Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran R. Tomić ocenio je da će u slučaju da akt o promeni Ustava 16. januara bude referendumski potvrđen, ostati nesnošljiva politička “šapa” pritiska na pravosuđe u celini.
On je naglasio da u formi referendumskog “NE” odbija da podrži predložene “promašene” ustavne prepravke koje neuspelo i “na parče” simuliraju preobražaj pravosuđa u postojećem uveliko prevaziđenom političkom miljeu Srbije.
Tomić je u otvorenom pismu Evropskoj komisiji za demokratiju putem prava, tzv. Venecijanskoj komisiji, istakao da u predloženim amandmanima proklamovane “nezavisnosti sudstva” i zapisane “samostalnosti javnog tužilaštva” ima, “kao i sumornoj ovdašnjoj zbilji”, u zabrinjavajuće bledim tragovima.
– Snažni i nelegitimni politički uplivi ne bi tekli dominantno parlamentarnim, nego ubuduće prevashodno pojedinim sudijskim i javno-tužilačkim kanalima i preko pravosudnih kadrova koji naginju izvršnoj vlasti i političkoj vrhuški. Oni bi u osetnoj meri mogli uticati na izbor nestručnih, a pristrasnih, partijski podobnih i njima samima sličnih sudija i javnih tužilaca – ocenio je profesor.
Profesor je u otvorenom pisumu Venecijanskoj komisiji izneo niz zamerki. Jedna od njih je da je loša i zloupotrebljiva amandmanska zabrana “političkog delovanja sudija”.
– Ona bi trebalo da se zameni zabranom partijskog rada sudije i zabranom političkog agitovanja, a ne i zabranom izražavanja njegovog ličnog političkog mišljenja i uverenja – predlaže profesor.
Po njegovim rečima, primedba na sastav pravosudnih saveta tiče se učešća čelnika Vrhovnog suda u jednom, i Vrhovnog javnog tužioca u drugom savetu.
– Nema opravdanja da im njihov rukovodeći položaj pruža veću faktičku moć u tim telima spram ostalih članova. Loše je i amandmansko rešenje da ministar za pravosudje ostane konstituent Visokog tužilačkog saveta. Sva je prilika da je odlučilački procenjeno da postizborni višestranačko razudjeni sastav Narodne skupštine, “za razliku od ovog sadašnjeg, poslušničkog”, ne bi bio dovoljno politički disciplinovan za izbor sudija i javnih tužilaca – naveo je Tomić.
Profesor ističe da ukoliko nova skupštinska struktura ne uspe da se većinski usaglasi oko odredjenih predloženih ličnosti “istaknutih pravnika”, a neophodno ih je izabrati po četiri u sastav svakog od pravosudnih saveta, ili se ne postigne zahtevana većina u pogledu imena Vrhovnog javnog tužioca, amandmani predvidjaju izbornu komisiju od predsednika Narodne skupštine, predsednika Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog suda, Vrhovnog javnog tužioca i Zaštitnika gradjana.
– Stoga mi se čini najprikladnijim, kako bi se predupredile verovatne dugoročne svekolike štetne posledice njihovog usvajanja, da se predočeni amandmani odmah povuku iz ustavne procedure, pa zatim brižljivo i temeljno amandiraju paralelno s njihovim sistemskim okruženjem. U suprotnom, nijedna rekonstrukcija domaćeg pravosuđa neće dovesti do rezultata – stoji u pismu profesora Zorana R. Tomića upućenog Venecijanskoj komisiji.
Profesor Tomić je krajem decembra za agenciju Beta ocenio da referendum, ustavne promene i izbori u Srbiji 2022. godine predstavljaju političku celinu.
– Ustavni referendum je zakazan u nevreme. Tako da bi aktivno referendumsko NE bio poraz vladajuće garniture i njene nervozne brzine. Tvorci amandmana na zadatu temu bili su u makazama jedne propale politike – koja kroz ustavno krpljenje želi da bar delimice ‘opere’ svoja dosadašnja brojna grubo protivpravna činodejstvovanja i stavova Venecijanske komisije koja ne uzima u obzir celokupan socijalni milje u pogledu kojeg daje svoje preporuke – naveo je profesor.
Po njegovim rečima, za nezavisno i znalačko sudstvo, kao i za samostalno i stručno javno tužilaštvo nije dovoljno samo kako-tako prepraviti ustavne odredbe koje se njih iskjučivo tiču, odnosno upućivati na zakon koji ih razrađuje.
– Politički uticaj na pravosuđe amandmanski nije uklonjen: uvek će se naći vladajaćoj garnituri lojalne sudije i skupštinski izabrani tzv. istaknuti pravnici, kao i ‘podobni’ čelnici najviših organa vlasti, ‘primeren uticaj’ na sudiju u vršenju sudijske funkcije nije amandmanski zabranjen, u Visokom savetu tužilaštva i dalje će sedeti ministar za pravosuđe i Vrhovni javni tužilac, a nije zanemarljivo ni amandmansko upućujuće zakonsko filtriranje kandidata za sudije kroz Pravosudnu akademiju – objasnio je.
Istakao je da su dublji zahvat u politički i pravni sistem i poredak nepohodni.
– Ne možete uspešno jedino pravnim instrumentima površno ‘operisati’ – i to parcijalno – određeno umnogome trulo višeslojno tkivo. Važno je odvojiti političko od politikantskog, javno od privatnog, institucionalno od ličnog, partijsko od državnog. A za tako nešto je neophodna svest većine o nasušnosti strpljive i dosledne izgradnje jedne nefolirantske, savremene političke kulture – kazao je profesor Tomić.
Izvor: Beta
Za šta glasamo na referendumu 16. januara i zašto na brzaka menjamo Ustav?
Dodaj komentar