Balkan Magazin

Otkriveno Titovo špijunsko gnezdo na Jadranu, pozavideli bi mu i Putin i Zelenski, a možda i Hitler

titov grad vis
Foto: Tomislav Krišto/Cropix

Reporteri Nautičkog jedra otkrili su neverovatan zabranjeni grad i Titovo špijunsko gnezdo odakle je kontrolisao ceo Jadran. Reč je o podzemnom uporištu na ostrvu Vis u Hrvatskoj, koje je decenijama bilo potpuna enegma za širu javnost.

Iako je prošlo više od četiri decenije od njegove smrti, Josip Broz Tito za mnoge je i dalje intrigantna istorijska ličnost. Svako malo saznajemo nove pojedinosti o njegovom životu, a posebna atrakcija uvek su bili tuneli kojima je bio fasciniran, pa ih je nakon rata gradio širom bivše Jugoslavije.

Složene su to građevine, prava podzemna utvrđenja, dizajnirana kako bi njemu i njegovim saradnicima pružile utočište u slučaju napada, ali i u kojima se mogla smestiti vojska, vojna mašinerija i sve što je potrebno za odbijanje svake pretnje, pišu reporteri portala Jutarnji.hr.

I svaki od tih tunela ima svoju istoriju o kojoj bi se moglo pričati danima, no jedrilica je reportere dovela do Visa, koji, kada mu se prilazi, ni sa čim ne otkriva da je upravo ovde ključno vojno uporište Jadrana i cele bivše države.

„Znate kako se kaže, ko kontroliše Vis, kontroliše Jadran“ govori Tomislav Mileis, vlasnik agencije Vis It koja već godinama turistima nudi malo drugačiju vrstu odmora. Zaljubljenik je u vojnu istoriju, kao i u Vis, pa je novinare smestio u svoj maskirni džip i krenuo u avanturu koja ih je, iako je trajala više od dva sata, ostavila bez daha.

Prenosimo svedočenje reportera Nautičkog jedra.

Sve do 1995. na Visu je bila i vojna baza, ranije Jugoslavenske narodne armije, a zatim Hrvatske vojske, zbog čega je praktično dobar deo ostrva bio „zabranjeni grad“, kom nisu mogli pristupiti čak ni meštani.

Vis tako, objašnjava nam Mileis, broji više od trideset vojnih tunela, od kojih je svaki od njih pomno dizajniran i ima svoju svrhu, od komunikacijskih prostorija gde je radio Tanjug, tada Telegrafska agencija Jugoslavije, pa sve do raketnih baza i podmorskih tunela u koje je mogla uploviti poveća vojna krstarica ili kakav razarač.

Mileis kaže da je sve počelo 1950-ih. Vis je tokom istorije, još od rimskih vremena, bio važno strateško središte na Jadranu, idealno smešten između hrvatske i italijanske obale. A u doba Hladnog rata Tito je odlučio iskoristiti potencijal ostrva.

Podzemna bolnica

Najpre je izgradio tunel „Crvene stine“. Impozantan je to tunel, služio je najviše za smeštaj komunikacije, obaveštajaca, telegrafista… Ali, u utrobi debelim zidovima opasanog tunela nalazila se i strateški važna bolnica za moguće ranjenike. Atomski odbrambeni centar ukopan je u utrobu zemlje čak 63 metra. Verovalo se da ovaj tunel bez problema može preživeti atomski napad, što je u to vreme bila glavna opasnost.

Ulazimo u danas napušteno zdanje. Nema ovde više – za to vreme – sofisticirane komunikacijske opreme, jedini znakovi civilizacije su odbačene limenke piva i grafitima išarani zidovi. Jer, tunel je otvoren i svako može bez problema doći, pa ima i onih neodgovornih kojima ne smeta zašarati ili smećem zasuti ovo neprocenjivo istorijsko nasleđe.

Ipak, koliko god zapušteni bili, tuneli i dalje dokazuju da su arhitekte ovde pokazale svoje umeće. Ventilacija je besprekorna, sistem tunela projektovan je tako da se savršeno provetrava, pa i na plus 40 u njemu vladaju idealni uslovi, nema smrada niti zagušljivosti. Ima i jasno upozorenje: „Zid srušiti u ratnim uslovima“.

„Zapravo su za sve zaslužni Englezi koji su ovde stvorili piratsku bazu. Pljačkali su neprijateljske brodove. Oni su Vis zauzeli 1812. godine, samo tri godine nakon što je stigla Austrija. Zatim je Vis zauzela Italija, pa se početkom Prvog svetskog rata za nju izborila Austrougarska, pa Jugoslavija – zaneseno nam priča autor ove jedinstvene ture.

Dokumenti iz Beograda

Izvlačimo se iz tunela, pa pričamo o počecima njegove priče. Po struci je magistar ekonomije, u Vis se zaljubio pre 12 godina jer je, kaže, obilazeći ostrva shvatio da Vis ima najlepšu scenografiju i najbogatiju vojnu istoriju. Otvorio je agenciju čiji je slogan „No bullshit holiday“, odnosno „godišnji bez sr..nja“.

