Magazin

Tatini sinovi u Srbiji vazda nose gajbice jer im teško pada očeva popularnost i medijski pritisak

zikina dinastija
Foto: Printscreen YouTube/AP Archivey, E-Stock/ Instagram printscreen

Neverovatne istorijske paralele živimo gotovo u kontinuitetu, uz vrlo kratke trenutke oduška kada zaista poverujemo da će biti bolje i da će uskoro svanuti dan kada ćemo sa sigurnošću reći da živimo život dostojan čoveka.

Jedan čovek ukrao je mladost našim roditeljima, a pokušao je da ukrade i naše detinjstvo. Jedan drugi čovek ukrao je našu mladost, a roditeljima našim krade život i poslednje godine pred neku buduću bednu penziju.

U toj njihovoj pljački ljudskih života pomogli su im i ljudi za koje smo svi mislili da su na našoj strani, na strani nade, časti i istine.

U toj sveopštoj otimačini svega što vredi pomogli su im i „mangupi u našim redovima“ koji su taj opštenarodni odušak nakon 5. oktobra iskoristili da se dokopaju javnih resursa, glavnih tokova novca i oteraju nas pravo u ruke radikalskoj najezdi koja je sve vreme disala za vratom.

Da nije tužno bilo bi smešno kako sada, sa ove istorijske distance, mnogi fenomeni dobijaju neki novi i drugačiji život i značenje.

Jedan od tih srpskih fenomena sa kraja 20. veka nastavlja se i duboko u 21. Slobodan Milošević imao je svog Marka, a sadašnji predsednik svog Danila.

Nema nikakve sumnje da nije lako biti sin predsednika države uz svu pažnju medija i očiju uperenih na svaki tvoj mig.

Sigurno je još teže ako si vaspitavan da ceniš skromnost, da ne mrziš, da budeš miroljubiv, solidaran i saosećajan sa mukama svojih bližnjih i teškom situacijom kroz koju prolaze tvoji sunarodnici.

Teško je biti okružen specijalcima koji su zaduženi za tvoju bezbednost i uz koje nemaš tu slobodu u kojoj uživaju mladi ljudi tvojih godina.

Ta specijalna pratnja vreba iz prikrajka čak i kada nosite prazne ili pune gajbe piva i vina u radnji u kojoj ste se zaposlili kako bi dokazali svoju nezavisnost od poznatog tate.

Oni su bili tu i za prvi poljubac, prvo seksualno iskustvo ili prvi mladalački nestašluk.

Slobodan, otac Markov, bio je ponosan na svog junošu za čije ime se vezuju raznorazne afere, zločini i bahatosti u vreme ratova, inflacije i kriza koje novije generacije ne trebaju ni da zamišljaju.

Slobodan ga je, kao i svaki otac, pristrasno sagledavao kao visprenog mladića koji je iz Beograda pobegao u njihov rodni Požarevac, što dalje od snishodljivih ljudi koji su bili skloni protekciji predsednikovog sina.

Zaposlio se, prema Slobodanovim rečima, u lokalnoj kafani i tu je zarađivao svoju koru hleba noseći, sada već, čuvene gajbice.

– Ja se svojim sinom Markom ponosim – govorio je Slobodan Milošević, izazivajući bes ogromnog dela stanovništva, ali i suze sažaljenja i samilosti onih drugih koji su verovali u svaku Slobodanovu reč.

Umesto sina Marka, dobili smo mladog Danila, a na mesto Slobodana stigao je Aleksandar. Naučio je Aleksandar i prostudirao vrlo dobro sve greške svojih prethodnika. Usvojio je šta „radi pos’o“, a odbacio sve ono što ugrožava režim.

Čini se da je lekciju o vaspitavanju naslednika naučio upravo od Slobodana i da je ’čeličenje’ uz fizički rad za prosečnu platu mantra koja se koristi i 30 godina kasnije.

Danilo se nije ni rodio kada je Marko nosio gajbice po Požarevcu, ali ga je, ako verujemo rečima predsednika, sačekala slična poslovna karijera.

Sam bog će razvrstati istinu od laži u mnogobrojnim aferama i pričama sa ulice o poslovima u kojima participira Danilo Vučić.

Od toga da je drugar sa pripadnicima ekipe Velje Nevolje, preko gajbica sa vinom, glasina da preuzima FK Rad sa Banjice i ekstremne navijačke grupe, pa sve do poslednje informacije koja se pojavila u italijanskim medijima da upravo on ima priličan finansijski udeo u ugovoru Dušana Vlahovića, jednog od najtraženijih fudbalera u Evropi.

Ničeg ružnog nema u tome kad se otac ponosi svojim sinom, kada vidi kako je uspeo u misiji pravljenja dobrih ljudi i kada ugleda u njegovom ponašanju sve one vrednosti koje se godinama trudio da mu prikaže kao uzvišene.

Uslov je da te vrednosti poseduje otac, zar ne?!

Divno je ponositi se svojim najrođenijim, ali šta ukoliko stvari nisu baš tako naivne i da svi ti silni novinski naslovi o sinovima predsednika zapravo nisu potpune izmišljotine.

U krajnjem slučaju, poznato je da sin sadašnjeg predsednika ima gomilu fotografija sa tipovima iz kriminogene sredine. Malo li je za naslove?

Zahvaljujući video materijalima, možemo vrlo jasno uočiti sve sličnosti nekadašnjeg i sadašnjeg predsednika, njihovih sinova, ali i naših života koji u tom magnetnom polju moći i uticaja vegetiraju, izbegavajući da se nađu na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Greška je istorijska što se Slobodanu nije sudilo u Srbiji, ali je očigledno, na osnovu svega što se u međuvremenu događalo, da kao društvo zaista nismo dostigli nivo da realno, objektivno i nepristrasno, po zakonu, sudimo svim onim „mangupima iz sopstvenih redova“ koji su se najgnusnije ogrešili o srpski narod.

Patetika usvojena iz latinoameričkih serija i dalje odlično prolazi kod najstarijih sugrađana i tu se krije ogromna glasačka moć koja udružena sa interesnom grupom raznih investitora, biznismena, batinaša i ambicioznih članova čini zaista zaprepašćujuću izbornu mašineriju, otpornu na etiku, estetiku i pravdu.

Dugo već živimo u vremenu oca i sina i slomljenog duha.

Kapetan Dragan rekao pa porekao da mu je Danilo Vučić dao 30.000 $

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


1.3K Shares
1.3K Shares
Share via
Copy link