Vesti

Trojica na jednog u maloletničkoj tuči, policija identifikovala napadače i sada nam ostaje samo pitanje: „Šta smo od dece načinili?“

kraljevo tuča
Printscreen / Collage

Snimak vršnjačkog nasilja koji je pre nekoliko dana obišao Srbiju dobio je epilog jer su se konačno saznali i počinioci. Incident se dogodio ispod gradske terase u Kraljevu još 25. oktobra, kada se grupa momaka obračunala sa jednim vršnjakom.

Dok njih nekolicina preteći okružuje dečaka, jedan iz grupe ga iznenada pesnicom iz sve snage udara u glavu te je dečak od siline udarca završio na patosu, ali pri svesti.

Kratak video objavljen je na Tviteru, a epilog je vest da je policija samoinicijativno pokrenula istragu po objavljivanju ovog videa na društvenim mrežama. Ubrzo je identifikovan napadač sa snimka, te je obavešteno nadležno tužilaštvo.

– Iako ovaj događaj nije prijavljen policiji, po objavljivanju na društvenim mrežama, policija je pokrenula istragu i vrlo brzo identifikovala maloletnike – saopšteno je iz MUP-a.

Policija je uz dečaka koji je pesnicom udario drugog mladića, privela još dvojicu sa snimka, koja se sumnjiče da su učestvovala u ovom surovom napadu.

Oduvek su tuče bile sastavni deo odrastanja, nažalost, a razlozi… Zar je ikada bio neophodan razlog? Sa pojavom i širenjem društvenih mreža, kao i decenijskim postojanjem rijaliti programa, deca su sabrala dva i dva, te su ovakve stvari sada deo naše svakodnevice.

Ono što je bitno drugačije od nekadašnjih vremena, osim što se nisu snimale ovakve situacije po kvartovima i dvorištima škola, je i nepostojanje pređašnjeg pojma viteštva da se momci razračunavaju pesnicama jedan na jedan.

Znalo se, desilo se i ostaje tu, a onda možda, ako se dobro isprebijaju, mogu i piće popiti zajedno.

Pesnice su u međuvremenu zamenile utoke i noževi, a srećom još uvek nemamo prilike da gledamo svakodnevno snimljene sačekuše, likvidacije i kidnapovanja od strane kriminalnih bandi. Ubistvo sa šina je jedna od takvih situacija, ali snimljena sa sigurnosne kamere.

Znamo da su snimali kamerom tranžiranja po Ritopeku, da nam je i sam predsednik darivao deo tog repertoara, pa nije ni čudo da su i deca oguglala na koninuirano nasilje koje vlada ovim društvom.

Možemo se sada u stilu Olje Bećković čuditi i pitati „pa kako smo dovde došli“, ali bolje da se zapitamo šta je svako od nas uradio da se ovakve stvari ustoliče kao očekivano ponašanje srpske omladine. Još bolje, da ne bi kopali po bolnoj prošlosti, ajmo u budućnost.

Šta od ovog trenutka, svako od nas pojedinačno i svi mi zajedno, možemo da učinimo kako bi sutra ovakve stvari postale retkost, izolovani incident i primer drugoj deci šta se ne sme?

Deci su od devedesetih lažni idoli Arkan, Knele, Kristijan, Giška i svi ostali „žestoki momci sa beogradskog asfalta“. Vide i klinci ko se kako ponaša, vide i ko u ovom društvu uživa zaštitu i moć, ko ima lovu, ko živi uzbudljiv život kao iz holivudskih filmova, te onda imitiraju nasilnike, ubice i lopove, umesto vredne, poštene i dosadne ljude koji na svom životnom putu ne žele nikoga da ugroze ili oštete.

Pričajte sa svojom decom i objasnite im da odrastaju u vučije doba, u vreme zla i nasilja. Recite im da su bolji od nas i da to moraju da dokažu pre svega sebi. Onda će nam svima biti makar malo bolje znajući da posle nas dolaze bar malo bolji ljudi, a ne još krvoločnije zveri koje neko može da kupi za 30 evra, litar zejtina ili kesu makarona.

Doselili se iz Beograda u Vojvodinu, žalili se na vršnjačko nasilje u školi, pa im država oduzela decu

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

91 Shares
Share via
Copy link