Saša Cvetanovski (44) iz sela Donja Trnica na opštini Trgovište, živi potpuno sam i izolovan od civilizacije. Sašina priča, nimalo nije laka.
Tokom života, bio je vredan radnik i heroj koji je učestvovao u ratu i borio se za našu zemlju. Danas, Saša živi potpuno sam, na rubu egzistencije.
– Ja sam Saša, jeste bio sam u ratu sve vreme tokom 1998/99 i borio sam se za našu zemlju, to bih uvek uradio – počinje priču Saša.
Pored oca i majke, želeo je svoju porodicu, ali mu se ta želja do danas nije ostvarila.
– Živeo sam s roditeljima, ali oni su nažalost preminuli, otac 2012. godine, a majka 2004. godine. Od njihove smrti, ja sam potpuno sam i živim sam u staroj kući.
Kako kaže, komšije nema, a za život se snalazi kako mora.
– Ove sam potpuno sam, nema ljudi oko mene. Snalazim se tako što berem šipurak trenutno, brao sam i pečurke ali ih je bilo malo. To prodam pa od toga živim. Pošto dolazi zima, drva nosim na leđima i tako ih vučem do kuće kako bih imao da se ogrejem.
Pored teške situacije, Saša ipak odoleva iskušenjima i dovija se na sve načine da obezbedi sebi što bolje uslove za život.
– Znate kako, teško je. Evo ide zima, a meni je kuća stara 300 godina i svuda su rupe. Ja novca nemam da to popravim, pa uz pomoć blata zapušavam te rupe.
Osnovne životne potrebe, uz sav rad i trud i socijalnu pomoć ne uspeva da obezbedi.
– Primam socijalnu pomoć od 8.000 dinara mesečno, i eto to što zaradim od toga živim. Pored toga, ja bih radio, ali ne mogu jer ne smem da radim teške poslove, a i kilažu težu od 20kg ne smem da podižem.
Stara sećanja, progone ga i danas. Uz svu muku koju proživljava svakodnevno, Saša neretko tokom noći sanja ono što je preživeo.
– Često sanjam rat, i sve šta se desilo. Tada je bilo jako strašno, ja sam bio u Đakovici, i tamo je bilo svega i svačega. I posle rata je bilo teško, morao si na sve da paziš, bombe, rakete i osiromašeni uranijum koji se nalazio svuda. Traume su to, ali šta ću… – priča Saša, i dodaje:
– Jedina osoba koje se zauzela za mene jeste Tamara Misirlić. Bila je kod mene i želi da mi pomogne, hvala joj mnogo, znači mi svaka pomoć.
Kako kaže, iz Centra za socijalni rad su ga posetili samo jednom, i nakon toga se nisu pojavljivali. Kada smo ga pitali šta mu je najviše potrebno, odgovorio je kratko – hrana.
Ukoliko neko želi da pomogne Saši, našem ratnom heroju, to može učiniti uplatom novca na sledeći način:
Fondacija Tamara Misirlić
Dinarski račun:
200-3453980101008-90
Devizni račun:
RS35200345398010198860
SWIFT/BIC:
SBPORSBG
Izvor: Telegraf
Sanja sama odgaja troje dece, ima rak i sina sa epilepsijom, a naša pomoć joj je neophodna
Dodaj komentar