Kad god se iznose podaci o prosečnom IQ određene nacije uvek se mora napraviti i izvesna ograda. Nepoznanica je da li je uopšte moguće izračunati prosečni državni IQ, a upravo i oni koji su sproveli poslednje istraživanje na tu temu ogradili su se na nekoliko načina.
Tako je sajt „Jakubmarian“ objavio studiju prema kojoj je zabluda da IQ meri urođenu ili genetsku inteligenciju.
Prema tom istraživanju, nizak prosečni IQ zemlje ukazuje na nizak kvalitet obrazovanja, a ne na nisku urođenu inteligenciju stanovništva.
Srbija ima jedan od najnižih IQ u Evropi?
Ta teorija zasnovana je na radovima britanskog psihologa Ričarda Lina i finskog politikologa Tatu Vanhanena i rezultatima PISA i TIMSS testova. Na toj listi Srbija ima jedan od najnižih prosečnih IQ u Evropi – samo 90. Iza nas su jedino Turska sa koeficijentom 89, zatim Crna Gora (86) i poslednja Albanija sa svega 82.
Interesantno je da su ispred nas Severna Makedonija (91) i BiH sa koeficijentom 93, odnosno Hrvatska i Slovenija čije je IQ 98.
Flinov efekat
S druge strane, prvo mesto zauzela je Finska sa prosečnim IQ-om 101 dok drugo mesto dele Estonija, Holandija i Švajcarska sa koeficijentom 100. Zanimljvo da prema toj listi, koeficijent 99 imaju Velika Britanija, Nemačka, Austrija, Belgija, Češka i Švedska. Od većih zemalja Francuska ima 98, a Rusija 97.
Tvorci ovog istraživanja tvrde da se kvalitet i dostupnost obrazovanja poboljšavaju već decenijama, ali da je prosečan IQ u razvijenim zemljama i dalje oko 100. To je zato što, kako kažu, vrednost IQ nije apsolutna već pokazuje koliko smo dobri u odnosu na ostatak populacije.
– Pošto se kvalitet obrazovanja neprekidno poboljšava u većini zemalja, osoba koja je na savremenom standardnom IQ testu postigla 100 bodova ostvarila bi oko 120 na IQ testu iz 1950. godine. To se naziva Flinov efekat – kažu na sajtu “Jakubmarian.com”.
BDP i klima utiču na IQ?!
Slično istraživanje objavljeno je i na sajtu „World data“, s tim što je studija obuhvatila ceo svet i drugačije parametre: BDP i državno ulaganje u obrazovanje po glavi stanovnika, ali i prosečnu temperaturu?! Ova studija je, treba i to reći, rađena od 1990. do 2010. godine.
Prema toj listi, Srbija znatno bolje stoji iako joj je prosečni IQ manji nego na tabeli koju je objavio “Jakubmarian” – 89. Sa tim koeficijentom naša zemlja je na 53. mestu od ukupno 107 država na listi.
Zanimljivo, ispred nas su opet Hrvatska, koja je zauzela 34. poziciju sa koeficijentom 95, i Severna Makedonija na 48. mestu sa prosečnim IQ 91. Crna Gora zajedno sa Albanijom, Bolivijom i Kubom deli 63. poziciju sa koeficijentom 84.
Singapur i Hong Kong “najinteligentniji”
Inače, čak prvih šest mesta zauzele su azijske zemlje Singapur (108), Hong Kong (108), Tajvan (106), Južna Koreja (106), Japan (105) i Kina (104). Najbolje plasirane evropske države su Švajcarska i Holandija sa prosečnim IQ-om 102, koliko ima i Severna Koreja.
Čini se da postoji korelacija između koeficijenta inteligencije i nivoa BDP po glavi stanovnika, pišu na sajtu “World data”.
– Iako su zemlje sa visokim BDP-om među najboljima, zemlje sa nižim BDP-om, poput Kine, Mongolije i zemalja istočne Evrope takođe su među najboljima. S druge strane, zemlje s visokim troškovima obrazovanja gotovo uvek imaju inteligentno stanovništvo. Vodeće zemlje na ovoj listi su isključivo najrazvijenije zemlje Istočne Azije. U tim zemljama je uobičajeno da porodice ulažu u obrazovanje svoje dece, a ne država. Troškovi obrazovanja nisu manji nego drugde, ali ih nije napravila i platila država – tvrde na ovom sajtu.
Jedan od tvoraca ovog istraživanja je, opet, britanski psiholog Ričard Lin, koji pretpostavlja da klima utiče na prosečan IG jedne zemlje i da hladnije temperature povećavaju zapreminu mozga?!
Tragom oba istraživanja „Blic“ je pozvao „Mensu Srbija“ kako bi dobio odgovor na osnovno pitanje da li je pametno ili moguće izračunati prosečan IQ jedne zemlje?
