovanog odnosa prema svom i životu svojih sunarodnika. Malo smo pobrkali osnovne postulate.

Umesto da u nevolji ljubimo bližnjeg svoga, mi mu okrećemo obraz i glavu. Ne primećujemo, ili se samo vešto pravimo da ne vidimoSigu kuda sve ovo ide. Priželjkujemo neku staru normalnost, plašeći se najavljene nove, a zaboravljamo da je situacija i pre pandemije bila jeziva. Šta mi to priželjkujemo i šta mi to želimo od sebe i društva?

Najveća je frka da li će kafići, kafane, tržni centri i kladionice raditi. Sigurno da jeste za ljude koji žive od tog biznisa, ali da li je to zaista najveći problem ovog društva?

Najavljena je vakcinacija u tržnim centrima, kako bi narod pored garderobe i tehnike obnovio i antitela. Ova vakcinacija je pre svega namenjena ženama koje su većinski posetioci ovakvih mesta, njihovih muževa koji smorenog lica nose kese sa krpicama svojih izabranica, te očigledno niko ne misli o pravima muškaraca u doba pandemije, gorko da se osmehnem.

Niko ne misli gde je to jezgro muškog sveta u našem društvu i gde ih možete pelcovati onako na gomili dok popunjavaju sa pola mozga, ali nadasve studiozno, svoje proklete listiće, nekakvim kvotama i sistemima, u sumanutoj nadi da će im „srećni dobitak“ u život uneti radost, adrenalin i strast.

Tužna li si Srbijo mila mati. Tužna na svakom betoniranom ćošku. Posrnula si i trpeljiva prema štetočinama i parazitima koji ti uzimaju sve što je tvoja nežna priroda dala.

Aktuelna situacija sa eksploatacijom prirodnih resursa i uništavanjem svih lepota ove prelepe zemlje može se porediti sa fantastičnom knjigom „Dobro drvo“. Bezrezervno davanje dok se na kraju više nema šta dati. To nas čeka.

Sve je skupa sivo, tužno, agresivno, destruktivno u ovoj zemlji i zato vam deca odlaze u inostranstvo, a sve češće i na onaj svet činom tragičnog samoubistva. Ne žele psihološki rat i neverovatan pritisak na dušu i razum koji mi dozvoljavamo, plaćamo, gledamo i čitamo.

“Nemiri u Švedskoj – ZDRAVO. Pingvini – ZDRAVO.” Zdrav razum – ZDRAVO.

Moral je na stalnoj rasprodaji. Istinski autoriteti su na našem podneblju izumrla vrsta, a vode nas najgori među nama. Plagijatori i krivotvorci neke nove etičnosti. A mi, braćo i sestre, nismo žrtve. O ne. Mi smo saučesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu nad sopstvenim životima.

Slava nam, „junaci“.

Mozzart kladionice ucenile zaposlene obaveznim vakcinisanjem: Ili vakcinacija ili zatvaramo uplatna mesta

Share via
Copy link