Magazin Novi Sad

Kako do besplatne psihoterapije u Novom Sadu?

Devojka na klupi

Svakodnevica nosi različite probleme, dosta se brzo živi, informacije o svemu i svačemu su nikada dostupnije a čovek nikada prazniji, reklo bi se.

Različiti su problemi sa kojima se svako od nas susreće i sa kojima u jednom momentu više ne zna kako da se nosi.

Egzistencijalni problemi, vrlo često emotivni, nerazumevanje za druge, promene raspoloženja, stalna napetost, nervoza, ljutnja, agresivanost.

Jedan od načina da se pomogne sebi i drugima je psihoterapija.

Proveravali smo koliko je psihoterapija danas dostupna prosečnom čoveku, koliko košta i da li se može besplatno doći do nje?

Cene psihoterapeutskih usluga u Novom Sadu

Cene psihoterapeutskih seansi u našem gradu su različite i kreću se u proseku od 2.500 rsd do 5.000 rsd, kada su u pitanju pojedinačne seanse, dok je za bračne potrebno izdvojiti nešto malo više.

Moramo imati u vidu i činjenicu da najčešće jedna seansa mesečno nije dovoljna i da je potreban kontinuirani dolazak kod iskusnih terapeuta što zahteva i vreme a i novac.

Bez obzira na cenu i važnost psihoterapeutske pomoći postavlja se pitanje koliko naših sugrađana može sebi da priušti da na mesečnom nivou izdvoji minimum od 12 – 15000 dinara.

Imajući u vidu kako se živi u našem gradu i kolika je prosečna plata izgleda da je to za dosta naših sugrađana gotovo luksuz.

Iz tog razloga pokušali smo da proverimo da li u našem gradu postoje besplatni vidovi psihoterapijske pomoći,  kako doći do njih i kojoj kategoriji stanovništva su namenjene.

Savetovalište za brak i porodicu

Ovde svoje probleme mogu da pokušaju da reše svi oni koji imaju bračne i partnerske krize, individualne probleme, teškoće u roditeljskom funkcionisanju, konflikte u procesu razvoda braka i nakon razvoda, porodične krize i partnersko nasilje.

Ovde možete dobiti terapeutske usluge individualnog ili partnerskog tipa, porodičnu psihoterapiju i savetovanje.

Radno vreme Savetovališta sa klijentima je od 8 do 19 sati, a termini se zakazuju putem telefona 021/ 421-798; 021/ 210-1411 i 021/210-1412

Princip rada je zasnovan na dobrovoljnim dolascima, zagarantova diskrecija i poštovanje etičkog kodeksa struke.

Psihološko savetovalište za mlade

Odeljenje Savetovališta za mlade osnovano je pri Službi Doma zdravlja 01.11.2004. godine, kao jedno od prvih polivalentnih i multidisciplinarnih savetovališta u Srbiji.

Radi sa adolescentima uzrasta od 10-19 godina (u sistemu i van sistema obrazovanja) kojih u Novom Sadu ima oko 40.000.

Rad sa mladima je po tipu individualnog razgovora i grupnog rada (radioničarski, tribine, predavanja, gostovanja u medijima: radio, TV i pisani mediji).

Psihološko savetovalište

U Savetovalištu korisnici mogu dobiti usluge psihološkog savetovanja, psihoterapije i emotivne podrške. Pored usluga savetovanja, organizuju psihološke i druge obuke i radionice, te pružaju informacije i podršku putem e-maila.

Glavnu ciljnu grupu  čine mladi do 30 godina, ali Savetovalište pruža usluge i za druge korisnike koji se obrate za pomoć.

U radu sa korisnicima angažovani su volonteri – psihoterapeuti i oni koji su na edukaciji iz različitih psihoterapeutskih pravaca.

Pored usluga savetovanja „licem u lice“, nudimo i usluge online savetovanja (preko Skajpa, Vibera i drugih aplikacija, u dogovoru sa klijentom).

Savetovalište se nalazi u Novom Sadu, Bulevar vojvode Stepe br. 1 (Novo naselje). Broj telefona Savetovališta na koji se može zakazati razgovor je 063 /69 46 77 ili im možete pisati na mejl – [email protected]

Radno vreme savetovališta je od 10 do 19 č.

SOS ženski centar

SOS Ženski centar pruža usluge psihološkog savetovališta koje su namenjene kako ženama i devojkama koje su u situaciji partnerskog nasilja tako i mladima koji nailaze na poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju.

Njima se za  dogovor oko psihoterapije možete javiti na broj telefona 021 /422-740, dok su brojevi SOS telefona za žrtve nasilja 069/ 1936899 i 061 6412992, dostupni od 10 do 20h svakog radnog dana i subotom.

Festival mentalnog zdravlja je program pokrenut od strane Instituta za javno zdravlje Vojvodine i predstavlja zajednicu organizacija i ustanova u Novom Sadu i okolini okupljenih oko ideje zalaganja za bolje mentalno zdravlje.

Čini ga glavna manifestacija koja se dešava uoči 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja, kao i različiti događaji i inicijative u toku godine.

Aktuelna situacija je prema broju ljudi koji pate od depresije u Srbiji  još pre pandemije COVID-19, bila iznad svetskog proseka.

Stručnjaci procenjuju da će uticaj aktuelne pandemije na mentalno zdravlje ljudi biti veliki i da broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom širom sveta beleži rast.

Istina je da smo često najveći protivnik sami sebi upravo mi. Ne možemo promeniti svet i ljude oko sebe, ali možemo promeniti sebe tako da podnosimo taj svet na način koji nam neće stvarati depresiju, anksioznost, strah ili bilo koji drugi problem.

Nažalost u našem društvu se još uvek susrećemo sa predrasudom da se na psihoterapiju ili psihološko savetovanje odlazi samo onda kada smo etiketirani kao „ludi“.

I često nas baš  ova predrasuda  sprečava u prevazilaženju problema za koje sami ne nalazimo rešenje.

Već smo svesni svi da kad nas boli zub idemo kod zubara. Kada zaboli želudac idemo kod lekara.

Dakle, brinemo o svom fizičkom zdravlju. Takav pristup treba da imamo i kada pristupamo temi mentalnog zdravlja ili psihičkog blagostanja. Takođe, brinemo i o svojoj duhovnoj dimenziji, molimo se, svako na svoj način, ili odlazimo kod duhovnika na ispovest.

Možda je to podizanje svesti u društvu o ovom problemu i najvažnije. Moramo svi shvatiti da je potpuno i normalno i  u redu potražiti pomoć kada nešto ne umemo da uradimo sami ili da se izborimo sa određenim problemima, strahovima, emocijama.

Kada imamo konflikt sa partnerom, kada ne spavamo mirno, kada imamo problem sa regulacijom besa, kada osećamo usamljenost, kada se mnogo bojimo, imamo problema na poslu, doživljavamo bilo kakvu vrstu seksualnog uznemiravanja ili zlostavljanja.

Kada trpimo fizičko nasilje, kada ne možemo da regulišemo svoje emocije, kada ne znamo da se nosimo sa gubitkom i još mnogo toga,  sve su to situacije u kojima nam je pomoć potrebna i to nas ne čini „ludima“ već ranjivima i signal je da nam je pomoć potrebna.

Ove 3 osobine razlikuju ljude sa tetovažom od ostalih, tvrde psiholozi

Irena Bjelić

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

Share via
Copy link