Za razliku od poliamorije ili višeljublja, koja podrazumeva emotivni i seksualni odnos sa više osoba uz pristanak svih partnera, pojam otvorenog braka odnosi se na vezu u kojoj jedan ili oba partnera imaju isključivu emotivnu vezu samo sa bračnim partnerom, dok se seksualni odnosi odobravaju i van te veze. Zašto se neki parovi upuštaju u takve odnose objasnila je psiholog Sunčana Rokvić.

Otvorene veze i brakovi pojavljuju se ranih 70-ih godina 20. veka, u doba seksualne revolucije i širenja svesti o individualizmu unutar bračne zajednice. Brak je oduvek imao snažnu socijalnu dimenziju, pre svega ekonomsku koja je s emancipacijom izgubila dosta na snazi, ali i dalje je ostala vrlo prisutna statusna dimenzija braka.

Prećutni pristanak na otvoreni brak

Iz prizora javno političkog života često možemo videti da je premoćna većina visokopozicioniranih zvaničnika u naizgled srećnim monogamnim brakovima, a ono što često zna da im ugrozi funkciju su medijska otkrića njihovih vanbračnih afera. Do toga dolazi zato što takvo otkriće ugrožava predstavu koju o sebi grade u javnosti, a ne zato što je supruga saznala o njegovoj vanbračnoj aferi. Naime, supruge u zamenu za status najčešće na muževljeve vanbračne afere prećutno i pristaju.

Na primer, u biografiji Džeki Kenedi, autor Kristofer Andersen tvrdi kako je Džeki znala sve o preljubama svog supruga i da se najviše bojala Merlin Monro. Da je na pozicijama moći veći ili jednak broj žena, možda se situacija ne bi previše razlikovala, ali to još ne znamo. Sunčana Rokvić je iz perspektive evolucione psihologije objasnila zašto je muškarcima princip monogamne veze teže održiv ali i zašto mnoge žene pristaju na otvoreni brak iako to zapravo ne žele.

dzeki kenedi merilin monro

Manje verni zbog praktičnih razloga

Različito ponašanje žena i muškaraca u ljubavnim odnosima ima svoje uporište i u evolucionoj psihologiji koja polazi od činjenice da je prenos gena svrha postojanja. Budući da žene nose i odgajaju decu, imaju privilegiju da biraju partnera, a muškarac je da bi bio izabran morao da postane sposoban da se brine o ženi i deci i osigura im sve što je potrebno za preživljavanje. Tako se iz obostranog interesa razvila potreba za monogamnim bračnim zajednicama. Ali, muškarci nisu uvek imali sigurnost da su oni očevi dece koju odgajaju, pa se prirodno nametnulo da ako oplodi više žena ima i veću mogućnost za prenos svojih gena.

“Iako u današnje vreme to osnovno načelo evolucione psihologije zbog jednostavnog utvrđivanja očinstva i kontracepcije deluje pomalo naivno, krucijalni princip cele te priče je takozvana ideja savanskog mozga. Naime, do evolucije mozga dolazi kad su uslovi u kojima ljudi žive stabilni i identični kroz duži vremenski period, a ljudski rod nije imao takve uslove od doba savanskog pračoveka. Zato su određeni principi funkcionisanja i razlike među polovima i dalje isti, bez obzira na to što današnji muškarci uglavnom s vanbračnim partnerkama nemaju decu i što je okolina drugačija. Iskonski principi koji funkcionišu po naučenim nagonima i dalje su realni i stvarni. Kad muškarac ima vanbračnu partnerku to mu daje vrednost, zato što tako ima više šanse za prenos gena”, objasnila je Sunčana Rokvić, psiholog koja se posebno specijalizovala za partnerske odnose.

