Srbija Vesti

Transplantacija u Srbiji postoji samo teoretski, svega 9 ljudi dobilo novi organ za godinu dana

porodjaj-bolnica
Foto: Ilustracija

Tokom prošle godine svega 9 ljudi je dobilo novi organ u Srbiji. Onih koji čekaju organ, prema zvaničnim podacima, ima 820, dok je onih koji čekaju na presađivanje rožnjače još 1000.

Imamo i 35 dece koji su na dijalizi.

Tim podacima smo ispratili jučerašnji dan – Nacionalni dan donorstva, 6. jun. Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj je u istom periodu urađeno 268 transplantacija.

Da je donorstvo sistemski problem u Srbiji ukazuju i sagovornici naše redakcije.

Iz Udruženja “Donorstvo je herojstvo” napominju da ova poražavajuča statistika ne može da se prepiše pandemiji koronavirusa, niti nedostatku humanosti kod ljudi, već isključivo nespremnosti države i njenih institucija da urede oblast donorstva i omoguće velikom broju ljudi pravo na zdravstvenu zaštitu i šansu za život.

Ovo udruženje je početkom marta Ministarstvu zdravlja predalo više od 11 hiljada potpisa prikupljenih u inicijativi “Donorstvo je herojstvo”, kao apel za hitan prijem i sastanak, te zajednički dijalog i hitno delovanje ka sistemskom rešenju ovog problema.

– Nakon nekoliko formalnih sastanka sa Upravom za biomedcinu i državnim sekretarom, i dalje nema konkretnih dela, niti akcije koji bi govorili u prilog tome da će se ova mračna statistika promeniti. Dobre namere se ne dovode u pitanje, one su stvar vaspitanja, nas interesuje konkretna posledica dobrih namera, a to je da transplantacija u Srbiji ne bude misaona imenica – rekla je za Luftiku Ivana Jović iz Udruženja “Donorstvo je herojstvo”.

Iz ovog udruženja ističu da je tokom prošle godine saglasnost od porodice preminulog za donacijom organa zatražena svega četiri puta, a da su tri porodice dale pristanak.

–  Iskoristićemo priliku da se zahvalimo svim porodicama koji su u trenutku svog najvećeg gubitka stegle srce, dale saglasnost i time promenile i produžile život ljudima čiji su dani bili odbrojani. Iz pijeteta prema njima apsolutno ne možemo reći da naš narod nije human, jer su od četiri upitane porodice, tri dale pristanak – rekla je Jovićeva.

Ona dalje napominje da tokom ove godine, dakle u poslednjih 6 meseci, nije bilo niti jedne transplantacije za ljude sa liste čekanja, a da oni koji imaju žive donore sakupljaju novac kako bi transplantaciju obavili u inostranstvu.

Kaže da je to najčešći slučaj sa onima kojima je neophodna transplantacija bubrega.

– Ti ljudi su umorni od čekanja. Dijaliza svake godine donosi nove zdravstvene probleme, njihovi donori su stariji i time je sama transplantacija rizičnija. Kako im vremena ponestaje, rešenje za svoj problem traže u inostranstvu, jer ga posle višegodišnjeg čekanja u Srbiji nisu dobili – dodala je Jovićeva i podsetila na to da se transplantacija bubrega sa živog donora u Beogradu radi od 70-ih godina, te da nije stala čak ni u ratnim devedesetim.

Važno je napomenuti da je dijaliza višestruko skuplja od transplantacije. Mesečni troškovi tretmana dijalize za 5000 pacijenata, koliko ih ima u Srbiji, okvirno iznose 4 miliona evra. Transplantacija je neuporedivo jeftinija, ali je ujedno i najbolji vid lečenja za pacijenta.

– Apsolutno ne postoji nijedan argument protiv transplantacije organa u Srbiji, a opet 6 meseci ne možemo da se pomerimo sa mrtve tačke. Ogorčeni, otpisani i neutešni pitamo se, zašto nam se ugrožava osnovno ljudsko pravo, pravo na život – zaključuje svoju priču pitanjem Ivana Jović iz “Donorstvo je herojstvo”.

Radoslav Jovičić, predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine kaže za Luftiku da je Srbija oduvek imala mali broj transplantacija, a da je pandemija koronavirusa dodatno zakomplikovala već tešku situaciju.

– Prošla godina je teško uporediva sa bilo kojim periodom. Transplantacija je stala zbog pandemije, ali ostaje činjenica da sistem nije spreman da radi transplantacije. S obzirom na podatak da su tokom prošle godine zatražene svega četiri saglasnosti od porodica preminulih, sasvim je evidentno da su zakazale institucije – rekao je Jovičić.

Na naše pitanje o tome kako je Hrvatska neuporedivo uspešnija u ovoj oblasti od Srbije, Jovičić odgovara da je Hrvatska uspela da osvesti važnost donorstva uopšte.

– Oni su najveći uspeh postigli osvešćivanjem ljudi o važnosti donorstva. Ne možete raditi transplantacije, ako nemate organe. Tako je i kod nas – kazao je Jovičić i dodao kako je u Srbiji izostala sistemska podrška kampanjama za promociju donorstva.

– Sećate se donorskih kartica? Evo danas smo u situaciji da te kartice ništa ne vrede. Čak i pored kartice, obavezno je da porodica da saglasnost o donaciji organa preminulog. Bilo je dakle, brojnih akcija, ali bez pomoći institucija one nisu dale rezultate – zaključuje naš sagovornik.

Kao sledeći problem Jovičić navodi i to da Srbija nema dovoljno uslova da uspešno i efikasno radi transplantacije.

– Lista čekanja za pejsmejker je godinu dana. Nije problem samo naći donora, već treba obezbediti sve što je neophodno da se obavi transplantacija. Srbija nema dovoljno ni donorskih ustanova gde se vrši  uzimanje organa i njihovo čuvanje za transplantaciju – kaže on i zaključuje da bi problem donorstva i transplantacija mogao da se reši isključivo onda kada se usaglase svi – i struka i država i timovi koji se time bave.

Veliboru (32) će majka donirati bubreg, ali srpsko zdravstvo opet komplikuje stvari

Ana Marković

Štreber i boem. Bosanka i Banaćanka. Novinar. Hodajući detektor laži i emiter istine. Omiljenost - miris uštipaka u 9 ujutru, selo, leto i grlati petao, crk'o dabogda.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

173 Shares
173 Shares
Share via
Copy link