Čuveni trojac Anja, Strahinja i Šnjur postali su bogatiji za još tri člana – šestomesečne blizance Adu i Ogija i još jednog psa Budu. Njih šestoro odlučili su da dok deca ne krenu u školu, život provode u kamperu od pet kvadrata, putujući po svetu.
Anja Vuković i Strahinja Tanasković pre nekoliko godina napustili su standardan način života, dali su otkaze na poslu i u svom kombiju “Domobilu” započeli nomadski život, ili kako oni vole da kažu – počeli su da žive.
Oni su nekoliko godina proveli putujući u svom vozilu koji su preuredili kako bi komotnije živeli u njemu, ali su ga nedavno prodali i novac donirali za lečenje malog Mihajla Cvetojevića. Sada, nekoliko meseci kasnije, par je rešio da se proširi i umesto kombija, svoju avanturu započne u kamperu.
– Zaljubljeni smo u ideju da svoju kuću nosimo sa sobom i da možemo da je parkiramo na samoj plaži na Krfu, ili recimo ispred vodopada na Staroj Planini ili čak u centru Londona – počinje Anja svoju neobičnu priču.
Ovaj poznati dvojac svoja iskustva sa putovanja redovno objavljuje na svom Instagram profilu Whatifness na kom ih prati skoro 40.000 ljudi, a par je nedavno pokrenuo i Jutjub kanal gde su nam u jednom od videa pokazali kako je izgledao proces renoviranja njihove nove kuće na četiri točka.
View this post on Instagram
Kupili su polovno vozilo i odlučili da ga sami renoviraju, mada ništa drugo od njih nismo ni očekivali. Ceo prostor uredili su sami, a velika pomoć su im bili njihovi roditelji koji su uskakali u pomoć i čuvali bebe dok su oni sređivali vozilo.
Anja je bila zadužena za farbanje nameštaja i dekoraciju, dok su Strahinju čekali malo grublji radovi poput skidanja starog linoleuma i menjanje poda.
Pošto je unutrašnjost kampera obložena materijalom koji se teško farba u početku su morali da nanesu prajmer, kako bi se boja bolje primila. Odlučili su se da njihov novi dom bude u belim i maslinasto zelenim tonovima.
Oni su belom bojom ofarbali deo gde su kreveti i prostor za odlaganje, dok su kuhinjski elementi u maslinasto želenim tonovima. Stari dušeci na trpezariskim klupama presvučeni su eko kožom, a istrošeni pod dobio je potpuno nov izgled. Slavina u kuhinji dobila je nov, moderan dizajn, a pomoću spreja promenili su i boju radne ploče na kojoj se nalazi i šporet.
– Trebalo nam je oko mesec dana, a najveći izazov je bio uklopiti svo to mukotrpno farbanje sa čuvanjem naših šestomesečnih blizanaca. Svaki dan smo, makar i po pola sata, dok neko spava, uradili mali deo. Inače, ovakva prepravka može maksimalno za sedam dana da se završi – kaže Strahinja.
Plave fabričke zavese, promenjene su svetlo rozim, a dušeci na krevetima presvučeni su novom tkaninom. Svi materijali kupljeni su u lokalnoj prodavnici, a glavnu reč pri izboru boja i dezena imala je Anja.
Kada je sređivanje završeno, avantura je mogla da počne.
Iako je mnogima ovakav način života nezamisliv, Anja i Strahinja kažu da svoju slobodu ne bi menjali ni za šta na svetu. Njihovi prijatelji već su se navikli na njihovu kuću na točkovima, a na ovu ideju polako se privikavaju i njihovi roditelji.
– Mislimo da su se naši roditelji potajno nadali da ćemo sada, kad smo dobili decu, naš život u kombiju zameniti za onaj u “pravoj” kući, ali mi mislimo da deca, pa čak i mala, vole prirodu, i vole da budu uz svoje roditelje koji su srećni. Tako da smo odlučili da ništa specijalno ne menjamo, samo da uzmemo veće vozilo – kaže Anja.
Ukoliko ste posle njihove priče i vi pomislili da biste mogli da započnete ovakav život, Anja i Strahinja vas upozoravaju u šta se upuštate.
