Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana jedna žena umre, dok četiri obole od ovog malignog obolenja. Od kraja ove godine trebalo bi da vakcina protiv humanog papiloma virusa bude u kalendaru preporučene vakcinacije.

Kako kaže načelnica mikrobiološke laboratorije u Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku “Jugolab” Slađana Golubović, karcinom grlića materice predstavlja možda najveću enigmu u javnom zdravlju kada je u pitanju praćenje učestalosti oboljevanja i smrtnosti: “Sam podatak da se Srbija, po učestalosti nalazi na petom mestu u Evropi, posle Rumunije, Bugarske, Litvanije i Makedonije, a po stepenu smrtnosti na drugom mestu, iza Rumunije, govori koliko je ovaj problem zabrinjavajuć”.

To ne mora da bude tako, jer se karcinom grlića materice može sprečiti i to je najpreventabilnija maligna bolest.

“Evolucija prekanceroznih promena traje veoma dugo, od tri do 17 godina, što govori o tome da zaista ne postoje opravdanja da se bolest ne otkrije na vreme. Ukoliko se otkrije u ranom stadijumu, u 95 odsto slučajeva može da se spreči razvoj manifestne maligne bolesti”, navodi dr Golubović.

Ima više faktora rizika za nastanak ovog karcinoma, a glavni je humani papiloma virus.

“Humani papiloma virusi podeljeni su u dve grupe – visokorizični i niskorizični. Od visokorizičnih, smatra se da genotipovi 16, 18 i 45 u 77 odsto slučajeva izazivaju karcinom, a što se tiče niskorizičnih, genotipovi 6 i 11 izazivaju polne bradavice ili kondilome. U 70 odsto slučajeva, HPV infekcije prolaze spontano, a manji broj inficiranih žena mogu dobiti malignu bolest”.

Kada je reč o prevenciji, to su borba protiv infekcije humanim papiloma virusom, vakcinacija, skrining i lečenje prekanceroznih promena.

“Za nas je najznačajnija primarna prevencija – da ne dođe do HPV infekcije i tu je bitan rad sa adolescentima, jer su među faktorima rizika i često menjanje partnera, rano ulaženje u seksualne odnose, seksualni odnosi bez zaštite, ali i loši socijalno-ekonomski uslovi. Za karcinom grlića materice se kaže da je to bolest nejednakosti jer oko 80 odsto obolelih žena je iz nerazvijenih zemalja”.

Kako je najavljeno, od kraja ove godine trebalo bi da vakcina protiv humanog papiloma virusa bude u kalendaru preporučene vakcinacije.

“Opet se ostavlja kao mogućnost izbora da li će se vakcinisati neko ili ne. Ova vakcina je najinteresantnija za devojčice i mlade devojke koje još nisu stupile u polne odnose i nisu bile u kontaktu sa humanim papiloma virusom. U zemljama gde je ova vakcina obavezna, vakcinišu se devojčice između devete i dvanaeste godine, a takođe i dečaci. Kod nas su registrovane dve vakcine, Gardasil i Cervariks – jedna je četvorovalentna, a druga dvovalentna, koje se daju u tri doze”, kaže dr Golubović.

Prema njenim rečima, od ove maligne bolesti danas obolevaju mlađe žene. Ta granica se pomera i dok je nekada najviše obolelih žena bilo između 45 i 49 godina, sada je najveći procent obolelih oko 35. godine. Primarni skrining test za rano otkrivanje raka grlića materice je Papanikolau test.

“Test je otkriven još 1928. godine i sama činjenica da se primenjuje i danas govori o njegovoj efikasnosti. Njegova osetljivost nije stopostotna, mogu da kažem samo 50 do 70 odsto, ali sa jednim organizovanim skriningom, kada se radi jednom godišnje, sigurno je da prekancerozne promene mogu da se otkriju na vreme. Preporuka je da se jednom godišnje urade Papanikolau test i kolposkopija, a takođe bi trebalo da se vodi računa o kontroli briseva na druge infektivne agense, jer je dokazano da kao kofaktor, uz humani papiloma virus, mogu biti hlamidija trahomatis i herpes simpleks tip dva”.

Redovni pregledi imaju za cilj da promene na grliću materice pronađu rano, pre nego što nastane karcinom.

“Nakon pozitivnog rezultata Papanikolau testa radi se kontrola brisa grlića materice na humani papiloma virus. Danas se smatra da ne postoji HPV negativni karcinom. Papanikolau test otkriva atipične ćelije, ali ne i uzročnik, dok testiranjem na HPV dobijamo i koji je virus u pitanju. Zlatni standard u ovoj dijagnostici su molekularne metode koje su danas veoma razvijene i rade se rutinski u svetu, dok kod nas nažalost postoji problem cene, a to je PCR test koji može da pokaže tačno o kom genotipu HPV virusa se radi”, navodi dr Slađana Golubović.

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here