Nije to bila ni najveća, a ni najintenzivnija ljubav koju si osećao tada. A koju osećaš i danas dok držiš vezu kao paravan za sve svoje strahove, a pogotovo za onaj najveći. Strah od samoće. Naučiš voleti s vremenom onoga ko ti uveče sprema postelju, pije s tobom jutarnju kafu i bezbrižno ti se smeje dok te na posao ispraća sa mislima da te ima. A nema te, jednako kao što ni ti nemaš tu osobu koju biraš samo da ti pruži utehu.

Kada se ugase svetla i dođu hladne noći, čak i najlošiji parovi uspeju zagrijati postelju i ispuniti praznine velikog bračnog kreveta. Zanemarujući velike neispunjene rupe u grudima. Vremenom čovek zaboravi voleti onako ludo, naivno i predano. A nauči voleti društvo, ma kakvo ono bilo. Voliš da te neko voli i zaljubiš se u taj osećaj. Teši te i umiruje. Tera duhove i nemire, a ljubav se rađa. Barem tako to sebi kažeš. Svakako niko ne čuje tok misli.

Kada se ugase svetla i dođu hladne noći, čak i najlošiji parovi uspeju zagrijati postelju i ispuniti praznine velikog bračnog kreveta. Zanemarujući velike neispunjene rupe u grudima.

samoća-strah-usamljen

Strah od samoće veći je od ljubavi koju osećaš. Brojiš godine sitno kao zrnca peska koja ti neumorno cure kroz prste i shvataš da ne možeš da se nosiš sa zidovima prazne kuće, a na sebe praznog si već navikao. Zato dovedeš nekoga ko će svojim bojama ispuniti prostorije. Zavoliš taj osećaj otvaranja vrata znajući da neko unutra čeka. Prokleto sam ne možeš više.

Strah od samoće veći je od ljubavi koju osećaš.

Pre ili kasnije neko koga si voleo, ko tebe voli i za koga si znao da ispunjava sve pore tvoga bića ode. Ili odeš ti. Nevažno je. Možda zajedno napustite sve što ste zajedno gradili i shvatite da ste se negde usput izgubili u pokušaju stvaranja stabilnosti iz nesigurnih i lako zapaljivih emocija. A onda sebi priznaš da dve vatre u jednoj kući ne mogu da gore. Da zajedno prejaki ne opstajete i da vam oboma fali stabilnosti koji neki drugi nude i pružaju.

plamen-vatra-emocije

Pronađeš svoju vodu. Mir i oazu. Stabilnost i oslonac. Zameniš tugu za blage osmehe i vatromet emocija za tihe i retke iskre vatre koja lagano tinja. Naučiš se na njoj grejati, jer te protekla veza do temelja spržila i ne želiš se više približiti tako blizu. Ugodnih dvadesetak stepeni najavljuju prognozu, a ti znaš da je u toj sobi osećaš. U toj kući utehe i kompromisa godina što se nižu i zaborava u koji padaju svi koji su te voleli, a i ti koji si voleo one koji su te zaboravili.

Zameniš tugu za blage osmehe i vatromet emocija za tihe i retke iskre vatre koja lagano tinja.

Sada se tek sretneš negdje u mraku sa njima dok pališ blago svetlo za neke nove i utešne veze koje znače sigurnost. A i oni rade isto, jer to što vole nije osoba, već sam osećaj ljubavi i privrženosti nekome ko njih istinski voli.

Umrla je na porođaju, ali je sinu i suprugu ostavila čaroban poklon

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here