Dijamanti i drago kamenje oduvek su bili simbol bogatstva i luksuza, njima su optočene kraljevske krune, a nakit u koji se ugrađuju od davnina se smatra obeležjem visokog položaja na društvenoj lestvici. Međutim, neki od tih preskupih blistavih kamenčića skupo su koštali svoje vlasnike, no, tu se ne radi o novcu koji tim ljudima nije manjkao, već o – golom životu. Priče o ukletim draguljima prenose se vekovima i, nažalost, pokazalo se da nisu bez osnova, jer su se nesreće dešavale i onima koji su ih posedovali u novije doba. Postoji mnoštvo objašnjenja za to, ali sva su u domenu ezoterije i mistike. Evo, dakle, liste najozloglašenijeg dragog kamenja na svetu.

Houp

Houp

 

Jedan od najspektakularnijih dragulja u istoriji jeste Houp dijamant, lepi plavi kamen veličine oraha, težine preko 45 karata, čija vrednost premašuje 250 miliona dolara. Prema predanju, blistao je na čelu statue idola u jednom indijskom hramu, odakle ga je ukrao pohlepni monah i prodao ga trgovcu dijamantima koji ga je po relativno niskoj ceni “prosledio” francuskoj kraljevskoj porodici. Sveštenik je umro sporom, bolnom smrću, trgovca su rastrgli psi, dok su kralj Luj XVI i njegova žena Marija Antoaneta pogubljeni na giljotini. Houp je u međuvremenu nosila i kraljičina družbenica princeza Lambal koju je Francuske tokom revolucije rulja pretukla do smrti. Kamen je potom dospeo u ruke draguljara Vilhelma Falsa koji ga je preradio kako bi mu se zamentnuo trag, da bi mu ga ukrao rođeni sin koji ga je potom ubio i posle nekoliko godina izvršio samoubistvo. Dijamant je dobio ime po jednom od vlasnika, Henriju Houpu, koji je nedugo nakon kupovine izgubio sina jedinca. Tokom godina, skupoceni kamen promenio je nekoliko vlasnika i svi su tragično izgubili život, a verovatno najgoru sudbinu doživela je Evelin Meklin, bogatašica koja je čvrsto verovala da će izbeći prokletstvo prelepog Houpa. Međutim, grdno se prevarila: ubrzo nakon što ga je priključila svojoj kolekciji nakita, njen sin je poginuo u saobraćajnoj nesreći, kćerka je preminula od prevelike doze narkotika, dok joj je muž skončao u psihijatrijskoj bolnici. Dijamant je 1958. godine otkupio juvelir Hari Vinston koji ga je poklonio Smitsonovom institutu i tako prekinuo njegov smrtonosni uticaj.

Crni Orlov

Crni-Orlov

Naziva se i “Brahmino oko” jer je navodno iščupan sa statue božanstva u jednom indijskom hramu, što, je kako se tumači, glavni razlog zbog kojeg je ovaj crni dijamant od 195 carata uklet i svakog svog vlasnika “navodi” na samoubistvo.
Izvesni J.V. Paris, koji je 1932. godine doneo Orlova u Ameriku, skočio je s jednog nebodera u Njujorku. Naredne vlasnice, ruske princeze Nađa Vjegin-Orlova (po njoj je dragulj dobio ime) i Leonila Galicina-Bariatinska, u razmaku od nekoliko meseci skočile su u smrt s jedne zgrade u Rimu. Orlov je nakon toga izrezan na tri dela s ciljem da se razbije kletva: jedan kamen ugrađen je u broš, dok su druga dva završila u ogrlicama. Danas je nakit s Orlov dijamantom u vlasništvu grčkog juvelira koji ga je kupio pre deceniju i po, i tvrdi da je siguran da više ne donosi nesreću. Ipak, kada je jednoj američkoj glumici 2006. godine ponudio da na dodeli Oskara nosi basnoslovno skupu ogrlicu s Orlovom, ona je to prvo prihvatila, a zatim se iznenada predomislila. Što je sigurno, sigurno je.

Koh-i-Nor

koh-i-nor

“Onaj ko bude imao ovaj dijamant, imaće i svet, ali i sve njegove nesreće. Samo Bog, ili žena mogu ga nositi mirne duše”, piše u hinduskom spisu iz 14. veka, gde se Koh-i-Nor prvi put pominje, ali ne pod tim imenom. Ovaj dijamant od 105 karata bio je ugrađen u oko pauna koji je ukrašavao čuveni presto u Delhiju, da bi potom dekorisao turban indijskog mogula kojeg je porazio persijski Nader-šah. Moćni vladar bio je presrećan što se domogao vrednog dragulja, ali nije dugo uživao u njegovoj lepoti, jer je ubrzo nakon toga ubijen. Koh-i-nor je završio u rukama avganistanskog šaha Duranija čiji je život takođe neslavno okonnčan a potom je konfiskovan na ime ratne odštete i prešao je u vlasništvo britanske kraljevske porodice. Kraljica Viktorija dala je da joj se napravi kruna s ovim kamenom (posle njene smrti pripala je kraljici Aleksandri, supruzi njenog sina, kralja Edvarda VII), a danas je nosi Elizabeta II, dakle, samo vladarke, jer britanski monarsi veruju u predanje da prokletstvo Koh-i-nora pogađa samo muškarce.

kruna-kraljice-Elizabete

Ljubičasti Delhi safir

Delhi-ljubicasti-safir

Ovaj dragulj otkrio je pre 30 godina kustos londonskog Prirodnjačkog muzeja, koji je pregledajući zbirku minerala primetio zapečaćenu kutiju u kojoj je pored prelepog ljubičastog kamena pronašao poruku: “Ko otvori kutiju, neka prvo pročita ovo upozorenje. Ako poželi dragulj, moj savet mu je da ga odmah baci u more”. Smatra se da Delhi safir (koji je, zapravo, ametist), potiče iz hrama opljačkanog sredinom 19. veka, tokom krvave indijske pobune. U Englesku ga je doneo pukovnik Džejms Feris koji je ubrzo nakon toga bankrotirao, a istu sudbinu doživeo je i njegov sin koji je nasledio skupoceni kamen. Naredna vlasnica, operska pevačica, često je nosila ogrlicu s čuvenim safirom, ali ubrzo je ostala bez glasa koji nikada nije uspela da vrati. Prodala je dragulj piscu Edvardu Heron-Alenu, koji je šetajući planinom pao u ponor i jedva preživeo. Bio je uveren da je za tu nesreću kriv Delhi safir, pa ga je zatvorio u kutiju, zapečatio i dao na čuvanje jednoj bankarskoj porodici, s uputstvom da se ni slučajno ne otvara sve dok ne prođe tri godine od njegove smrti, da njegova kćerka nipošto ne sme da dotakne taj kamen, te da se ljubičasti Delhi donira Prirodnjačkom muzeju Heron-Alen napustio je ovaj svet 1943. godine i bankar je neotpečaćenu kutiju tri godine kasnije prosledio tamo gde mu je rečeno. Ukleti kamen ležao je u mračnom uglu Prirodnjačkog muzeja gotovo pola veka, a danas je deo izložbene kolekcije ove ustanove.

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here