Magazin

Zašto ne možemo da vidimo lice manijaka optuženog za silovanje učenica škole jahanja?

silovanje-kaskader-skola-jahanja
Foto: Instagram

Zašto ne možemo da vidimo lice manijaka od 68 godina koji je priveden pod sumnjom da je izvršio krivično delo silovanje, pokušaj silovanja, nedozvoljene polne radnje?

Gde je lice?

Zašto ne možemo da vidimo kako izgleda čovek koji se tereti da je silovao sedamnaestogodišnju devojku, učenicu škole jahanja čiji je bio trener?

Lice koje se tereti da je prisiljavalo deset (trenutni broj) devojaka na nedozvoljene polne radnje, koje ih je pipkalo, obraćalo im se napaljeno, ljubilo ih na silu u usta, “sa ili bez vilice”, koje je “savetovalo” da svrše na konju jer će tako bolje da jašu.

Znamo da je M. Đ, da ima 68 godina i da je “kaskader koji je obeležio istoriju jugoslovenskog filma”, nekadašnji vlasnik konjičkog kluba u Lipovačkoj šumi MBM, a potom trener. U vestima pišu “muškarac”.

Ne, on nije muškarac, čovek koji je u stanju da uradi ovako nešto je pi*čkica, pardon bolesna pi*kica koja je koristila svoj uticaj, poverenje roditelja, učenica škole jahanja, svoj autoritet, preku narav, lukavstvo da zadovoljava svoje bolesne nagone.

Magla preko lica, da ne vidimo trenera koji je sve devojke i devojčice zvao “ćomićka”, a kada su odlazile iz kluba “narkomanko” i “ku*vetino”, međusobno ih svađajući da ne bi jedna drugoj ispričale za strahote koje doživljavaju.

Bravo hrabra devojko što si se odlučila da izađeš u medije, da ispričaš svoje bolno iskustvo, da omogućiš privođenje M. Đ. “muškarca” koji je priveden pod optužbom da te je silovao, u Lipovačkoj šumi, pre 11 godina. Mora da odgovara. Da bude kažnjen. Zatvoren. Dugo.

Bravo za sve devojke koje su ga prijavile.

Bravo za sve hrabre devojke koje su odlučile da prijave silovatelje u svim sferama, počev od školstva, preko sportskih klubova, sekcija, firmi…

Mi izgleda živimo među silovateljima i potencijalnim silovateljima kojima ne treba mnogo da bi pustili svoje bolesne nagone na slobodu. Ima ih svuda. Niču, razmnožavaju se kao plesanj, dobijaju neretko podršku sličnih: “sama je izazivala”, “imala je dekolte na ispitu”, “čekala je tolike godine”, “devojke su danas provokativnije nego ikada ranije”.

Ne, nije do devojaka, do bolesnih nagona je onih koji koriste svoju moć, manipulaciju, autoritet, ucenu. Koriste strah žrtava.

Volela bih da vidim lice i da znam puno ime i prezime ovog čoveka, iako to neće promeniti ono što je uradio.

Majka sam ženskog deteta i ne mogu da tvrdim da bih ga samo prepustila zakonu. Da uzme pižamicu, četkicu za zube, kolonjsku vodu, brijač i ode u ćeliju. Ne, nije dovoljno. Da čita knjige u zatvorskoj biblioteci. Da šeta po krugu, na vazduhu. Da jede, pije. Da se tušira. Pere genitalije kojima je ostavio doživotnu traumu devojkama i devojčicama koje su mu verovale, koje sad prolaze kroz psihoterapiju, koje će možda da se odreknu braka, muškaraca, koje možda piju lekove, imaju gađenje na svoje telo, na sebe, koje osećaju krivicu, pritisak, strah.

Da ostavi svoje veštačke zube u čašu i nesmetano ih vrati u vreme zatvorskog obroka.

Može li da dobije doživotnu, iovako ima 68?

Doživotna je za silovatelje, ubice, pedofile… jedina kazna, u suprotnom puštamo ih da ponovo nekog ubiju, siluju, obljube.

Nemaju oni šta da traže van zatvora, imali 25 ili 65. Bolesni nagoni ne umiru u zatvoru.

Ili da možda svoje ćerke zatvorimo u kuće, da im zabranimo da studiraju, da idu u škole sporta, na glumu, pevanje, na poslove, jer je moguće da će neko iskoristi njihovo ili naše poverenje i obljubiti ih, a one će nam to obelodaniti 10 godina kasnije, čuvajući u sebi traumu kao gadnu opaku bolest koja ih ždere?

Kako možemo da sprečimo ovakve stvari?

Prijavama. Odmah. Odmah. Sad. Svakoga ko vas na bilo koji način seksualno uznemirava. Bez straha, bez osećaja krivice, nemilosrdno baš kakav je on prema vama.

M.Đ, kaskader, “muškarac”, nekadašnji trener jahanja ne zaslužuje maglu preko lica, inicijale i opis “obeležio istoriju jugoslovenskog filma”, posebno sada kada znamo za šta se tereti.

Čekamo da mu vidimo lice sutra ili prekosutra na naslovnicama.

Moraš da sv*šiš na konju da bi dobro jahala“: Potresna ispovest žrtve kaskadera, svim devojčicama davao isti nadimak

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

454 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap