Kolumne

Kako biste, doktore, lečili svoje dete da Vam kaže: Tata ja sam gej?

PrtSc
PrtSc

Izjava doktora Borislava Antonijevića u jutarnjem programu TV Kurir da je homoseksualizam bolest koja može da se leči, podstakla me ja da upitam doktora kako bi lečio svoje dete, ukoliko ima dete, da mu jednog dana saopšti: Tata ja sam gej.

Tata ja volim muškarca (ako je sin).

Srećan sam sa njim.

Želim da se venčamo, da usvojimo dete.

Ovo me zanima ne zato što zauzimam stranu nego zato što bih zaista volela da znam kako se to leči homoseksualizam.

Kako biste, molim Vas, otkrijte nam, lečili svog sina? Da li postoje neki lekovi na recept ili se nabavljaju preko? Da li su skupi? Može li da ih priušti sebi svaka gej osoba? Kako izgleda terapija, da li oštećuje želudac, ima li nekih kotraindikacija osim “smanjenja želje da budeš sa istim polom”? Da li se pije na prazan stomak ili uz obrok, da li je lek odobrila SZO, koliko tačno košta?

Da li se koristi doživotno, do groba, do dva metra pod zemljom kada umru i nagoni “bolesni”?

Ili možda uopšte nisu u pitanju medikamenti već oruđa? Neki debeli kaiš, batina, letva, zakucavanje eksera u ruke, noge, žigosanje užarenim predmetom po koži sve dok se “bolesni” nagoni ne isteraju iz tela? Zaključavanje u podrum, u mrak? Na lebu i vodi dok se ne izleči?

Ili je sastavni deo lečenja u odvođenju u crkvu?

Isterivanje đavola?

Bajanje kod vlaških vračara?

Kako biste lečili svoje dete kada bi Vam reklo da je gej?

Kako?

Da li biste ga zaključali u sobu? Odbacili? Odrekli ga se? Tukli do priznanja da nije više gej i da će od danas da voli samo žene?

Čula sam da ste rekli “Leči se kao i svaka druga bolest”. Kako se leči svaka druga bolest jer more je onih od kojih ljudi umiru? Hoćemo im seći na operacionom stolu polne organe? Vaditi mozgove? Presađivati od “normalnih” ljudi?

Kako?

Kažete “Psihoterapijom”. Kako psihoterapija može da poništi seksualnu orjentaciju, nagon? Kako učini da muškarca počne da privlači žena ili ženu muškarac? Ili je cilj psihoterapije da ih nauči kako da ostanu ravnodušni? Hipnoza možda? Brisanje prošlosti? Učitavanje novih informacija?

Da se razumemo, ne želim da zauzimam stranu, jer znam da ću biti pogrešno shvaćena, kao što je uvek u ovoj zemlji svako ko propagira ljubav i mir pogrešno shvaćem, ali jednostavno kao radoznalo biće želim da znam, to mi je tako fascinantno, gde se krije lek, terapija, u čemu je ključ dr Borislave u “lečenju” homoseksualizma. Ako nešto znate, vreme je da nam otkrijete.

Ni meni neće biti lako da svojoj ćerki ukoliko vidi Prajd objasnim zašto se dva muškarca ili dve žene ljube, zašto su muškarci obukli haljine, popeli se na štikle, stavili perike, zašto su im usta namazana, a zadnjice na primer u ženskim gaćicama. Ali ću se potruditi, jer njihovim skrivanjem u četiri zida neće nestati homoseksualizam, jer smatram da je to moja dužnost i verujem da ću umeti da joj objasnim a da je pri tom ne uplašim, ne satanizujem, prestravim, odvedem na pogrešan put. Uostalom sve me to čeka za masu starleta koje gole jašu u tuđim krilima na jahtama polivajući se pićem po golim silikonima. Treba objasniti zašto se na TV sa nacionalnom frekvencijom emituje rijaliti šou u kom ljudi javno opšte, tuku se, povređuju, doživljavaju nervne slomove zarad novca. I objasniti joj zašto većina stanovništva to voli da gleda. Zašto muž ubija ženu. Zašto deda siluje unuku. Zašto šestorica siluju sedam sati devojčicu.

Čini mi se da ću možda imati više poteškoća da joj objasnim ovo drugo. Zapravo, ovo drugo dok ne moram, neću ni pominjati.

Jednom me je u centru Novog Sada, kada je na izložbi fotografija na Trgu videla našminkanog sredovečnog muškarca pitala: Zašto je ovaj čika namazao usta? Zato što tako želi, odgovorila sam joj tada. Bila je trogodišnje dete, nije nastavljala sa potpitanjima. Ukoliko dođe do toga, sigurna sam da neću reći da je to bolest. Da su svi ti ljudi bolesni i da ne žele da se leče jer im je lepo da budu bolesni.

Mogu da je učim ljubavi i tolerantnosti, to ću i da radim. Verujem da čoveku otvorenog čistog srca neće biti problem da objasni detetu homoseksualizam, iako im je mnogo jednostavnije u ovakvoj klimi zasejati seme mržnje, besa, busanja patriotizmom, nacionalizmom ili čime god već u grudi (koji poziva na linč, na to mislim).

Znam da sam idealista, utopista, ali ja uvek biram ljubav, a ne agresiju. I za mene postoji samo podela na dobrog i lošeg čoveka. Ne želim da slušam: Ubij pedera! Ne želim da slušam uopšte pretnje, bilo kome. Ne želim nasilje na ulicama. Plaše me ljudi koji žele da povređuju druge ljude zbog toga što su drugačiji. U bilo kom smislu drugačiji, nacionalno, verski, seksualno…

Svako ko ima poriv ka nasilju, kakva god da mu je seksualna orjentacija za mene je pretnja. Može biti gej ili strejt. I tu se sva priča završava.

Iako se zapravo nikada neće završiti, već će se još više produbiti sa, rekla bih, ozbiljnim posledicama.

 

Molim novinarski ološ da skloni sve tekstove o petomesečnoj bebi Loli koja je žrtva sajber nasilja

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

1.5K Shares
1.5K Shares
Share via
Copy link