Mensa Srbije: Neutemeljena istraživanja
Ovlašćeni psiholog “Mense Srbije” Jasna Bulajić-Stepanović svesna je zbog čega su ovakve studije atraktivne.
– Inteligencija je najbolje rasprostranjena stvar na svetu: svi misle da je imaju dovoljno. Zato takva istraživanja privlače pažnju iako su metodološki slaba, s neosnovanim interpretacijama. Državni IQ nije IQ u pravom smislu, već više vrsta edukativnog koeficijenta. Ovakva istraživanja služe da se istakne narcizam malih razlika između susednih zemalja, da se komšije takmiče ko je bolje pozicioniran – objašnjava za “Blic” Bulajić-Stepanović.
To što neko živi gde je viši takozvani državni IQ ne govori o tome koji je njegov IQ, naglašava naša sagovornica.
– Ričard Lin i njemu slični decenijama objavljuju neutemeljene radove, Lin je zbog rasizma opozvan s fakulteta. To je primer zloupotrebe statistike u službi (pseudo)nauke, ti radovi nisu objavljeni ni u jednom uglednom naučnom časopisu. Pomoću statistike može se pokazati koliko su neke teze verovatne, ali ne i istinite. Ako je neka teza statistički malo verovatna, ne znači automatski da je netačna (i obrnuto). Jedno su naučne opservacije, a drugo dokazivanja uzročnosti – podvlači Bulajić-Stepanović.
Kako kaže, IQ govori o relativnom položaju osobe u odnosu na uzrasnu grupu i “često se pogrešno zaključuje da je IQ apsolutna mera kao što su na primer visina i težina parametri na osnovu kojih se razne grupe mogu porediti”.
– Skoro dve decenije ocenjujem Mensine testove inteligencije u više zemalja u regionu i šire, pa slobodno mogu reći da sigurno ne zaostajemo za svetom kada je u pitanju inteligencija. Mensa Srbije je prepoznatljiva u svetu, između ostalog, i na osnovu programa stimulacije ranog intelektualnog razvoja, kao i visoke prolaznosti na IQ testovima. Potencijal imamo, od nas zavisi koliko ćemo ga iskoristiti – apostrofira psiholog.
Bulajić-Stepanović objašnjava zbog čega se na ovim listama Severna Makedonija našla ispred Srbije po državnom IQ.
– Dakle, ne postoji nešto što se zove državni IQ. Za svaku zemlju u kojoj se radi standardizacija testa prosečan IQ je 100, zato su poređenja zemalja na ovaj način besmislena. “Istraživanja” ovog tipa se, nažalost, umesto na reprezentativnom uzorku koji po osobinama imitira populaciju vrše na prigodnom, a nedostajući podaci se prepišu iz podataka susednih zemalja. Takav je primer Severne Makedonije i Albanije, ali i većine zemalja Afrike i Južne Amerike” – navodi Bulajić-Stepanović.
Idealni takozvani “free culture” testovi
Problem je što se IQ zemalja shvaćen na Linov način bazira na osnovu postignuća na PISA i TIMSS, kao i IQ testovima, mada ti podaci nedostaju za mnoge zemlje, upozorava naša sagovornica.
– Za njih je takozvani državni IQ izračunat na osnovu jednog parametra, što je metodološki neispravno, a na mapi nije jasno koje su to zemlje. Ovakva istraživanja kritikuju i zemlje koje su na mapi dobro pozicionirane. PISA testiranje se radi na prigodnom uzorku mladih koji imaju 15 godina, pa se podaci ne mogu uopštiti na celu populaciju – naglašava Bulajić-Stepanović.
Ona podseća da sa 15 godina nije još završen intelektualni razvoj, pogotovo kada je u pitanju takozvana kristalizovana inteligencija koja je pod uticajem okruženja.
Kako kaže, idealno bi bilo kada bi bilo moguće zadati takozvani “culture free” testove na reprezentativnom uzorku svake zemlje pojedinačno.
– To su testovi slobodni od kulture, koji ne zavise od stepena školovanja, niti drugih uticaja okruženja, već mere bazičnu inteligenciju. U većini istraživanja se u najboljem slučaju koriste tzv. “culture fair” testovi. Domoroci na periferiji civilizacije bi na testovima tipa papir-olovka prošli veoma loše, isto kao mi u njihovom prirodnom okruženju, koje zahteva snalažljivost potpuno drugačijeg tipa. Dobar test bi trebalo da sve te faktore uzme u obzir i izmeri suptilne razlike – podvlači psiholog.
Može se reći da prosečan IQ po državama nije na pravi način moguće porediti i zbog čestih migracija širom planete, dodaje naša sagovornica.
– Ako je neko odrastao u jednom okruženju, a bude testiran u drugom, kojoj državi treba pripisati njegov rezultat? – postavlja dilemu Bulajić-Stepanović.
Deca rođena u internet-eri prva generacija sa manjim IQ od svojih roditelja
Dodaj komentar