Ukoliko se zateknete u pabu u Novom Sadu sa trubačkom princezom, onda ćete je sigurno i čuti, jer ona ima običaj da zasvira gde god da se nađe, a trubu nosi uvek sa sobom. Trubačka princeza Srbije Danijela Veselinović dolazi iz Arilja, a studira na četvrtoj godini Akademijemije umetnosti u Novom Sadu. Ona za Luftiku otkriva kako je biti na čelu orkestra Danijela i šta joj traže studenti da svira u studentskom domu.
Danijela je početkom meseca marta osvojila prvo mesto sa akademskim brass kvintetom na međunarodnom takmicenju “Davorin Jenko”, a u tom brass kvintetu su njih troje koji sviraju i u orkestru Danijela.
Ovaj orkestar Broji 10 članova, od kojih je Danijela Veselinović jedina devojka, dok je među njima trojica njene mlađe rođene braće i rođaci. Ona je počela da svira trubu sa 8 godina, a sa 9 je već osnovala svoj orkestar, danas je njen sastav poznat širom Srbije.
Kako reaguješ na to što te nazivaju trubačkom princezom Srbije?
– Prvi me je čuveni Boban Marković, kad sam kao mala nastupala u Guči, nazvao trubačkom princezom. Danas me svi tako znaju, ali ja ne smatram da sam neka princeza.
Koliko je teško biti na čelu orkestra u kojem su i tvoja braća?
– Mi iz orkestra se i privatno družimo, delimo savete i sugestije jedni drugima, tako da oni ne smatraju da sam ja njima nadređena. Neko jednostavno mora biti na čelu, jer neko mora da sve organizuje što se tiče nastupa, a u našem orkestru sam to ja.
Još uvek studiraš i trenutno si u studentskom domu, kako drugi studenti reaguju na zvuk trube?
– Niko se još nije žalio zbog toga što nekad vežbam u domu, ponekad samo traže da osviram određenu pesmu, a ja onda to i uradim, pa nastavim da vežbam klasičnu muziku.
Šta najviše voliš da sviraš za svoju dušu?
– Volim sve da sviram, jer volim muziku. Nekad mi više prija da se opuštam uz klasičnu muziku, a postoje i trenutci kada uživam dok sviram nešto popularnije.
Kakve su reakcije Novosađana kada zasviraš sasvim spontano u kafiću?
– Oni se prvo iznenade, jer ne očekuju od neke devojke koja je sa društvom izašla u grad da sa sobom nosi instrument i da će da svira. Obično tako spontano napravim dobru atmosferu i svi se dobro provedu.
Koja je razlika između publike u Novom Sadu i one sa juga naše zemlje?
– I Novosađani znaju da uživaju uz zvuke trube, ali ovde se ovaj instrument ne čuje toliko kao u južnijim delovima Srbije. Mi odrastamo uz trubu, kao što vi odrastate uz zvuke tamburice, ali jedno je isto, a to je da i ova i ona publika ume da uživa u muzici.
Dodaj komentar