Srbija Vesti

Profesorka FDU-a: Patrijarhat od žrtve pravi krivca, gaji se kult predatora

Umesto da nadležni rade svoj posao, u Srbiji je sve postao jedan veliki rijaliti šou. Tragične sudbine, smrt poznatih ili manje poznatih, silovanja i ubistva u našoj lepoj zemlji umesto da se rešavaju na sudu, javnost je ta koja prosuđuje. Informacije i dezinformacije samo „cure“ iz policije i raznih službi, a javnost je hipnostisana „Teletabisima za odrasle“ i peca se na sve medijske naslove koji samo služe boljem tiražu.

Povodom ovog slučaja svoj sud je dala i Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, koja je govorila o slučaju silovanja glumice Danijele Štajnfeld. Juče se pojavila informacija da je silovatelj zapravo poznati gluamc Branislav Lečić, a on nije želeo da preterano komentariše optužbe pre nego što bude pozvan na razgovor u Tužilaštvo.

Profesorka Dragićević Šešić ukazala je da na ovom fakultetu od pre dva meseca postoji Radna grupa i platforma za prijavljivanje sličnih slučajeva.

– Javili su se i studenti i studentiknje. Pokrenuli smo dijalog i sada je to u procesu, sada se ti prigovori razmatraju vrlo ozbiljno, nismo ništa prikrili i stavili pod tepih, sa svake katedre je neko član u Radnoj grupi. Kada bi sve institucije to imale, da može da se prijavi ono što je do te mere normalizovano… – rekla je profesorka za N1.

Ona je govorila i o mentalitetu nacije, o tome da u Srbiji vekovima preovladava patrijahalno vaspitanje i da je žrtva uvek označena kao krivac u našem društvu.

– Reč je o mnogo godina kada je svaka krivica padala na leđa žrtve. Takođe, imamo i kult mačo-muškarca, predatora. Oni su, takođe, pod pritiskom, da stalno i uporno dokazuju svoju muževnost, i kada su mlađi i kada počnu da stare – objasnila je.

Ona u konkretnom slučaju smatra da ne treba žuriti sa ocenama, potvrđujući da je juče imala prilike da čuje snimljen razgovor između Danijele Štajnfeld i Branislava Lečića koji se pojavio u medijima.

Takođe navodi da se i sada, kao i slučaju Miroslava Aleksića, preispituju žrtve i da je to sve deo patrijahalnog miljea.

– Krivica se svaljuje na žrtve, govori se zašto nosiš mini-suknju, pristojna devojka ne izlazi, šta radite u gradu. Mnogo je nasilja od onih od kojih se očekuje podrška. Svakoj žrtvi, a posebno žrtvi silovanja, su potrebne godine. Ima onih koje se nikad ne suoče sa tim, jer misle da su one krive i ceo život žive sa tim. Cilj je podstaći i druge, uprkos svemu i ograničenjima, glumice koje su prijavile nasilje preuzele su veliko breme i odgovornost – rekla je profesorka FDU-a.

Verbalno nasilje postalo je pravilo ponašanja, a to se vidi i na primeru komentara filmskih ostvarenja poput “Dara iz Jasenovca” i “Que vadis, Aida”.

– Taman smo pomislili da se govor mržnje izbacio, ali naprotiv, on je tako razvijen. Njih dvoje su vrh srpskog glumišta i umetnosti, oni govore sa velikom ozbiljnošću, govore o svojim zadacima, izazovima. Nama umesto da bude žao što nismo koproducenti takvog filma, Milomir Marić kaže da je to Nemačka zavera protiv Srba, ali ako je jedan narod umeo da se suoči sa svojoj negativnom prošlošću, to su Nemci – kaže profesorka i daje svoj sud u čemu je problem da se Srbi kao narod suoče sa svojom prošlošću.

– Najveći problem su nase političke i kulturne elite, mržnja koju političke elite šire. Evo zakon o istopolnim partnerstvima, sa koliko mržnje oni govore i pokušavaju da podstaknu mržnju prema ljudima koju su drugaciji – dodala je.

Lečić: Saslušajte me, stavite me na poligraf

56 Shares
Share via
Copy link