Iskonska težnja za sigurnošću

“Brojna istraživanja su pokazala da se žene upuštaju u vanbračne odnose kad je njihovo nezadovoljstvo bračnom zajednicom jako narušeno, kad je nezadovoljna. Muškarci uglavnom izjavljuju da su zadovoljni brakom, ali da ih to ne sprečava da ostvaruju seksualne odnose i sa drugim ženama. Gledano evolucijski, razvojno kod muškaraca postoji veća potreba za seksualnim odnosima, veća žudnja. Partneri su u braku u međuzavisnom položaju, brinu se o finansijama, deci, rodbini, imaju zajedničke prijatelje i tu često ne ostaje puno mesta za seks. Dok s vanbračnom partnerkom muškarac ostvaruje relativno površan odnos, u smislu da nema toliko zajedničkih stvari o kojima brinu kao u bračnom životu, a u tim se ljubavničkim odnosima uglavnom zadovoljavaju njegove seksualne potrebe. Kad se posmatra ljubomora u odnosima, pokazuje se da muškarcima puno više smeta da ga žena prevari seksualno, dok će žena muškarcu više zameriti ako je on emotivno blizak s drugom ženom. To takođe proizlazi iz evolucionih razloga. Žena ima potrebu za sigurnošću, a to se narušava ako je muškarac blizak s drugom ženom, dok je muškarcu bitna telesna vernost njegove partnerke kako bi bio siguran da je on otac deteta.”

otvoren brak i deca

Šta treba muškarcu, a šta ženi?

Muškarci van braka obično traže seks, a ređe ljubav i nežnost. Žena uglavnom pristaje na takav odnos kad ne uspeva da se sama ostvari bez muškarčeve podrške i smatra da je bolje da u društvu i dalje uživa u statusu udate žene, uprkos što je najčešće emotivno devastirana. Sunčana Rokvić kaže da žene koje godinama pristaju da žive u takvom odnosu imaju nisko samopoštovanje.

“Neke žene sebe nisko vrednuju u odnosu na druge ljude, pa iako su varane, sretne su što je taj muškarac odabrao upravo njih za svoju suprugu i na neki način im je to povlastica. Svi mi pravimo racionalizacije i pomoću najrazličitijih opravdanja nastojimo da objasnimo zašto nam se događaju neke stvari. Imamo potrebu da naši mentalni stavovi (konsonance) budu u skladu sa našim ponašanjem, jer kognitivna disonanca nastaje kad se naši stavovi i ponašanje ne poklapaju, a to stvara osećaj nemira. Budući da je teže promeniti ponašanje nego mišljenje, kako bi se osoba izvukla od tog osećaja nelagodnosti, često promeni samo stav. Tako prevarena žena može da prigrli ideju da je njoj njen status prihvatljiv, jer misli da će supruga sve to jednom proći i da će ponovo biti samo njen. Iako su vremena drugačija i sve više žena preuzima ulogu statusa moći, ravnopravnosti, finansijske jednakosti objektivna situacija je takva da su muškarci za isti posao i dalje bolje plaćeni od žena. Stvari se ne menjaju puno, pa tako obrazovane i visokopozicionirane žene i dalje traže muškarce koje su na višem položaju ili obrazovaniji od njih i pristaju na kompromisne odnose, kao što je otvoreni brak. Evolucija ide u istom smeru i još se nismo prilagodili današnjim uslovima, jer nije bilo dovoljno vremena za prilagođavanje, budući da se stalno nešto menja”, objasnila je Sunčana Rokvić.

razvod raskid

Ženski princip i otvorena veza

Iako i žene imaju vanbračne partnere još uvek muškarci prednjače u tome, naprosto zato što im je to lakše da realizuju. U muškoj prirodi je da osvajaju i, uprkos emancipaciji, oni su ti koji započinju ljubavne odnose, pa im je time i lakše da dođu do većeg broja žena. Kad se žene zaljube, one puno češće napuštaju bračnu zajednicu. To je u velikoj meri biološki uslovljeno, jer žene žele da budu s onim s kim bi želele da imaju decu, i kad se zaljube u drugog muškarca one u pravilu ne žele sa suprugom više da imaju polne odnose, dok muškarci to mogu da odvoje. Sve su ovo uglavnom zaključci sa stanovišta evolucione psihologije, što ne znači da ne postoje otvoreni brakovi u kojima su oba partnera istinski srećna.

O starletama i kobilama

zdravakrava

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here