Kolumne

Ako prijavim profesora za seksualno uznemiravanje nikada neću položiti ispit

studentkinja-laptop

Čitajući o seksualnim nasrtajima (nazovimo ih tako) nekolicine profesora na beogradskom Arhitektonskom fakultetu o kojima je javnost saznala preko anonimnih objava studenata u jednoj Instagram anketi, lepo sam se zapitala da li bi se i kad postupak pokrenuo da nema Instagrama. Da li bi i dalje sve ostalo pod fakultetskim memljivim debelim tepihom dok neko ne zapne i stvarno ne nastrada?

Bude recimo silovan, ali odlučan da izađe sa tim u javnost, pa se tek onda počnu javljati sve studentkinje kojima je profesor stavljao dug lenjir na butine, dahtao za vrat, puštao sekvence iz pornić filmova, imao seksualne aluzije: Je l’ više volite da ga ližete ili da ga grizete (sladoled)?

Iz ankete se moglo saznati da to traje, da nije od juče, da su neke studentkinje zbog svega plakale, neke su se sklanjale po ćoškovima i oblačile kao dripci da budu manje poželjne, a neke su se navodno hvalile da su spavale sa profesorom. Zanimljivo, ovo poslednje. Iako mi ukoliko je tačno, nije najjasnije šta je tu za pohvalu, dobijena ocena nakon čina ili sposobnost da smuvaš profu?

Pričamo o uznapredovaloj boleštini koja se proteže i dalje, po preduzećima, javnim ustanovama i sl. zbog čega je vrlo važno da se ne ćuti, da se javno istupi, da se podnese krivična prijava, šta god, samo da se ne ćuti jer ćutnja omogućava boleštini da se širi, da napada, da traumatizuje, da pređe u hronično neizlečivo.

Ne bih sad prepričavala za šta je sve profesor, čiji nam identitet nije poznat, okrivljen u anketi, postupak je pokrenut, videćemo šta će se na kraju otkriti, ali bih se osvrnula na gostovanje Jovana Marića, profesora, seksologa, šta god, koji je uživo u programu rekao:

‘Ja sam taj koji je seksualno uznemiren jer pred mene sedne studentkinja sa push up grudnjakom, dva broja manjim.’

Ova izjava dobila je zabrinjavajuće glasan aplauz svih onih koji smatraju da su profesori izazvani nasrtljivim, jeftino, oskudno obučenim studentkinjama koje na ispit dolaze kao da su krenule u izlazak. Deo javnosti smatra da je to razlog zašto profesori kidišu na studentkinje, imaju seksualne insinuacije, zadržavaju poglede na dekolteu duže od 10 sekundi, flertuju sa studentkinjama… jer njihov izgled na ispitu doživljavaju kao odobrenje za sve gore pomenuto.

Prvo, profesor je profesor, studentkinja je studentkinja, zna se ko je nadređen ko podređen (što očigledno u nekim slučajevima dođe kao afrodizijak, nažalost).

Ako ti kao profesor zaposlen na fakultetu, sa ugledom, znanjem, godinama, iskustvom nisi u stanju da ne gledaš u bujno poprsje mlade studentkinje na ispitu, onda sebe bacaš na nivo životinje koja prati svoje nagone. Jadan si prilično, napaljen ko tinejdžer koji je tek otkrio porniće na youtube, ne vladaš svojim nagonima, patetičan si i treba da dobiješ momentalni otkaz i novčanu ili zatvorsku kaznu.

Uvek sam se grozila ljudi koji ne mogu da obuzdaju svoje nagone u ovakvim situacijama, jer oskudno odevanje i jaka šminka nisu poziv na nasrtaje, niti ih opravdavaju. Posebno što je prihvatljivo da kažeš razgolićenoj studentkinji: Koleginice, molim Vas, došli ste na polaganje ispita, neki kodeks oblačenja, iako nije utvrđen na fakultetu, trebalo bi da postoji. Vidimo se sledeće nedelje.

Nadam se da studentkinja ne bi digla dramu zbog koje bi profesor nagrabusio. A ako bi se to i desilo, bolje drama oko kodeksa oblačenja, nego prijava za recimo seksualno uznemiravanje.

Drugo, verujem da ću uspeti da ćerku vaspitam tako da zna da izbačene grudi nisu baš najpametnija stvar kada pričamo o polaganju ispita. I nije stvar u tome da zakopčana košulja do grla treba da zaustavi napaljenog profesora, već je stvar o kulturi i odmerenosti; nećemo valjda vaspitati ćerke da idu unaokolo ko starlete (ne zato što time čuvamo njihovu bezbednost, čak ni gole, bez njihovog odobrenja, ne sme niko da ih dira, već što je biti gola starleta glupo).

Treće, ali najvažnije: Nema ćutanja! Prijavi ga, alarmiraj upravu fakulteta, ako ćute zovi medije, istraj, istraj, istraj jer to što ti je napaljenik profesor od koga zavisi da li ćeš da položiš ispit ne sme da bude razlog da ćutiš, da osetiš lenjir među nogama, da slušaš ližeš ili grizeš, da osetiš stiskanje vrata i dah na njemu.

Strašno mi je i da zamislim recimo neku preplašenu zbunjenu brucoškinju kojoj su roditelji jedva skupili pare da upiše fakultet, a onda joj se profesorska budala počne nabacivati, uz umotane pretnje da će pasti ako prijavi i njega i lenjir. A tata joj strog, nikad joj nije preterano verovao, zapretio joj po odlasku od kuće: Napraviš li neki problem, odmah se kući vraćaš.

I onda ona ćuti, zna da je ona samo studentkinja, on profesor, njegova reč 10000 puta jača od njene, tata joj neće verovati, reći će joj: kako tebe našao od svih studentkinja, brukaš nas; ako ga prijavi, uzeće je na zub, nikada neće položiti ispit, njeni će je vratiti odmah kući, neće imati budućnosti, neće se osamostaliti nikad…

Da li je sve ovo dobro opravdanje da se ćuti?

NIJE!

Ali možemo da shvatimo da nije svaka studentkinja istog senzibiliteta, istog iskustva, iz iste porodice, sa istom (ne)podrškom, istog straha ili pak hrabrosti… Moramo da razumemo da neće svaka od njih reagovati, iako je poželjno da reaguje, niti bismo smeli da prebacimo krivicu za nereagovanje na njih.

Ovakve stvari NE SMEJU da se dešavaju na fakultetu, niti bilo gde dugde, nema zataškavanja bolesnog kolege radi ugleda fakulteta, nema prikrivanja dok ne osvane neka anonimna anketa na Instagramu. Da je bar jednom negde neki profesor valjano kažnjen za ovakve stvari verujem da bi malo kome palo na pamet da svoju nadređenost koristi za seksualne nasrtaje.

Ovo ne sme da bude neka tabu tema koja lagano prolazi već godinama. O kojoj se stalno senzacionalistički piše, ali se malo šta rešava jer se uvek nalaze neki „razlozi“ zašto je to profesor uradio… Lenjiri sve duži, studentkinje sve ugroženije, moral, odgovornost, kultura, poštovanje, vrednosti otišli u pi*du materinu.

Studentkinje Arhitektonskog fakulteta podelile jeziva svedočenja o seksualnom uznemiravanju

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

249 Shares
249 Shares
Share via
Copy link