Magazin Svet

Jela zaražene pacove, prodana za 260 $ i silovana bezbroj puta, ali spasila se pakla

korejka

Jeonmi Park je pobegla iz Severne Koreje sa 13 godina. Danas je zagovornica ljudskih prava i članica LINK-a, američke neprofitne organizacije koja spašava severnokorejske izbeglice koje borave u Kini.

Ona danas često govori o tome kako se živi u Severnoj Koreji i zašto je pobegla u Kinu.

Pacovi jedu mrtve ljude a posle deca pacove

Ugnjetavanje sa kojim se suočavala dok je odrastala u Severnoj Koreji bilo je užasno. Park opisuje strah koji je mučio i formirao njeno detinjstvo. Kim Džong Il — dragi vođa — bio je bukvalno svuda, bogolika figura čiji su sluge bili ne samo sveprisutni, već i sveznajući. Zidovi, drveće i miševi – svaki aspekt Jeonmijinog sveta – svi su služili režimu.

Očajnički je pokušavala da negira čak i svoje misli; verovala je da može da čuje šta se dešava u njenoj glavi.

Rođena nakon raspada Sovjetskog Saveza i posledične gladi u Severnoj Koreji, Jeonmi se suočila sa teškoćama izvan ovih pokušaja sveprisutne kontrole uma. Ćerka nekada uspešnog državnog službenika vladajuće Radne partije, Jeonmi je obožavala svog oca, koji je osuđen na 17 godina u radnom logoru zbog šverca metala da bi prehranio svoju izgladnelu porodicu.

Hranili su se pacovima koji su najčešće bili zaraženi, te je bila lutrija da li ćeš preživeti ili ne.

– Postoji lanac ishrane, tj. krug. Oko bolnice je uvek naslagano mnogo mrtvih tela čije oči pacovi pojedu prve, a posle toga te iste pacove hvataju deca. To čine golim rukama, s tim da nekada uspeju da zapale vatru kako bi ih ispekli, ali uglavnom ih jedu žive. Onda se deca zaraze i umru, pa ih opet pacovi jedu, ispričala je u podkastu.

Nije joj bilo ništa čudno da vidi mrtvo telo i viđala ih je svaki dan. Brojna tela su plutala u reci, a najviše ih je bilo oko železničke stanice gde je voz išao samo jednom mesečno. Putovanje u Severnoj Koreji je bilo nezamislivo teško, jer nemaju struje, a ponekad su ljudi morali i da guraju voz.

Yeonmi Park
Foto: Printskrin/Instagram

U bolnici ima jedan igla za sve pacijente

– Otišla sam u bolnicu jer sam imala ogromne bolove u stomaku. Tamo nema ultrazvuka, doktor ti ispipa stomak i nakon toga odluči šta treba da se operiše – kod mene je to bilo slepo crevo. I sve operacije se rade bez anestezije, tako da je bol ogromna. Medicinska sestra koristi jednu iglu za sve pacijente, a kako nemamo penicilin, najveća je verovatnoća da ćeš umreti u bolnici-ispričala je junakinja ove priče svojevremeno.

Ona takođe, nikada nije čula za reč ljubav, prosto to ne postoji u rečniku niti su ljudi govorili jedni drugima „volim te“, niti je osećala saosećanje prema mrtvima na koje je nailazila.

– I dan danas me to proganja – što nisam mogla da osećam emocije-otvorena je Park.

Bekstvo, zarobljeništvo i besomučno silovanje

Iako su Park i njena sestra prvobitno planirale da pobegnu zajedno, kasnije je saznala da je njena sestra otišla bez nje.

Tako su Park i njena majka odlučile da same krenu na put uz pomoć žene koja je imala veze sa trgovcima ljudima. Oca nisu smele ni da obaveste o bekstvu.

– Tragična stvar za Severnokorejce je to što ne možemo ni da se pozdravimo sa svojim najmilijima. Dakle, ako nas uhvate na putovanju, a da je moj otac znao da bežimo, bio bi užasno kažnjen. Tako da je bilo bolje za njega da ne zna da smo bežali-objasnila je u svojoj ispovesti Park.

Nažalost, ono čemu su se nadale da će biti njihov put ka slobodi, brzo se pokazalo kao još jedno dvogodišnje poglavlje degradacije i patnje.

Prometnuta ljudima po ulasku u Kinu, Jonmina majka se žrtvovala kako bi sprečila da njena ćerka bude silovana, a zauzvrat je bila zlostavljana pred njenim detetom. Potom su obe  bile prodane  i Jeonmi je kupljena za 260 dolara.

– Nisam ni znala da je to intiman odnos. Nisam ni znala da je to silovanje jer nismo imali rečnik u Severnoj Koreji… Samo sam mislila da je nešto što mi se dešava užasno. Ali kasnije su mi rekli da je to bilo silovanje. Nisam znala da je to silovanje- priča ova hrabra devojka.

Yeonmi Park
Foto: Printskrin/Instagram

Krenule ka slobodi preko pustinje

Funkcionisala je kao robinja za zlostavljanje i Jeonmi je rekla da je plakala svaki dan. Međutim, njen otmičar ih je na kraju pustio, ali tek nakon što se njen otac pridružio njoj i njenoj majci u Kini; umro je ubrzo od nelečenog raka debelog creva.

Nakon njegove smrti, Jeonmi i njena majka su ponovo krenule ka slobodi – ovog puta peške prelazeći pustinju Gobi na hladnim temperaturama, sa samo zvezdama da ih vode. Obe su nosili noževe koje bi iskoristile da se ubiju ako budu uhvaćene. Pomirile su se sa samoubistvom radije nego da se suoče sa kaznom.

I uspele

Jeonmi prikazuje ovu mučnu priču i izuzetan put ka oporavku i izlečenju u svojoj novoj knjizi „Da bi živela: Putovanje severnokorejske devojke do slobode“.

Establišment se sastao sa Jeonmi da razgovara o njenom novootkrivenom aktivizmu i bolnoj stvarnosti pisanja njenih memoara. Lično, ona je portret gracioznosti i smirenosti, koja poseduje natprirodnu mudrost za bilo koju mladu devojku.

Komentarišući svoju međunarodnu turneju knjigama, ona kaže da su joj avioni postali dom, a o ljudima u Severnoj Koreji govori ovako:

– Ovi ljudi, oni čak i ne znaju da imaju prava i mislim da to treba zaustaviti. Ako dozvolimo da se ovo desi, to nas čini manje ljudima, to je ono u šta verujem. Moramo da se borimo, moramo da obrazujemo javnost, moramo da ispričamo njihovu priču, moramo da tražimo od Severne Koreje da prestane da ubija svoj narod, i moramo da kažemo Kini da ne šalje ove izbeglice nazad u svoju zemlju- poručuje spisateljica.

Izvor: zena.blic.rs

Dečak iz Severne Koreje osuđen na smrt streljanjem zbog serije

Luftika redakcija

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

122 Shares
122 Shares
Share via
Copy link