Magazin

Još jedan serijski silovatelj izlazi iz „srpskog Alkatraza“, Mega monstrum odslužio pola kazne

Sasa-Mega-830x0
Foto: MUP Srbije

Nedavni izlazak iz zatvora višestrukog silovatelja Igora Miloševića upalio je alarm među stanovnicima Srbije, a svoj doprinos i pečat celom slučaju dao je i urednik Informera Dragan J. Vučićević.

Ubrzo nakon sramnog intervjua Milošević je ponovo uhapšen, a sada se po svemu sudeći sprema još jedan skandal jer je pitanje vremena kada će još jedan višestruki silovatelj Saša Mega završiti svoju robiju.

On u ovom trenutku samo čeka kada će izaći na slobodu.

Saša Mega (42), jedan od najmonsrtuoznijih Srba, osuđen je na 20 godina zatvora u julu 2012. godine zbog četiri silovanja koja je počinio 2009. godine u Beogradu.

Do novembra 2014. bio je u Zabeli, a onda je prebačen u zatvor u Padinskoj skeli, takozvani „Alkatraz“ – inače poznat i kao najteži zatvor u Srbiji.

U njemu su smešteni osuđenici koji leže za najgora krivična dela, a i oni koji ne mogu da se uklope u okruženje sa ostalim robijašima.

Silovatelj kakvog Srbija ne pamti

Saša Mega je napadao svoje žrtve pod dejstvom alkohola i narkotika, stavljao im je nož pod grlo.

– Ja sam alkoholičar i narkoman. Na sve sam se navukao u zatvoru. Ne sećam se roditelja, ne znam gde mi je otac, majka mi je ubijena dok sam bio dete. Odrastao sam u domu u Zvečanskoj i hraniteljskoj porodici – izjavio je Mega u policiji nakon što je uhapšen u decembru 2009. godine u vozu na liniji Beograd-Pančevo.

Tada je krenuo kod brata koji živi u Pančevu, a kod sebe je imao nož koji je koristio nad žrtvama.

Mega je prvu žrtvu silovao kada je imao 17 godina. Upućen je u Kazneno-popravni dom u Kruševcu. Izašao je 1999. godine i ponovo je silovao.

Potom je u 2004. godini na veoma grub i ponižavajući način silovao jednu ženu, za šta je osuđen na četiri godine.

Čim je izašao iz zatvora, odmah je ponovo počeo da siluje. On je nakon hapšenja krajem decembra 2009. rekao policajcima da je „nagon za silovanjem jači od njega!“

– Svaki put kad sam izlazio iz zatvora, napadao sam žene. Čim ih vidim, moram da ih silujem – kazao je inspektorima.

Saša je poslednji put uhapšen zbog sumnje da je silovao četiri žene i pokušao jednu. Optužen je da je seksualno zlostavljao dve devojke u Deligradskoj i Hercegovačkoj ulici kod stanice, ženu na Dorćolu i jednu na Novom Beogradu.

Priznao je i da je 19. decembra u naselju Braće Jerković napao jednu devojku, ali da ga je u toj nameri osujetio prolaznik.

I dok je Srbija potpuno zaboravila na ovog monstruma, on je već odslužio pola svoje kazne i strpljivo čeka da izađe na slobodu.

Najčešći recidivisti

Psihološkinja Dragana Ivanović, koja je detaljno objasnila kolika je mogućnost da prestupnici poput Mege ponove zločin, kao i da li je proces njihove resocijalizacije nakon zatvora moguć:

– Struktura osoba koje siluju je takva da oni u vrlo kratkom periodu, nažalost, ponove svoj prekršaj i vrlo brzo se vrate u zatvor. Silovatelji su jedni od najčešćih recidivista, oni izađu na slobodu i ne prođe možda ni mesec dana, a oni ponove zločin – kazala je.

Ivanović je objasnila i da se u ovakvim slučajevima zapravo radi o poremećaju ličnosti i da takve osobe poput silovatelja ne mogu da suzdrže svoj nagon.

– Njima nije važan seksualni odnos kao takav, njima je bitno da uživaju u nanošenju bola i u nemoći žrtve – kazala je sagovornica portala Srbija Danas.

U ovim slučajevima psihoterapije nisu dale priželjkivani rezultat.

– Psihoterapija ima vrlo slab rezultat, najbolje je ukloniti ih iz društva, produžiti zatvorsku kaznu, to se najbolje pokazalo – zaključila je Dragana.

Marijin zakon

Advokat Jovica Radovanović je objasnio da li postoji određeni protokol kroz koji okrivljeni prolaze pre nego što izađu na slobodu, kao i nakon puštanja iz zatvora.

– Ukoliko se radi o delu silovanja u kojem je žrtva punoletna osoba, ne postoje protokoli, procene psihijatara – jednostavno ponšanje je kao prema počiniocu bilo kog drugog krivičnog dela. On je osuđen na određenu kaznu, kada ta kazna istekne on je jednostavno slobodan čovek, kao i svaki drugi učinilac krivičnog dela posle održane kazne. Međutim, kada je žrtva krivičnog dela maloletna, u našem zakonu desile su se novije promene, te je uspostavljen Marijin zakon 2013. godine. Njime je uspostavljen niz mera koje se primenjuju kada silovatelj bude pušten na slobodu – naveo je Radovanović.

Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, u srpskoj javnosti poznat pod kolokvijalnim nazivom Marijin zakon, je zakon koji je donesen u Srbiji 2013. godine i kojima su propisan strože mere kontrole nad osuđenim počiniocima krivičnih dela protiv polne slobode prema Krivičnom zakonu Srbije.

Ime je dobio po Mariji Jovanović, osmogodišnjoj devojčici iz Starih Ledinaca kraj Novog Sada koja je 26. juna 2010. ubijena od strane počinioca koji je pre toga bio osuđivan za seksualne delikte prema deci i maloletnicima.

Nakon zločina otac nevino stradale devojčice je pokrenuo inicijativu za donošenje zakona koji bi za svrhu imao sprečavanje sličnih događaja u budućnosti.

Nju su na kraju podržale sve srpske političke stranke i najveći deo javnosti, te je u Skupštini donesen jednoglasno.

Advokat Radovanović se osvrnuo i na nadzor koji prekršajno lice ima nakon puštanja na slobodu.

– Što se tiče nadozra osoba koje su odslužile kaznu zbog nedozvoljenog polnog odnosa, zakonom je regulisan, ali samo ako je žrtva bila maloletno lice. U tom slučaju postoji niz različitih – obavezno javljanje nadležnom organu policije i uprave za izvršenje krivičnih sankcija, postoji takođe zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica – vrtići, škole i slično. Krivično gonjeni su takođe u obavezi da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove, da obaveste nadleže organe o promeni prebivališta ili radnog mesta, kao i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo, a sve te mere uokvirene su Marijinim Zakonom – obrazložio je advokat.

Strah građana opravdan

O tome kako bi mediji u Srbiji ovog puta trebalo da se postave prema ovoj situaciji govorio je Igor Jurić osnivač Fondacije „Tijana Jurić“.

– Granica treba da bude ne samo tamo gde je novinarska etika već gde je granica ljudskosti. Svaki novinar koji danas objavljuje tekstove koji govore o žrtvama silovanja, ubistava, nekog vida zlostavljanja, moraju razmišljati o onima koji su trpeli zločin i njihovim porodicama, šta će oni osećati u tom trenutku i kako će podneti ono što pročitaju – kazao je on dodavši da se nada da nam se neće ponoviti intervju sličan onom koji je uzdrmao srpsku javnost.

Na pitanje kako bismo mi kao društvo mogli da reagujemo i zaštitimo se kada prestupnik bude na slobodi, Jurić je izjavio da je vrlo nezahvalno govoriti o tome u ovom trenutku.

– Mi kao građani nemamo prava da uzimamo pravdu u svoje ruke. Nikako. Sa druge strane, objektivan je i opravdan strah građana. Zato se iskreno nadam da će država u sklopu najavljenih pooštravanja kazni za seksualne prestupnike, voditi računa i o kontroli onih koji se nađu na slobodi.

