BBC

Sat za našu planetu i korona virus: Koliko smo uradili za životnu sredinu u proteklih 365 danag

planeta zemlja iz svemira

Getty
Isključite večeras svetlo za planetu

Stanovnici planete Zemlje duže od godinu dana žive u vanrednim okolnostima – korona virus uticao je na sve aspekte živog sveta, a kakve je posledice ostavio na planetu?

Prošle godine stizale su vesti da bi usporieni način života moga u određenoj meri da zauzda klimatske promene, ali se pokazalo da te pretpostavke nisu baš realne.

„Smanjen saobraćaj jeste uticao na ublažavanje klimatskih promena, ali ne znatno i ne dovoljno”, kaže za BBC na srpskom Duška Dimović iz Svetske organizacije za priroduu Srbiji (WWF Adria).

„Industrijski period i intenzivno korišćenje fosilnih goriva traju više od jednog veka, a mi smo na manje od godinu dana samo delimično smanjili emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte”, navodi ona.

Dimović tvrdi da je epidemija Kovida-19 dala priliku ljudima da shvate koliko su prirodna staništa i zelene površine važne za mentalno i fizičko blagostanje.

Izveštaj o životu na planeti 2020, koji je objavio WWF, ističe kako ubrzano uništavanje prirode, kao posledica ljudskih aktivnosti, ima katastrofalne uticaje ne samo na populacije divljih vrsta nego i na ljudsko zdravlje i sve druge aspekte života.

Živimo u svetu koji je sve topliji, a mnoge biljne i životinjske vrste neće još dugo deliti planetu sa nama, jer su na ivici izumiranja ili su već nestale.

Okruženi smo plastikom, smećem – reke, mora i okeani su zagađeni, a pandemija im je donela i novu opasnost.

Maske, rukavice i ostali medicinski otpad našli su se na njihovoj površini i dnu.

Šumski požari nastavljaju da bukte planetom i uništavaju najdrevnije šume – poput amazonske prašume.

I tu priča tek počinje.

planeta zemlja

BBC
Imamo samo jednu planetu, za sada

Danas je 27. mart i prošlo je nešto više od mesec i po dana od kada je rover Istrajnost sleteo na Mars da potraži tragove života.

Dok rover snima susednu planetu, ove poslednje subota u mesecu u kom je stiglo proleće vreme je da ljudi makar na trenutak obrate malo više pažnje na Zemlju i da manje ostavljaju tragove na njenoj površini.

Danas se širom planete obeležava Sat za našu planetu i, već tradicionalno, na sat vremena se isključuju svetla između pola devet i pola deset uveče.

„Pokreni se za Planetu” slogan je ovogodišnje kampanje.

Pored poziva za isključivanje dekorativne rasvete na javnim zgradama i gašenja svetala u stanovima na 60 minuta, Sat za našu planetu ove godine će se, kao i 2020. održati i onlajn.


Da li smo se tokom 2020. pokrenuli za planetu?

Svet je u 2020. stao, a može se učiniti da su se s druge strane ljudi pokrenuli za prirodu i ka njoj.

„Epidemija Kovida-19 dala nam je priliku da shvatimo koliko su prirodna staništa i zelene površine važne za naše mentalno i fizičko blagostanje”, kaže Duška Dimović iz Svetske organizacije za prirodu.

Svet je u trenu stao.

Manje je avionskih letova, pojedine ekonomske aktivnosti su smanjene, a samim tim i zagađenje.

„Ta veza je nesporna. Videli smo na trenutak da ekosistemi brzo počnu da se obnavljaju, da se odmah aktiviraju procesi samolečenja Zemlje.

To je ohrabrujuće, ali je privremeno i nedovoljno”, kaže Dimović.

Metju Vajt, ekološki psiholog sa britanskog Univerziteta u Egzeteru, sproveo je studiju na velikom uzorku pre Kovida-19 koja je pronašla pozitivnu vezu između izloženosti svetu prirode i ekološki svesnog ponašanja kao što je sađenje drveća.

Jedan od mehanizama za podsticanje ljudi da preduzmu više zelenih akcija mogao bi da bude osećaj strahopoštovanja koji se dobija kad se provodi vreme u prirodi, pokazalo je jedno ranije istraživanje.

