Kolumne Magazin

Ubistva i sačekuše postaju svakodnevica, dok mediji i dalje veličaju likove iz „Vidimo se u čitulji“

kriminalci

Jutros je preminuo 21-godišnji A. T koga je nekoliko muškaraca sa fantomkama na glavi i navijačkim šalovima sinoć na Labudovom brdu mučki udaralo i ubadalo nožem naočigled devojke i druga sa kojima je šetao.

Nekoliko dana ranije grupa mladića predvođena sa M. Z (21) debelog dosijea smrskala je kamenom lobanju 23-godišnjem Aleksandru iz Vrnjačke Banje i on je trenutno u veštačkoj komi, lekari mu se bore za život. Izašao je da proslavi rođendan sa nekoliko drugova.

A negde između ova dva događaja 32-godišnjeg Stefana M. je iz noćne smene sačekao kolega I. N. (45) koji ga je na smrt izbo nožem.

Moguće da se desilo još mnogo toga što nisam uspela da ispratim, ali ova tri slučaja privukla su najviše pažnje javnosti i moju ličnu pažnju, jer ne mogu, nikada ni neću shvatiti kolika je to količina besa, odsustvo razuma, kakav je to nagon da možeš da ubiješ čoveka.

Da uzmeš kamen i smrskaš mu lobanju tako što si ga prethodno pozvao da izađe iz kafića, ili se maskiraš ko pička i onda ko još veća pička sa grupnom podrškom udariš na jednoga, pri tom ga krvnički ubadaš do smrti nožem.

I kakva to svađa između kolega može da bude da se mora rešiti, očigledno i završiti ubistvom. Šta to natera čoveka da uzme nož i sačeka da kolega izađe iz noćne smene da završi ubadanjem (nikako rečima i razgovorom) raspravu.

Pametna nisam, ukoliko je da bi se ovo shvatilo uopšte potrebna pamet.

Taj bes čija količina rezultira mučkim ubistvom je nešto čime bismo trebali da se detaljnije bavimo, mnogo detaljnije od svih jebenih stvari kojima dajemo značaj.

Evo, mene na primer zanima zašto Kurir koji je preneo ove vesti rame uz rame sa njima objavljuje članak o tome ko su bili opasni momci devedesetih koji su umrli mladi. Sam uvod kao da je u funkciji izazivanja “divljenja” jer oni se nazivaju žestokim momcima beogradskog asfalta koji su “menjali svoj život za legendu”.

Pritom je navedena i njihova deviza: Bolje živeti jedan dan kao kralj, nego čitav život kao crv. Pričamo o pljačkašima, narko bosevima, reketašima, dilerima čiji se intervjui konstantno vaskrsavaju. Iz meni nepoznatih razloga. Oni su očigledno ušli u legendu zahvaljući ovakvim medijima koji iako je crna hronika krcata se trude da učine da ih ne zaboravimo.

Imamo jel i slučaj Golubovića Kristijana koji je dobio ko zna koliko puta priliku da javno, u rijalitiju priča o svom kriminalnom životu, boravku u zatvoru iz kog su ga izvlačili radi učešća u tom rijalitiju, pa se uz njegove famozne priče o devedesetim plasirala pride i njegova *ebačina.

Ovako ne ide. Osim ako želimo da nam omladina apsolutno skroz totalno nagomila bes i uverenja koja ih neće učiniti jednodnevnim kraljevima već celoživotnim crvima.

Nisi kralj kad si diler, kad pljačkaš, kad batinaš, kad ubijaš. Crv si. I to je cela istina.

Nisi kralj kad sa petoricom maskiran napadneš jednog i pretučeš ga i izbodeš na smrt. Crv si.

Nisi kralj kad potpomognut grupom, kamenom smrskaš lobanju momku koji nije započeo nikakvu kavgu. Crv si.

Nisi kralj, veruj mi, kad sukob sa kolegom rešiš sačekušom i ubistvom.

I ne, niste kraljevi kad ste nasilni, kad ste “opasni momci”, kad živite na ivici zakona, kad se krijete iza fantomki, kada pretite, ubijate, kad mislite da ste sa “vrelog asfalta”. Jok, crvi ste i nećete ući u legendu.

Ova država mora pod hitno da preuzme mere (koliko je ovo jalova rečenica koja je izgubila svoj smisao u večitom ponavljanju) kojima će adekvatno kazniti nasilnike. A ne da imaš debeo dosije poznat si svima u kraju, ali si slobodan i možeš da sačekuješ i prebijaš.

Ali u svetlu predstojećih izbora čija je predizborna kampanja konstantna, malo ko od vlasti obraća pažnju na ovo.

Ljudi se ubijaju svaki dan, normalno, pa ne možemo se sad baviti svakim pojedinačnim slučajem i tumačenjem šta su uzroci istog. Predsednik igra šah po autobusima, Brnabićka se reklamira kod Ognjena Amidžića pričom kako je nikad nije neko muvao, a mediji veličaju crve i šatro biznismene, kurvu bandu, rijaliti prostake. A klinci? A jebi ga, sve to gledaju.

3 muškarca tukla studenta koji je otkrio kriminalne radnje na novosadskom Pravnom fakultetu

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

204 Shares
204 Shares
Share via
Copy link