Ako ste nekada posetili neku od mnogobrojnih kladionica sigurno ste mogli da prisustvujete raznim scenama. Sreća, tuga, napetost, bes, urlanje, vika, udaranje po aparatima, bacanje inventara… To su samo neke od stvari sa kojima se suočavaju radnici u kladinioci. Za muškarce koji rade u kockarnicama to možda i nije toliko stresno, ali šta je sa ženama koje za život zarađuju kucajući tikete i uključujići rulet i druge aparate za laku zaradu?

Osim što se polovina Srbije kladi, ima tu još jedna činjenica koju svi znaju, a niko neće da kaže. Svi vole devojke koje rade u kladionici, i nije to to kada vidite nekog bradatog lika sa naočarima umesto nasmejanog i vedrog ženskog lica zbog kojeg biste ostavili i poslednji dinar. Njihov posao nije nimalo lagan, ali to zavisi od mnogo faktora. Uostalom, kao i na bilo kom drugom radnom mestu – bitno je s kim radite i kako se postavite od samog starta.

Novinar portala Noizz pričao je sa devojkama koje rade u kladionici i pokušao da saznam da li je čitava priča vredna novca i živaca. I, naravno, prvo pitanje se nekako samo nameće – zašto bi mlada i perspektivna devojka radila taj posao.

Vremenski period koji provode na poslu retko je duži od godinu dana, i svodi se na dodatnu kintu tokom studiranja. Devojke nemaju nameru da dvadesete godine provode u četiri zida sa ljudima koji svoje životne frustracije iskaljuju u kladionici misleći da će preko noći postati milioneri.

Ivana: “Pre svega – u kladionici radim isključivo dok sam na studijama, nemam baš nameru da dočekam penziju tu hahah. Radim sedam meseci, ujedno i u kazinu i u šanku. Većina devojaka, bar koliko ja znam, odlučuje se na rad u kladionici zbog bakšiša a ne zbog dnevnice, tako i ja”, objašnjava 24-godišnja Beograđanka za NOIZZ.

Većini devojaka se, naravno, ovaj posao ne dopada i ne vide u njemu budućnost. Ali se nijedna od njih ne žali, čak ni kada su neprijatne situacije u pitanju. Štaviše, gotovo svaka hvali mušterije i tvrdi da ono što se dešava u kladionici nimalo ne utiče na njih iza pulta. Kad smo kod neprijatnih situacija koje gotovo svakog dana viđaju, imale su mnogo toga da kažu.

Una (25): “Dobacivanja i merkanja su ‘najnormalnija’ stvar ali nekako se vremenom navikneš. Nisam imala neprijatnosti da me pipaju jer je prosek godina 70+ pa ne bi stigli da me lupe po dupetu ni za tri godine, i pritom bi ostali bez ruke. Nećeš mi verovati, nedavno se čak desilo da je jedan od likova uneredio ceo WC i kvaku. Kako? Ne znam. Dobra stvar u takvim situacijama je što upoznaš ljude i saznaš sve o njihovim porocima pa kad se neka drugarica raspituje za takve likove budem u fazonu: ‘On? Batali ga, toliko je juče šutirao aparat da smo morali da zovemo čoveka da namešta laminat jer je i njega polomio’. Ne znam kakva su pravila kada neko pravi probleme, kod mene se zabranjuje ulaz. Ako neko fizički nasrne kontam da tu i policija uskače, ali tako nešto se i dalje nije desilo.”

Milica (27): “Još pitaš, neprijatnih situacija je brdo jer smo stalno u kontaktu sa ljudima koji dobijaju i gube velike sume, ali se njihov bes prema aparatima i ruletu nikada nije usmerio na radnice.”

Ivana: “Dolazi čovek po isplatu a izgubio tiket, pa šta da ti radim ja sad? Onda sedne za rulet i počne da lupa rukama, baci stolicu i počne da psuje sve redom, ja se naravno naježim i preplašim sto puta dok sve to traje. U sledećem trenutku on nam se ljubazno javlja i izlazi iz lokala. To je najzanimljivije od svega, što oni besne i bacakaju stvari po prostoriji pa ja očekujem da će nama reći nešto loše ili ne daj bože napasti – ali su skroz ljubazni. Čak i namignu kad izađu iz lokala.”

rulet
Pixabay

Kaća (24): “U početku je bilo užasno ali kasnije postane rutina. Sto puta se desilo da neko od pijanih igrača zaspi za ruletom pa sam morala da molim ostale da budu tihi dok ne dođe obezbeđenje. Pretvaraju se u nindže kada šutiraju aparat, više puta sam morala da zovem nekoga da ih smiruje, međutim posle nekoliko minuta situacija se smiri pa mi prilaze da se izvinjavaju, onda ja javljam obezbeđenju da se sve sredilo kako treba… Recimo, dolazi čovek koji ima preko 50 godina potpuno ubeđen u svoje zavodničke sposobnosti i neumoran je sa dolascima, cvećem, čokoladama, porukama na fejsu i namigivanja uz reči ‘Uključi mi ovaj aparat za 100, pa kud puklo da puklo’. Samo iskuliraš i dojadi mu brzo.”

Očigledno da su debljina živaca i lepi maniri preduslov da biste radili ovakav posao koji, kako kažu devojke, donosi više para nego recimo rad u kafiću i slično. To je glavni razlog zašto im roditelji i partneri ne zameraju. Mada, u ovakvom sistemu i nemaju preteran izbor pri biranju posla.

Bakšiš je najčešća reč koju navode kao razlog zašto i dalje trpe svakodnevne neprijatnosti. “Ako sam ljubazna, imam bakšiš. Ako sam ljubazna i našminkana – imam bakšiš”, objašnjava mi Una kojoj su primanja minimalna i svaki dinar van toga računa se kao čisto zlato. Za razliku od nje, Kaća tačno zna od koje mušterije može da očekuje bakšiš, jer se u kladionici vrte jedne te iste glave. “Ako radiš neko duže vreme, tačno znaš ko i koliko će ti ostaviti, ako je neki veći dobitak u pitanju – uvek ostave i više od moje dnevnice. Sve zavisi kakav je dan, nekad nemam ni za čips, ali bože moj”, sleže ramenima uz robotički osmeh.

Zanimljiva stvar koja se desila u toku priče sa svakom od devojaka je da su na početku razgovora, kao i na kraju – rekle da mnogo toga polazi od samog starta kako počnete da radite u kladionici. Prvenstveno rečenica “kako se postavite od početka, tako je stalno”. Nažalost, primorane su da se navikavaju na situacije i stvari koje običnom čoveku nisu nimalo prijatne ali se očigledno sa njima može izaći na kraj. Uz razumevanje koje dobijaju od porodice i kolega na radnom mestu, posao u kladionici i ne izgleda toliko odbojno kao što mnogi misle. Naravno, samo na kratak vremenski period, kao usputna stanica.

Životni krah dobitnika u igrama na sreću

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here