Magazin Novi Sad

Spens je bio grad u gradu, sve što smo „dobili“ šoping-centrima, sve smo to imali

spens

Za SPENS me vežu mnoga lepa sećanja, mahom iz 80-ih i 90-h godina prošlog veka. Prve slike su mi vožnje besnim ‘ponikama’ po još nezavršenom kompleksu sportsko-poslovnog centra sa drugarima iz osnovne škole.

Nakon toga odlasci na treninge odbojke sa ekipom iz zgrade, gledanje tada tek punoletnog Divca kako na pripremama košarkaške reprezentacije zakucava iz dvokoraka koji je započeo na obodu centralnog kruga.

Srednjoškolska omladina se zimi, a i leti, okupljala u „Kadici“… Uvek si mogao naći nekog poznatog… Klizalište, kuglana, bazen, sportske sale, bioskop, galerija, Gradska kafana, prodavnice tehničke opreme i butici, mali grad u gradu, sve što smo naoko „dobili“ šoping-molovima, sve smo to imali, samo što to ne pamte oni kojima ne odgovara činjenica da su pre nacionalnog buđenja generacije novosadskih školaraca stasavale baveći se svim dostupnim sportovima, kao što su na Radničkom univerzitetu išli na kurseve stranih jezika i raznih doškolavanja i obuka.

Krajem 80-ih i 90-ih pamtim ga po svirkama u „Kazini“, Velji Macutu, tadašnjem uredniku kulturnih dešavanja, koliko se sećam, koji je tadašnjim novosadskim bendovima obezbedio da vežbaju u jednoj od hokejaških svlačionica, Zaretovoj zdravici na nekoj od godišnjica benda, na kojoj je, nakon što smo se iskrivili od smeha, na pitanje šta ćemo raditi jednog dana kada omatorimo i ne budemo više svirali rekao – „Pa ići ćemo na kuglanje.“

Već 90-ih je SPC Vojvodina počeo da propada iz recimo opravdanih razloga, a taj raspad se nastavio i posle 2000-e.

Postao je partijski plen, sisale su se pare i kukalo o tome kako je nerentabilan i nije ulagano ni minimalno potrebnih sredstava za održavanje, a pri tome ništa nije učinjeno da se prilagodi vremenu u kojem živimo. Postao mi je simbol naše modernizacije, koja je zarobljena od strane parazita.

Poslednjih godina je postalo aktuelno pitanje opstanka objekta, postavljeno od strane za napredak života grada i građana nesposobnih gradskih vlasti, pri tom veoma sposobnim da maknu društvenu kintu, uz ponavljajuće floskule o nerentabilnosti, dok polovina lokala već deceniju i više zvrji prazno. Lakše je prodati ili srušiti zajedničku babovinu i turiti pare u svoj džep, nego održavati na dobro svih.

Da se ne lažemo, nije samo poslednja u nizu od naroda otuđenih vlasti glavni krivac, sve je to uzročno-posledično vezano za njihove prethodnike i generalnu situaciju u zemlji, a rekao bih i velikim delom u svetu, i koncept moderne politike – obesmišljavanje svega zdravorazumskog, potiranje civilizacijskih tekovina, izjednačavanja društveno progresivnih i štetočinskih stavova i umesto države kao servisa građana vladavina oportunista bez časti i morala.

Nadam se da će Spens kao objekat preživeti i ova bolesna vremena i da će se u skorijoj budućnosti vratiti u stanje prvobitne namene. Ne treba nam za omladinu više kafića, kladionica i potrošačkih objekata, potrebni su svima dostupni sportsko-rekreativni prostori, treba nam u gradu bar još tri Spensa.

Autor: Vladimir Radusinović Radule, Atheist Rap

Redakcija Luftika.rs

komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

511 Shares
511 Shares
Share via
Copy link