„Nisam nikada hteo masovni turizam, draži mi je ovakav, pomalo robinzonski. Skupljao sam sve informacije do kojih se moglo doći. Za neke dokumente trebalo je kontaktirati i arhive u Beogradu. Čak ni neki stanovnici ostrva ne znaju dovoljno o ovom delu svoje istorije. Njima ture dajem besplatno, cilj mi je da saznaju što više. Godišnje ovom rutom prođe oko 1000 turista. Fascinira ih ta tajnovitost nekad zabranjenog ostrva, kako objašnjava.

Sedamo dalje u džip pa se zavojitim cestama vozimo prema tunelu Parija. Da bi se došlo do njega, treba se malo potruditi, ali prizor je spektakularan. Sedamnaest metara visok, 135 metara dug morski tunel nalazi se na dubini od gotovo sedam metara. Dovoljno za prijem vojnih brodova i skromnijih podmornica. Zlokoban natpis se nalazi na početku: „Zabranjen ulaz!“

Započet je 1982. godine, nikada nije dovršen, a zamišljen je kao sigurno pomorsko utočište u slučaju pretnje. Kretanje je moguće tek uskom stazom duž obe strana tunela, pa oni s vrtoglavicom pri pogledu na dubinu nisu baš srećni ovde, ali svakako se isplati.

Sledeća destinacija nam je topovska baza Nova Pošta, građena kasnih 1960-ih. Mileis nam otkriva kako se ovde 1992. nalazilo čak 12.000 vojnika JNA.

„I tu je jedna zanimljiva priča koja nikada nije adekvatno ispričana, a važna je za tok Domovinskog rata. Naime, JNA se u ovu topovsku bazu uselila kako bi mogla kontrolisati Jadran, ali domet raketa bio je vrlo velik. S Visa se moglo raketirati potez od Dubrovnika do Šibenika i Splita. Bile su to haubice nemačkog dizajna, kalibra 90, 120 i 150 milimetara. General Vladimir Barović odbio je zapovest da raketira gradove. Promenio je zapovest, Beograd je naredio povlačenje, a general je počinio samoubistvo. Njegov herojski čin promenio je rat na Jadranu i zbog toga mu u Hrvatskoj nikad nije dato priznanje, što je velika istorijska nepravda. On je svojim postupkom spasio živote brojnih civila, žrtvovao se radi drugih“, govori nam naš sagovornik.

Fort George

Uloga Visa u obrani Hrvatske kao i istorija ostrva mnogima su prava nepoznanica, te su prava meka za znatiželjnike iz celog svijeta.

Doznajemo tako kako iz topovskih baza od njihove izgradnje nikada nije ispaljena ni jedna raketa. No, talijanske snage su, kada su baze na Visu, kao i na Lastovu izgrađene, iz straha od mogućeg razaranja znale premeštati čitave flote. To dovoljno govori koliko su ove fortifikacije značile za obranu ovog dela teritorije, čak i samo psihološki.

Sati lete kao minute, a mi sedamo posložiti dojmove u simpatičnom restoranu koji je smešten u jednom od najlepših objekata na celom ostrvu. Reč je, svakako, o Fort Georgeu, utvrdi koju je britanski kralj George III. podigao ovde pre više od 200 godina.

Fort George, odnosno tvrđava George III., najveća je utvrda smeštena na zapadnom ulazu u višku luku. Izgradila ju je britanska Kraljevska ratna mornarica 1813. godine kao deo svoje kampanje na Jadranu. Nakon što je gotovo dva veka služila u vojne svrhe, tvrđava je napuštena, a sveobuhvatan restauracijski poduhvat započela je kompanija European Travel Ventures, registrovana u gradu Visu 2012. godine, koja je na tenderu dobila koncesiju na 25 godina za korištenje tog vrednog objekta.

Sve je ovde „zastalo u vremenu“. Goste dočekuju stari, drveni stolovi, bajunete, zarđali mačevi, a rustikalnom uređenju unutrašnjosti ovog svojevrsnog muzeja „šlag na torti“ je neverovatan pogled na morsku pučinu. Često se ovde odvijaju različite kulturne manifestacije, od izložbi do koncerata, a lokalno stanovništvo, kao i njegovi gosti, rado vole dolaziti u ovaj pravi mali istorijski raj.

– Imamo brojne ideje i za druga ostrva. Voleo bih ispričati vojnu istoriju našeg Jadrana, jer je uistinu zanimljiva. Drago mi je da to ljude sve više privlači – govori nam Tomislav Mileis.

Jer, da, možemo se složiti s nekima da je letni odmor dremanje na plaži nakon naporne radne godine. Sunce i more, svakako. Ali, ovakvi projekti pokazuju da turiste ipak zanima i istorijska ostavština te da je najvažnije ponuditi dobru i zanimljivu priču.

Stoga, na Visu svakako ne treba propustiti odvažiti se, sesti u terenac i prašnjavim makadamskim cestama zaviriti u ove jedinstvene tunele, baze i fortifikacije koje su obeležile nekoliko vekova područja viškog arhipelaga.

Tito: Ličnost na granici između realnosti i teorije zavere

Ana Marković

Štreber i boem. Bosanka i Banaćanka. Novinar. Hodajući detektor laži i emiter istine. Omiljenost - miris uštipaka u 9 ujutru, selo, leto i grlati petao, crk'o dabogda.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

64 Shares
Share via
Copy link