Kriza u Ukrajini se zaoštrava iz časa u čas. Najnoviji povod za za eventualno rasplamsavanje sukoba su incidenti koji su se danas (17. februar) desili na teritorijama na istoku zemlje, u oblastima koje pod kontrolom drže proruski separatisti.
Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR) su svoju nezavisnost od Ukrajine proglasile još 2014.godine, koju ona država ne priznaje. Ove dve teritorije su i dalje zvanično deo Ukrajine, ali funkcionišu kao defakto nezavisni entiteti već osam godina.
U ratnim sukobima poginulo preko 14.000 ljudi, a režim prekida vatre utvrđen je sporazumom iz Minska 2014. godine. Današnji događaji u oblasti Donbasa mogu da predstavljaju ozbiljnu pretnju narušavanju krhkog mira na ovim prostorima.
Oružani sukobi u oblasti Donjecka i Luganska, stižu oprečne informacije i međusobne optužbe
Od jutros se dve strane međusobno optužuju za oružane sukobe koji se odvijaju na području proruskih separatističkih entiteta.
Vlasti pobunjeničkih oblasti u istočnoj Ukrajini, optužuju ukrajinske snage za iniciranje sukoba ponavljanim granatiranjem teritorija koje drže pod kontrolom.
Predstavnik Donjecke Narodne Republike naveo je da je delovanje jedinica Narodne milicije na ovom području samo odgovor na prethodne ukrajinske napade. Istovremeno je pozvao međunarodne posmatrače da zabeleže situaciju na terenu i utiču na deeskalaciju sukoba.
– U protekla 24 sata situacija na kontakt liniji značajno se pogoršala. Neprijatelj, po direktnom naređenju kijevskog vojno-političkog rukovodstva, pokušava da eskalira sukob… Pozivamo međunarodne posmatrače da zabeleže agresivna dejstva kijevskih snaga i preduzmu hitne mere za sprečavanje krvoprolića u Donbasu – izjavio je Jan Leščenko, načelnik odeljenja narodne milicije samoproglašene LNR, prenosi B92.
Ukrajinska strana potvrdila je da je na njih otvorena vatra, ali negira da je odgovorila na provokacije proruskih trupa.
Istovremeno, Kijev optužuje proruske separatističke snage za granatiranje sela jednog obdaništa u oblasti Luganska. Navodno su u trenutku napada u vrtiću boravila deca, a povređeno je troje radnika. Kao posledica granatiranja stradala je i železnička stanica i depo za lokomotive, prenosi N1.
Zvanična Moskva optužuje ukrajinske snage bezbednosti za dvosatno granatiranje sela na samoproglašenim nezavisnim teritorijama na istoku zemlje.
NATO najavljuje potencijalno preraspoređivanje trupa?
NATO optužuje Rusiju da nije povukla snage, već da je dodatno raporedila 7.000 vojnika na ukrajinskoj granici povećavajući svoje vojno prisustvo. Prema tvrdnjama američke administracije, na ukrajinskoj granici je raspoređeno 150.000 ruskih trupa, što ukazuje na potencijalnu opasnost od neporednog napada.
Na jučerašnjem sastanku alijanse razmatrani su planovi za raspoređivanje novih borbenih jedinica borbenih jedinica u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Eventualno raspoređivanje NATO trupa u Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku, predstavljalo bi najveće vojno pomeranje saveza još od aneksije krima 2014 godine, prenosi B92.
– NATO je već pojačao odbrambene snage na istoku i planira dodatno pojačavanje. Odlučeno je da se razmotre opcije za dalje jačanje odvraćanja i odbrane NATO, uključujući i uspostavljanje novih borbenih grupa u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Francuska vlada ponudila je da predvodi borbenu grupu u Rumuniji – izjavio je Jens Stoltenberg, Generalni sekretar alijanse.
Lavrov: zapadni umovi i mediji su krivi za eskalaciju krize
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov optužio je “umove i medije na Zapadu” za eskalaciju situacije u Ukrajini, te da njih treba pitati i za rešenje. Lavrov je optužio upravo NATO da gomila snage.
– Cela situacija se ne razvija ovde, na ruskoj teritoriji. Ona se razvija u glavama, mozgovima i masovnim medijima Zapada, pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije. I, naravno, gospodin Stoltenberg aktivno razvija ovu situaciju – rekao je Lavrov na sastanku sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Luiđijem di Majom, prenosi Sputnjik.
EU zahteva da se sa reči pređe na dela, zasad bez novih sankcija Rusiji
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je nadu da će mir preovladati, pozdravljajući napore čelnika EU koji su razgovarali sa obe strane u pronaleženju diplomatskog rešenja.
– Rusija tvrdi da povlači vojsku, ali na terenu još nismo videli nijedan znak da je došlo do de-eskalacije. Naprotiv, vidimo da se gomilanje vojske i dalje nastavlja. Zato su nam sada potrebna dela, kako bismo verovali rečima – izjavila je fon der Lajen.
Na danšanjem sastanku lidera EU povodom ukrajinske krize neće biti razmatrane nove sankcije Rusiji, prenosi Rojters.
Podela ruskih pasoša proruskim separatistima moguć uvod za rusku intervenciju?
Rusija je po ubrzanoj proceduri podelila preko 720.000 pasoša i državljanstava proruskim pobunjenicima koji kontrolišu teritoriju u istočnoj Ukrajini. Vladimir Putin je dekret o dodeljivanju državljanstava potpisao dan nakon što je predsednik Ukrajine Zelenski osvojio izbore u toj zemlji.
Stanovnici ovih teritorija su dobili i druge beneficije. Trgovinske olakšice, pristup ruskim vakcinama protiv kovida, ali i članstvo u Jedinstvenoj Rusiji, stranci predsednika Putina, izveštava Euronews.
Podsetimo, pre dva dana ruska Duma je je pre dva dana usvojila nacrt rezolucije sa ciljem priznanja ovih teritorija od strane Rusije. Još uvek se čeka odgovor predsednika Putina.
Rusija je i svoje intervencije u Gruziji 2008. godine i na Krimu 2014. godine pravdala zaštitom ruskih građana na teritorijama tih država. U svim ovim sukobima, intervenciji je prethodila masovna podela ruskih državljanstava stanovnicima spornih teritorija. Nakon intervencije je usledilo i njihovo zvanično priznanje od strane Rusije.
Da li nas i u istočnoj Ukrajini čeka slični scenario, ili će uslediti deeskalacija situacije, vreme će pokazati.
Dodaj komentar