Gugl Trends pokazuje da se tokom izolacije globalni broj onlajn pretraga za izraze „zvukovi ptica”, „prepoznaj drveće” i „uzgajanje biljaka” udvostručio u odnosu na isti period od pre godinu dana.

Istraživanje ukazuje na to da bi ovo veće učestvovanje u prirodi takođe moglo da promeni stav prema životnoj sredini.

Svet možda jeste stao, ali klimatske promene nisu.
The British Broadcasting Corporation

Ipak, Dimović tvrdi da ljudi i dalje seku više šuma nego što ih sade, troše pijaću vodu brže nego što se zalihe mogu obnoviti, a ispuštaju i više ugljen-dioksida nego što priroda može da skladišti.

„Sposobnost ekosistema da ublaže naše negativno delovanje se smanjuje i već osećamo drastične ekonomske i društvene posledice.

„Iscrpljujemo ekosisteme preteranom eksploatacijom u sektorima industrije, poljoprivrede, šumarstva, upravljanja vodnim resursima, infrastrukture, rudarstva i energetike, lova, ribolova i turizma”, kaže ona.

Zastoj privrednih aktivnosti, uvođenje karantina širom planete, smanjen saobraćaj. Pad emisija ugljen-dioksida bio je veći nego u svim ranijim zastojima privrede.

Možda zvuči kao sjajna vest, ali stvari nisu baš tako jednostavne. Uprkos smanjenju aktivnosti, nivo emisija ugljen-dioksida u atmosferu tokom karantina u mnogim zemljama bio je najviši u istoriji.

Da bi pandemija koja nas je zadesila, imala povoljan uticaj na smanjenje emisija ugljen-dioksida, potrebne su drastične i dugoročne promene, saglasni su stručnjaci.

Industrije se polako otvaraju, a sve to ponovo ima negativan uticaj i emisije štetnih gasova ponovo počinju da rastu.

Možda prošle godine iz svetskih metropola jesu stizale fotografije na kojima se napokon zagađenje ne vidi, ali sve su to bili kratkoročni prizori.

Da se u Srbiji i na Balkanu nije mnogo toga promenilo, svedoče izveštaji po kojima su Beograd, Sarajevo, Skoplje i drugi gradovi širom zemlje, među najzagađenijima na svetu.

Stvari bi mogle da se promene kroz koju godinu, zbog najave da će do kraja 2023. biti zatvoreno deset blokova u termoelektranama na ugalj u BiH, Crnoj Gori i Srbiji zbog usaglašavanja sektora proizvodnje električne energije sa pravilima EU Direktive o velikim ložištima.

Istovremeno, Evropa najavljuje zatvaranje polovine elektrana na ugalj do 2030.

„Samo pet godina od istorijskog Pariskog klimatskog sporazuma, polovina od 324 evropske elektrane na ugalj ili je već zatvorena ili se obavezala da će prestati sa radom do 2030. godine”, navedeno je u saopštenju mreže organizacija Europe Beyond Coal.

Ova značajna prekretnica postignuta je u ponedeljak, kada je britanska energetska kompanija EDF najavila zatvaranje termoelektrane Vest Barton do 2022.

Sve evropske elektrane na ugalj moraju se zatvoriti pre 2030. godine kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.

čuvaj prirodu

BBC

I dok je prošlogodišnje smanjenje emisija štetnih gasova imalo mali uticaj na smanjenje zagađenja, širenje korona virusu među ljudima moglo bi da sačuva mnoge divlje vrste.

Smatra se da je korona virus prešao prvi put sa životinja na ljude na pijaci na kojoj se prodaju divlje životinje koje se koriste u ishrani u kineskom gradu Vuhanu.

Od pojave virusa, prodaja je na nekim tržnicama zabranjena.

„Dok ostaju pitanja o tačnom poreklu virusa Kovid-19, Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je da je reč o zoonozi, bolesti koju ljudi dobijaju od životinja”, kaže Duška Dimović.

Najmanje 61 odsto svih ljudskih patogena vodi poreklo od životinja, podaci su SZO.

„Stav Svetske organizacije za prirodu je da iza širenja ove nove patologije stoji legalna i nelegalna trgovina živim divljim životinjama.

