Ljubimci Magazin Novi Sad

Mitar je novosadski ulični pas koji je dobio posao, kuću i 2.000 drugara koji ga vole

Mitar-pas-
Foto: Printscreen/Facebook/Gospodja Horak/Izgubljeni/nađeni psi Novi Sad

Par tužnih očiju viri između metalnih šipki. Brkovi se trzaju u iščekivanju, uši su se naćulile, a glava se malo naginje dok dete i njegovi roditelji prolaze pored njega. Hoće li ova porodica biti ta?

Ovaj scenario se ponavlja nebrojeno puta svake godine širom Srbije. Još gore, životinje koje su izgubljene ili rođene kao lutalice osuđene su na milost ili nemilost ljudi. Neke pak, vlasnici više ne žele, pa tako i oni postaju lutalice.

Međutim, predivan gest i nesvakidašnja priča o psu iz Novog Sada koji je našao svoje mesto pod suncem u fabrici, gde je dobio smeštaj, piće, hranu i posao, pokazuje da nade za naše životne pratioce ima sve dok dobri ljudi postoje. A još uvek ih ima…

On se zove Mitar i ima svoj identifikacioni broj kao radnik. Nema gazdu, ali ima preko 2.000 drugara i drugarica koji ga maze i kojima se raduje svakodnevno kada ih ugleda. On ima svoju kuću i svoj krov nad glavom. Njega više niko neće isterati ili tući.

Mitar vam svima šalje poljupce a ovo je njegova priča objavljena na Fejsbuk stranici Izgubljeni/nađeni psi Novi Sad:

“Zdravo drugari. ‘Se sećate moje objave kako sam usamljen, da tražim dom i gazdu,i tako to?! E znate šta ima novo kod mene? Zaposlio sam se u firmi kao čuvar. U onoj firmi gde sam završio to jest gde sam napisao gde me mozete naći, ako bi hteo neko da me udomi. Zamislite pojavio se neki čovek ili žena nisam mogao da razaznam po njuhu od uzbuđenja, i ponudio mi je posao. Upoznao sam komšinicu terijerku koja je baš stara. Nismo se baš nešto u početku zavoleli jer je mislila da ću je kao i svi pre mene izujedati. A ja naprotiv! Najnormalnije sam joj prišao da se upoznamo. Ona me u početku terala od sebe režući konstantno. Kada sam bio gladan nije mi dala da joj priđem hrani. Morali su ljudi da me hrane. Elem. Pošto je ona stara i treba joj pomoc, ponuđeno mi je da zajedno čuvamo firmu. Zauzvrat dobijam hranu, piće i smeštaj.

Prvo nisam verovao svojim ušima šta me pitaju. Do juče sam lutao i bio gladan. A sad? Mislio sam da me zezaju. Pristao sam ali nisam verovao.

Dolazim sutra, ljudi moji. Čekala me kućica. Ne kartonski zaklon.Vec prava kućica. Drugarica moja koju sam zamolio da me objavi na društvenim mrežama mi je kroz dva dana sašila jorgan, da ne spavam na golom podu od kućice. Da mi bude toplije. Druga drugarica mi je kupila danas dve posude. Sada komšinica i ja imamo svako svoju posudu. Ne moram da jedem iz njene posude. Sada čekam da mi neko kupi ogrlicu i granule da se ne grebem stalno od komšinice. I onda postajem pravi pravi zaposleni pas. Inače dobio sam ime. Zovem se Mitar i moj ID na poslu je broj 9.

Hvala vam drugari na podršci i deljenju objava. Vaše molitve su uslišene. Nemam gazdu ali imam oko 2.000 i nešto drugara i drugarica koji me maze i kojima se radujem kada ih vidim.

Nisam sam. Imam svoju kuću, krov nad glavom. I niko me više neće isterati ili tući. Ljubim vas puno, vaš Mitar”, napisala je u objavi koju je pretočila u prelepu priču žena koja se na Fejsbuku zove Gospodja Horak.

Nedostatak institucionalne brige, građani pomažu

Ova divna priča je i važan podsetnik da u nedostatku institucionalne brige o napuštenim psima građani preuzimaju ključnu ulogu. Osnivaju udruženja kroz koja se bore za ova predivna bića.

Pojedinci postavljaju oglase, prave grupe na društvenim mrežama gde udomljavaju pse i iznalaze načine da ih zbrinu.

Takođe, mnogi od njih vode prave bitke sa firmama koje koje tobože zbrinjavaju pse i drže monopol u ovim poslovima. Na prvom mestu se izdvaja “Avenija MB” iz Vrnjačke Banje i izvesna “Zohigijena Aza”, kao i druge. Firme neretko menjaju i imena i svoj “modus operandi”.

U najboljem slučaju, psi koji se uhvate ostavljaju se u sumnjivim skloništima za životinje, gde su smešteni i potencijalno zbrinuti – najčešće samo privremeno. Neki od njih će biti podvrgnuti eutanaziji ili brutalnim ubistvima, o čemu su mediji i ranije pisali. Na mnogim od tih mesta, ljudi ne mogu ni da uđu u unutrašnjost pomenutih firmi.

Zbog svega toga, građani svojim zalaganjem i inicijativom su praktično jedina nada za ova bića, koja će bezrezervno pružiti svu svoju ljubav onome ko ih udomi ne tražeći ništa zauzvrat.

Pas Ganter na računu ima 500 miliona $, kada proda Madoninu kuću biće još bogatiji

190 Shares
190 Shares
Share via
Copy link