– Ponekad ume da bude veoma teško. Neki komfor je definitivno smanjen. Tako da i nije za svakoga. Ali ovaj život je idealan za one koji rado menjaju malu kvadraturu za nepregledna prostranstva koja mogu da nazivaju svojim dvorištem ako se odluče da putuju odnosno žive na ovaj način – kažu oni.
Mi smo se, međutim, zapitali kako je živeti nomadski život u Srbiji u tako malom prostoru sa dve šestomesečne bebe i dva psa, piše Telegraf.rs.
– Nama je prelepo. Imamo sve što nam treba. Kada provedemo po pola godine i više u tako malom prostoru i kad se onda vratimo u normalnu kuću, sve nam se čini nepotrebno veliko i pretrpano stvarima koje nisu esencijalne – kaže Strahinja.
Na pitanje koja je najveća prednost života na točkovima oni izdvajaju činjenicu da sami birate gde će vam sutra biti dvorište, a ljubav prema putovanjima i prirodi planiraju da prenesu i na svoju decu.
View this post on Instagram
– Ako vam se sviđa da recimo imate stan u Perastu ili da vam dvorište gleda na Atlantik, ovo je, barem za nas najlakši način da se to i postigne. Smatramo i da će će biti vrlo zdrava priča za odrastanje naše dece, jer će puno vremena provoditi u prirodi, upoznajući razne zanimljive predele, ljude, kulture, običaje… pa će naučiti brdo dobrih stvari u ključnom periodu za njihov razvoj. Najveća mana je, barem za nas, to što zbog ograničenog prostora, ne možemo da ponesemo sve lepe stvari na koje usput naletimo – kaže Anja.
Oni već nekoliko godina žive na točkovima. Starim kombijem su obišli veći deo Srbije, delove Grčke, Španije, južne Italije, zatim nekoliko mediteranskih ostrva, Portugaliju, Francusku, Englesku, prošli su i put od Belgije, preko Holandije, Nemačke, pa nazad do kuće i to u sred zime po najgorem minusu.
Pored suvenira, fotografija i snimaka oni sa ovih putovanja nose i prelepe uspomene, ali i anegdote koje jedva čekaju da ispričaju svojoj deci.
– Jednom sam na pumpi zaboravio da izvadim pištolj iz rezervoara za naftu, krenuo i otkinuo ga. Karma došla po naplatu pošto smo dan pre toga umrli od smeha nekoj ženi kojoj se isto to dogodilo – kaže Strahinja.
Dok su nekoliko meseci živeli na ulicama Londona zbog malo nepažnje deblji kraj je izvukao njihov kućni ljubimac.
– Zaključali smo vozilo sa sve ključevima i našim jazavičarem Šnjurom unutra, pa smo morali da ga obijamo – nastavlja svoju priču Strahinja.
U trenucima besparice, plaćali su usluge u raznim valutama, na primer vulkanizera flašom proseka u Italiji, a na Šri Lanki su zarađivali prodajući krem bananice.
– Rešili smo problem i podsetili se naše mantre po kojoj se često vodimo – “Ko ne rizikuje, ne pije šampanjac“ – kažu oni.
I kada su postali roditelji nisu odustali od svog načina života, međutim priznaju da će bar dok blizanci malo ne porastu morati da uspore tempo.
– Krenućemo polako i nećemo se pomerati svakih nekoliko dana, kao što smo ranije radili. Sad ćemo lagano da se uputimo na neko lepo mesto i tu bacimo sidro na malo duže vreme, dok ga skroz ne istražimo – završavaju svoju priču Anja i Strahinja.
Mi smo im na kraju poželeli srećan put, uz obećanje da će nam se uskoro javiti sa nekog novog mesta, puni uzbudljivih priča i pozitivne energije po kojoj su prepoznatljivi, piše Telegraf.
A i mi jedva čekamo njihove dogodovštine, pridružujemo se.
Olivera se zaljubila u Jovana čim ga je videla, iz ravnice se odselila na Goliju i rodila 6 dece
Dodaj komentar