„Takva praksa je sredstvo nastanka postojećih i novih zoonoza, i povećava rizik od pandemija koje mogu imati ogromne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice za sve – kao što već godinu dana imamo prilike da vidimo”, kaže sagovornica ona.


Klimatske promene (ni)su usporile

Iako je svet usporen više od godinu dana, klimatske promene nisu.

Godina 2020. jedna je od najtoplijih od kada postoje merenja.

Čuveni britanski prirodnjak Dejvid Atenboro u godini za nama otvorio je nalog na Instagramu kako bi i preko njega slao važne poruke o životnoj sredini i borbi protiv klimatskih promena.

„Odlučio sam se za ovo… Zato, kao što svi znamo, svet je u nevolji”, rekao je u prvoj video poruci na ovoj platformi u septembru 2020.

„Požari besne na kontinentima. Glečeri se tope, koralni grebeni izumiru. Spisak je sve duži”, nastavio je.

Iako je na početku bio ažuran u objavljivanju sadržaja, Atenboro nije objavio ništa od kraja oktobra.

Možda je čuveni prirodnjak, koji je u desetoj deceniji života, uvideo da ipak društvene mreže nisu mesto na kojima se akcije zaista pokreću.

Ipak, jedna akcija na društvnoj mreži Zum održaće se večeras, ali ona gašenjem svetala treba da osvetli ogroman globalni problem.

WWF, kao globalna organizacija koja se bavi zaštitom prirode, klimatske promene vidi kao jedan od najvećih problema za našu planetu.

„One se ne mogu zaustaviti neplanski, niti za samo godinu dana. Naša poruka je – moramo hitno i dugoročno promeniti svoje ponašanje, način ophođenja prema planeti”, kaže Duška Dimović za BBC.

Svetska organizacija za prirodu navodi da je neophodno je da ljudi sačuvaju prirodni kapital i okrenu se održivoj proizvodnji i mudrijoj potrošnji.

Važno je da se usmere na pravednu i održivu poljoprivredu i proizvodnju hrane, poštenu naknadu za rad, smanjenje otpada, ublažavanje klimatskih promena, jednak pristup prirodnim resursima i integrisani pristup obnavljanju i očuvanju prirode.

„Činjenice su da imamo samo jednu planetu, da su prirodni resursi ograničeni, i da ih mi trošimo brže nego što se oni prirodno mogu obnoviti.

„Uprkos tome, kao da prevladava uverenje da su prirodni resursi neiscrpni i da se ništa posebno neće dogoditi ako nastavimo da se ponašamo kao do sada”, navodi Dimović.


Šta (ni)smo uradili za planetu u proteklih 365 dana?

Od požara u Amazoniji i Australiji, topljenja glečera na Himalajima, devastacije šuma, do okeana kojima sada uz ostali otpad plivaju i maske, vazduha koji ima boju i miris i slika zagađenja Drine koje se vidi iz svemira.

Ovo su samo neki od prizora kojima smo svedočili tokom prethodnih 365 dana.

Požari su zauvek izbrisali dobre delove prašuma, sa lica planete Zemlje zauvek je otišlo na desetine biljnih i životinjskih vrsta, a mnoge su došle do ivice izumiranja.

Virus korona doneo je još jedan veliki ekološki problem i pitanje – kako pravilno odlagati upotrebljene maske i rukavice i drugu zaštitnu opremu.

Soiled latex gloves and masks found on seabed near Antibes
The British Broadcasting Corporation

Mnogi su bili zabezeknuti kada se u maju prošle godine pojavio video snimak sa Mediterana koji je objavila jedna francuska organizacija za zaštitu prirode i na kome se vide medicinske rukavice i maske po morskom dnu.

Ekolozi su tada rekli da su zgroženi novim zagađenjem, izazvanim epidemijom korona virus.

Dok mnoge zemlje izbacuju iz upotrebe jednokratnu plastiku, medicinski otpad još više pogoršava postojeće zagađenje njom.

U vreme kada se taj snimak pojavio, delovalo je da je kraj pandemije na vidiku.

Sada, deset meseci kasnije, pandemija je i dalje u punom jeku, a maske su postale verovatno najprodavaniji proizvod na svetu.