Sa druge strane, nakon lošeg iskustva sa prethodnim silovateljem koji se našao na slobodi, siguran sam da će naša policija naći način gde će kontrolisati kretanje drugih koji se pojave na slobodi nakon odslužene kazne.

A na nama je da se čuvamo i vodimo računa o svojoj deci na način da ćemo ih upozoravati da povedu više računa kada se kreću u nekim kasnim satima u svojim sredinama, da ne idu sami, da ih sačekamo i budemo uz njih što je češće moguće – kazao je Jurić.

Osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ zaključuje i da bi trebalo razmotriti stvaranje registra svih silovatelja u našoj zemlji, uz obavezu da bude javno dostupan, takođe je dodao i da sistem kontrole osoba posle puštanja povratnika za teške zločine na slobodu nije bio na nivou koji zaslužuju počinioci tih krivičnih dela:

– Do sada se sve svodilo bukvalno na telefonski poziv, a praksa i iskustvo pokazuju da oni moraju konstantno prolaziti kroz psihološka testiranja, razgovore, pa ponekad i praćenje kretanja – navodi on.

O tome da li su nadležni organi dužni da javnost obaveste o datumu izlaska okrivljenog za nedozvoljeni polni odnos Jurić je izjavio da nadležni organi nemaju obavezu po zakonu da to rade, ali da snose odgovornost ukoliko se takvi ljudi puste bez ikakvog nadzora na slobodu.

– Zato bi bilo važno da se i kroz mogućnosti obezbeđivanja egzistencije, rada u nekim kontrolisanim uslovima i na kraju praćenja i kontrole kretanja to velikim delom rešilo.

Zato sam posebno nestrpljiv po pitanju najavljenih izmena KZ i mogućnosti uzimanja eventualnog učešća u radnoj grupi koja bi radila na upravo načinu sprovođenja zakona nad počiniocima ovih krivičnih dela – završava Jurić.

Vučić tražio povećanje kazni

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom onom haosu zbog objavljivanja intervjua sa Igorom Miloševićem, baš tada zvanično podneo Vladi i predsednici Vlade akt za izmenu krivičnog zakonika u nekoliko odredbi.

Naime, predsednik Srbije konkretno je tražio povećanje kazni za silovatelje, za obljubu nad detetom i nemoćnim licem.

– Do sada je bilo od 5 do 12 godina, a moja inicijativa je da od sada bude od 5 do 20 godina. Sa mogućnošću doživotne robije.

Ako je delo učinjeno prema detetu, kažnjavaće se najmanje 10 godina, do doživotne robije. Najteže kazne sam predvideo. Imali smo i obljubu zloupotrebom položaja, koja će sada biti od 6 meseci do 5 godina. Dakle sve kazne su podignute – rekao je svojevremeno Vučić i dodao:

– Upetostručio sam u mom predlogu minimalnu kaznu, a za najteža dela smo ih izjednačili sa najtežim ubicama. Ako je nastupila smrt deteta, kažnjavaće se najmanje 10 godina do doživotne robije.

Ranije se za nedozvoljene polne radnje kažnjavalo novčanom kaznom i zatvorom do tri godine. Brišem novčanu kaznu, i nadam se da će Vlada da prihvati – rekao je on.

Vlada Srbije podržala je inicijativu predsednika Aleksandra Vučića za izmenu krivičnog zakonika.

Sud ćuti

Isti portal kontaktirao je zbog Mege Prvi osnovni sud u Beogradu sa ciljem dobijanja više informacija o slučaju eventualnog puštanja i okolnostima pod kojim bi se našao na slobodi višestruki silovatelj Saša Mega.

Iz ovog suda novinari su upućeni na Drugi osnovni sud sa obrazloženjem da je to njihova nadležnost, međutim ni tamo nisu dočekali odgovor, čak ni posle pune dve nedelje.

Inspektor Dragan J. Vučićević u misiji spašavanja Srpkinja produbljujući traume žrtava

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

1 Share
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap