Srbija je i ove godine, kao i svake od kada je na njeno čelo došao Alekandar Vučić, među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi, a naročito su vidljivi rezultati od kada je nesuđeni doktor ekonomskih nauka Siniša Mali preuzeo brigu o Ministarstvu finansija.
Fantastična finansijska situacija odbija mlade od pomisli da napuste svoju zemlju i krenu u potragu za boljom perspektivom, većim platama i sigurnijim društvenim prilikama koje omogućavaju višegodišnje planiranje sopstvenih života. Oni poput svojih roditelja ipak više vole da žive od dana do dana, a sada imaju slatke muke da isplaniraju na koji način će potrošiti ovih 100 evra koje im je predsednik obećao.
Zbog te darežljivosti prvog čoveka države pojavili su se i redovi ispred MUP-a u Smederevu, jer su maloletnici požurili da izvade lične karte kako bi imali pravo na obećanu ispomoć. To su sve pokazatelji kako smo se kao država i društvo ekspresno transformisali iz razrušene u progresivnu ekonomsku silu na kontinentu.
Srpski mediji bliski režimu u stopu prate euforiju ministra finansija istučići “sjajne rezultate koje je naša ekonomija dostigla u prethodnoj godini”.
– Republika Srbija će i ove godine biti među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi. Naš pad BDP u 2020. godini iznosio je 0,9 odsto, a što se tiče 2021. godine, očekujemo privredni rast od oko 7,5 odsto, prema trenutnoj fleš proceni, što je daleko iznad prvobitnih predviđanja. Time ćemo biti među najboljim ekonomija u Evropi po visini privrednog rasta kumulativno u dve godine tokom trajanja pandemije. Takođe, u 2022. godini očekujemo stopu privrednog rasta od 4,5% – stoji na Instagram profilu Ministarstva finansija.
View this post on Instagram
Koliko znače svi ovi hvalospevi ljudima koji u planiranju svog mesečnog budžeta očekuju onih 20 evra državne pomoću kao krupniju finansijsku injekciju na kućni budžet? Novih 100 evra pomoći određenim kategorijama stanovništva nakon Božićnih praznika imaju značaj dodira Isusovog.
Često se pitamo je li prokletstvo ili vrlina ta naša sklonost da olako zaboravimo sva obećanja, projekcije i strategije razvoja. Jedno od tih omiljenih u koje smo toliko nada polagali svakako spada i ono čuveno “dve do tri godine”.
Lično se više i ne sećam niti me interesuje za šta su se te dve do tri godine odnosile, ali strpili smo se toliko pa puta tri. Čini se da je ovaj period bio rezervisan samo za naprednu decu i unuke, za raznorazne gladne funkcionere, njihove nećake, zaove i svastike, a ostali su ipak morali da se snalaze kao i do sada.
To snalaženje učinilo nas je nesalomivim, ali i uspavanim među koricama šupljeg hleba. Sada se narod ponovo budi, u toku je proces, a samim tim ovakvi podaci koji se uz crveni tepih plasiraju po društvenim mrežama sve manje znače Vučićevim ateistima.
U opadanju broja verujućih, nivo rasprave dodatno se spušta na ispodprosečan nivo stranih plaćenika, izdajnika pa čak i terorista.
Dolaze izbori, pucaće se iz svih oružja, zakivaće se iz svih gumenih čekića i istina će se nemilosrdno gaziti bagerima dok se nova pobeda i očuvanje privilegija ne izdejstvuje za svu njihovu decu.
Šta nam i koliko znači što smo prvi u Evropi, među najboljima ili najgorima onoga trenutka kada sa polupraznom korpom stanemo na kasu supermarketa, sednemo u omiljenu kafanu ili otputujemo u posetu rodbini, a onda shvatimo da nemamo dovoljno sredstava da iznesemo neke najosnovnije prohteve?
Setimo se kako se prošlog leta razgrabio paradajz u Leskovcu ili kako se u roku od 35 sati preko dva miliona građana prijavilo za pomoć od dva puta po 30 evra. To je mnogo realnija slika od ove koju nam serviraju ministar finansija i njegov šef preko društvenih mreža i nacionalnih frekvencija.
Dok gledamo datume u januaru mesecu i hvatamo se za glavu kako izgurati do njegovog kraja, možemo samo da se prepustimo maštanju očekujući da će se desiti čudo koje će nam omogućiti da uskoro mnogo mirnije živimo bez užasnog stresa i pritiska elementarnog preživljavanja.
U svakom slučaju, čestitamo svima na uspehu srpske ekonomije koji nema nikakvog dodira sa vašim novčanikom. Čestitamo inflaciju i sva najavljena i još uvek skrivena poskupljenja. Čestitamo zlatno doba svima vama ekonomskim tigrovima koji i dalje živite po staroj recepturi “biće bolje”. Zašto ne bismo verovali čoveku koji je prevarom stekao svoju doktorsku titulu? Možda zaista i zaslužujemo da našu ekonomiju leči upravo jedan takav vrsni stručnjak.
Moj školski drug Siniša Mali je postao klasična žrtva izliva vlasti u mozak
Dodaj komentar