Pitanje je gde one završavaju posle jednokratne upotrebe.

I još važnije – da li će završiti u stomaku neke morske životinje.

Kada je o Srbiji reč, uz pandemiju, u 2021. zabrinutost javnosti izazvali su i ekološki problemi.

Već u prvim danima godine stizale su vesti o rekama Limu i Drini koje su zatrpane otpadom, u Nišu je izbrojano više od stotinu divljih deponija, a vazduh u Srbiji bio je među najzagađenijima u svetu.

Ministarstvo zaštite životne sredine uključilo se u akciju čišćenja, pa je otpad sa Potpećkog jezera kod Priboja uklonjen, a počela je i slična akcija na Drini kod Višegrada.

otpad, priboj, reka, jezero

Saša Bjelić
Potpećko jezero – 4. januar 2021. godine

Otpad koji je do tamo doplivao pritokama Drine iz Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine početkom marta video se i iz svemira, a kako je tada rečeno za BBC – za nekoliko meseci trebalo bi da bude potpuno uklonjen.

Nevladine organizacije, udruženja i pojedinci sve glasnije izražavaju negodovanje zbog ekoloških problema.

Početkom januara u Beogradu je održan veliki protest na kome se zahtevalo uključivanje svih nadležnih u rešavanje problema zagađenja vazduha.

„Dobar i blizak primer je borba protiv malih hidroelektrana na Staroj planini, protiv seče Košutnjaka, i borba stanovnika naše zemlje za čist vazduh.

„Čini se da i mi počinjemo sve više da razumemo koliko smo ranjivi i koliko smo povezani s prirodom”, navodi Dimović.

Srbija je pre nekoliko dana dobila i novi Zakon o klimatskim promenama.

U raspravi u Skupštini rečeno je da će se primenom ovog zakona uspostaviti sistem za smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da je ovim zakonom potvrđeno da se pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena konačno nalaze visoko na lestvici prioriteta Vlade Srbije.

Duška Dimović zaključuje da je u borbi sa ekološkim problemima ključni faktor odgovornost donosioca odluka.

„Potrebna nam je hrabrost i odlučnost da prestanemo sa uništavanjem prirode, solidarnost, empatija, poštovanje i nada da je promena moguća.

„Pre svega promena stava da je vaš doprinos mali, jer zajedno naša kolektivna akcija je moćna”, ističe Dimović.


Šta je Sat za našu planetu?

Milioni ljudi širom sveta svakog marta isključuju svetla na jedan sat kako bi pokazali nepokolebljivu predanost zaštiti prirode i potrebi da zajedno smanjimo čovekov uticaj na planetu Zemlju, te se suočimo sa klimatskim promenama, navedeno je na sajtu Svetske organizacije za prirodu.

Akcija je prvi put pokrenuta u Sidneju 2007. godine kao građanska inicijativa za podizanje svesti o klimatskim promenama, ali i poziv na hitnu akciju.

Danas se smatra najvećom dobrovoljnom građanskom akcijom za zaštitu prirode.

Zemlje Balkana u toj su akciji od 2009, a godišnje se uključi više od 150 gradova, brojne kompanije i pojedinci.

I ove godine u Beogradu će na 60 minuta biti zamračene javne gradske lokacije, poput zgrade Doma narodne Skupštine, Predsedništvo, Palate Srbija, zgrade Vlade, Starog dvora, Kalemegdanske tvrđave, Pobednika, Spomenika knezu Mihailu, Kule Nebojša, Hrama svetog Save, Crkve svetog Marka.

Neće svetleti ni mostovi, kao ni Avalski toranj.

Akciji će se isključivanjem dekorativne i javne rasvete pridružiti Čačak, Novi Pazar, Sremski Karlovci, Beočin, Ivanjica, Bački Petrovac, Opovo, Bečej, Trstenik, Pirot, Zrenjanin…

Prošlogodišnja akcija Sat za našu planetu bila je masovnija nego ranije učestvovalo je 190 zemalja i teritorija, a zabeleženo je više od 4,7 milijardi utisaka na globalnim društvenim mrežama, saopšteno je iz Svetskeorganizacije za prirodu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Share via
Copy link