Poslednjih dana svi muku mučimo sa invazijom smrdibuba u našim domovima, baštama i na terasama. Kao da ih je svake godine sve više i kao da nema više ni jednog jedinog mesta na kojem možemo biti “bezbedni”.
Iako nisu agresivne i ne predstavljaju nikakvu opasnost po ljude, mnogi ih se groze, a poneki i plaše. Pri pokušaju hvatanja, u samoodbrani mogu da luče specifičan neprijatan miris. Stručnjaci kažu da ne postoji efikasan sistem zaštite od tih insekata.
Ova vrsta braon-mramoraste stenice, poznate u narodu kao smrdibuba, u Srbiji je registrovana prvi put pre pet godina u Beogradu i Vršcu da bi se kasnije razmnožila u celoj zemlji u urbanim sredinama, parkovima a kasnije i na njivama. Stručnjaci kažu da je u našoj zemlji našla povoljne uslove za razvoj, prenosi RTV.
– Posebnu pažnju privlači u urbanim sredinama kada traži mesto za prezimljavanje, a to su najčešće bilo kakvi zidani objekti, šupe, a posebna populacija živi i u parkovima. Otporna je i na niske temperature – kaže Aleksandra Konjević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Stručnjaci kažu da se u urbanim sredinama sve više javlja potreba za njihovim uništavanjem, ali napominju da građani ne bi trebalo samostalno da upotrebljavaju hemijske mere zaštite i dodaju da ne postoji efikasan metod njihovog suzbijanja.
– Ono što se ne preporučuje jeste da građani mehaničkim metodama suzbiju smrdibube i da nikako bez stručnjaka ne rade hemijske mere zaštite – dodaje Konjević.
U našoj zemlji ne postoji prirodni neprijatelj za smrdibubu, a iz Kine odakle je došla putem transporta, uništava je prirodni predator, saznaje RTV.
10 urnebesnih metoda kako se srpski studenti bore sa najezdom smrdibuba
Dodaj komentar